Prva meteorološka stanica u Beogradu: Kad su Beograđani pogledali u nebo (VIDEO)

Svedoci smo sve blesavijeg vremena, vreme se u Beogradu ozbiljno pratilo tek s kraja 19. veka. Trebalo je dug put da se pređe do onih objkava koje danas znamo i predikcija za nekoliko dana unapred.

Prva meteorološka istraživanja 1887.

Prva prava meteorološka istraživanja u glavnom gradu počela su 1887. godine kada je postavljena prva meteorološka opservatorija. Nalazila se u tadašnjoj ulici Jovana Ristića, a danas Svetozara Markovića, u broju 66. Bila je to privatna kuća Ernesta Gajzlera.

U martu sledeće godine, resorno ministarstvo je odlučilo da se osnuje prva prava opservatorija. Prva merenja su počela 1888. godine.

Tri godine kasnije, meteorološka opservatorija se ponovo preselila. Te 1891. godine, je počela da radi „Astronomska, metorološka i magnetska opservatorija Velike škole„, u statusu naučne ustanove. Najviše zasluga za razvoj ove naučne delatnosti imao je Milan Nedeljković, profesor astronomije i meteorologije na Velikoj školi, rođen 1857. u Beogradu.

Znanja iz Francuske preneta u Srbiju

Milan Nedeljković je posle školovanja u Srbiji, studirao u Francuskoj gde je i diplomirao na Sorboni i pariskoj Astronomskoj školi. Sa zavidnim diplomama, po povratku u Srbiju 1884. godine, prihvaćen je za suplenta u Velikoj školi. Tokom narednih godina, Nedeljković je utemeljio ovu granu nauke u Srbiji.

On je osnivač prve „Provizorne opservatorije„, tvorac mreže meteoroloških osmatračkih stanica u Srbiji, sistema protivgradnih topova, pokretač „vremenske prognoze“ u „Srpskim novinama“ i autor mnogih, obimnih radova o meteorologiji.

Savamala „plivala“ 1895, a te godine je i „goreo“ Beograd, 1947, padao žuti sneg

Kada je na zapadnom Vračaru proradila prva meteorološka i astronomska opservatorija Velike škole, u novoj zgradi podignutoj prema projektu arhitekte Dimitrija Leka, započelo ispisivanje istorije srpske meteorologije.

Zato danas znamo da su 1888. godine bile velike poplave, da je Savamala „plivala“ 1895. godine, da su te godine letnje temperature dostizale 45 stepeni Celzijusa, da je 28. januara 1947. godine u Beogradu padao žuti sneg zbog vetrova koji su doneli pesak iz Afrike, da je najviše kiše palo 1937. godine i još mnogo toga.

U Beogradu je 11. februara 1906. godine, osnovana Služba za praćenje zemljotresa. Nalazila se pri Geološkom zavodu Beogradskog univerziteta.

Od 1909. godine, ova služba smeštena je u zgradi Seizmološkog zavoda, na Tašmajdanu, koju je projektovao Momir Korunović, jedan od najpoznatijih beogradskih arhitekata.

Prve protivgradne naprave za kralja Aleksandra Obrenovića

Razvoj meteorologije doprineo je ranom postavljanju protivgradnih naprava u okolini srpske prestonice. Dogodilo se to 1900. godine. Kralj Aleksandar Obrenović, imao je poverenje u meteorologa i astronoma Milana Nedeljkovića, koji je predložio da se kraljevski vinograd na putu ka Smederevu, okruži protivgradnim topovima.

Pošto je kralj ovu ideju odobrio, topovi su postavljeni, a lično je Nedeljković nadgledao njihovu upotrebu.

Kad je krajem 19. veka u Srbiji nestalo skepticizma kada je reč o mogućnostima da se predvidi vreme za nekoliko dana, jer su dotadašnji eksperimenti potvrdili praktičnu vrednost meteorologije, profesor Milan Nedeljković uspeo je da na svoju stranu pridobije novinare.

Naime, „Srpske novine“ su prihvatile da svakoga dana objavljuju „opštu prognozu vremena„.

Nedeljković vodio i prvi Seizmološki zavod u Srbiji

Profesor Jelenko Mihailović počeo je da vodi prvi Seizmološki zavod u Srbiji. Na čelu ove ugledne ustanove bio je tokom svih godina između dva rata, a i posle stvaranja FNRJ.

Penzionisani profesor ostao je i da živi u zgradi Zavoda na Tašmajdanu, sve do smrti 1950.

Zato dana znamo da je u Beogradu najniža zimska temperatura zabeležena 10. januara 1893. godine i da je iznosila minus 26,2 stepena. Takođe, u Beogradu je 3. februara 1962. godine zabeleženo najviše snega, bilo ga je 80 centimetara, što je maksimalna visina na teritoriji glavnog grada Srbije.

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Nataša Ilić (@rokselana) дана 9. Авг 2017. у 5:32 PDT

Što se leta tiče, najtoplije leto u Beogradu, od kad se vrše merenja, je bilo 2012. godine i samo su nijanse odlučile da prevagne nad 1946. godinom sa prosečnom temperaturom od 39,7 stepeni. Najtopliji dan te godine u Beogradu bio je 6. avgust sa 42 stepena. To leto bilo je praćeno i katastrofalnom sušom. Maksimalna temperatura dostigla je već pomenutih 42 stepena, a u nekim gradovima u Srbiji temperatura je bila i viša.

Inspiracija – glas-javnosti.rs, Facebook stranica Weather2umrella blic.rs, telegraf.rs

Fotografije: opusteno.rs, metelogos.rs, spomenicikulture.org.rs, Nataša Ilić/Instagram