U kasnim tridesetima i ranim četrdesetim godinama hiperpigmentacija i starenje kože mogu da imaju više razloga, a njihov najčešći uzrok je prekomerno izlaganje suncu, bez zaštite. Ova boljka najviše pogađa žene, posebno one koje su imale pegice na licu.
Ko je sklon hiperpigmentaciji?
Trenutak kad pege od sunca zameni hiperpigmentacija kod većine žena nastupa u četrdesetim godinama. Uzrok su hormonske promene i postepeni početak ulaska u menopauzu, a često je ova promena povezana i sa prekomernom težinom.
Trudnička maska
Neke žene su mrlje ili kloazmu dobile u trudnoći. Tamnjenjem, koža se zapravo brani od ultraljubičastog zračenja.
Osobe koje su mnogo osetljive na Sunce trebalo bi da svojoj koži pruže najvišu zaštitu od sunca.
Ako imate svetao ten ili mnogo mladeža, trebalo bi da koristite kremu sa zaštitnim faktorom 50+, a ako vam ten tamniji i mediteranski ste tip, onda je krema sa faktorom 20 sasvim dovoljna.
Kloazma se pokazuje kao smeđa ili siva mrlja nepravilnog oblika. Mesta na kojima nastaje su najčešće čelo, obrazi, brada, a česta je i na dekolteu. Hormon estrogen jedan je od glavnih krivaca za njenu pojavu. Mlade žene kloazmu dobijaju u trudnoći, pa se u narodu ova pojava naziva „trudnička maska„.
Nastanak kloazme kod žena ima veze i sa uzimanjem oralne kontracepcije koja takođe, zbog uticaja hormona, pojačava razvoj fleka. Tu kozmetika ne pomaže i koliko god se trudili da fleke nestanu tokom zime (a postoje kvalitetne kreme kojima se to postiže), one će se sa prvim zracima sunca vratiti.
Krivo je Sunce
Za starenje kože krivo je Sunce, ali i mnogi drugi faktori. Starenje kože može se podeliti na unutrašnje, to jest prirodno ili hronološko starenje kože, koje uzrokovano genetikom i na spoljno ili ekstrinzično starenje koje dolazi zbog spoljnih uticaja koji se jednim imenom nazivaju ekspozom.
U ekspozom su ubrajajaju ultraljubičasto zračenje, a to su sunčevi zraci, monitori i ekrani pametnih telefona, zagađen vazduh, dim cigareta, nepravilna ishrana, stres koji vreba sa svih strana svakodnevno, nedostatak sna i drugo.
Svi ti činioci znatno povećavaju količinu slobodnih radikala koji nadjačavaju ljudske urođene odbrambene mehanizme, stresom oštećuju kožu i dovode do prevremenog starenja. Spoljni činioci doprinose starenju kože više od 80 odsto, što je dobra vest jer se mogu sprečiti i tako produžiti zdrav izgled kože.
Uz zaštitu od UV zračenja, zdravu ishranu, dovoljno sna i fizičku aktivnost, važno je u unositi i dovoljne količine antioksidansa. Antioksidansi se mogu nanositi na kožu da bi se smanjio stres kome je koža izložena.
Zaštitna krema obavezna od marta
Kozmetičari i dermatolozi savetuju tretiranje lica, a posebno delova zahvaćenih hiperpigmentacijom, kremama sa visokim UV filterom već u prvim prolećnim danima, tačnije od marta.
Kada se kaže zaštitni faktor, podrazumeva se da krema ima oznaku UV zaštite bar 20, ako ne i 30. To bi za početak sunčane sezone, trebalo da bude dovoljno. Kako proleće odmiče, trebalo bi povećati zaštitni faktor na 50, a za vreme leta koristiti „sun block“ ili potpunu zaštitu. Osim toga, za vreme leta trebalo bi biti što više u hladu i posebno pokrivati lice šeširom ili kapom.
Sun protection factor ili SPF je oznaka koja govori koliko dugo treba da se boravi na suncu da ne bi došlo do opekotina. Što je veći SPF, duža je zaštita od UVB zraka. Ukoliko duže boravite na suncu, svakako se preporučuje zaštitni faktor 30 ili veći.
Hidratantne kreme sa zaštitnim faktorom posebno se preporučuju ukoliko imate suvu kožu, da bi smanjili mogućnost starenja kože izazvane sunčevom izlaganju.
Ukoliko ste skloni alergijama, izbegavajte kreme i ulja za sunčanje koji sadrže veštačke materije i ekstrakte koji mogu da pokrenu alergijsku reakciju.
Kako odrediti vreme sunčanja?
Bronzani ten je znak upozorenja. Iako je preplanula koža „dokaz“ da ste se baš nauživali na moru, bronzana boja je zapravo upozorenje organizma koje kaže „aman, skloni me sa sunca!„.
UV spektar zajedno sa svetlosnim i toplotnim zracima stiže na Zemlju i sastoji se od 90 odsto UV-A i deset odsto UV-B zračenja. Dok UV-B zraci dopiru do gornjih slojeva kože, UV-A zraci prodiru mnogo dublje u tkivo, zbog čega dermatolozi kažu da koža „pamti“ svaki put kad se izgori na sunčanju.
UV zraci deluju na kožu tako da ona brani ćelije tako što stvara tamnosmeđi melaninski pigmenat da bi sprečila dalje oštećenje kože. Posle određenog vremena prekida se proces samozaštite, pa UV zraci ponovo počinju da oštećuju ćelije. Zato je zaštita u vidu preparata za sunčanje nezaobilazna, kada je reč o sunčanju.
Ako se sunčate samo da bi nakupili vitamin D, dovoljno je desetak minuta na suncu bez zaštitne kreme da bi dobili nedeljnu dozu ovog vitamina. Posle tog vremena, proizvodnja vitamina D drastično opada, tako da dalje izlaganje suncu nema svrhe, a može da naškodi.
Ukoliko se baš želite da se „dopingujete“ vitaminom D, iako za to nema potrebe, možete da pijete mleko, masnu ribu ili uz određene suplemente.
Inspiracija – miss7zdrava.24sata.hr
Fotografije: Pexels, Pixabay, krenizdravo.rtl.hr
Mogu vam se dopasti i ovi članci
-
Anksioznost u doba korone: Evo šta možete da uradite za sebe!
-
Kako nas koronavirus uči da budemo – LJUDI: Pet lekcija koje saznajemo od pandemije
-
Mislite da smo mi čudni: Zemlje gde se Nova godina ne dočekuje 1. januara
-
Prvi razred srednje škole: Muke đačke, muke roditeljske!
-
Svi rizici seksa u vodi: Lepše izgleda na filmu nego u stvarnosti, ali ne odustajte!