Bez mnogo razmišljanja, Apel se odlučio da svoj osnovni biznis proširi kod srdačnih i radoznalih Nišlija. Tako je 1884. poteklo pivo u Nišu i pokrenuta jedna od prvih fabrika. Moderna pivara proizvodila je 20 hektolitra piva dnevno. Prugom, pored koje je nikla pivara, je Apel dopremao materijal i mašine iz Evrope.
Na obroncima Fruške gore, Ruma čuva svoje tekovine. Kao jedna od nekolicine blogera i novinara, obrela sam ponovo u Rumi, na njihovom Rumfestu, događaju koji zavređuje pažnju mnogo više nego što se predstavlja u javnosti. Navešću vam bar nekoliko razloga zašto da posetite – Rumu.
Leto je u punom jeku! Neki su već bili na odmoru, neki će tek da se otisnu duž mora, reka, jezera ili planina, a meni je dužnost da vam predstavim lepe plaže po ovoj našoj, još lepšoj, zemlji. Počeću od mesta gde živim. Zemun i Lido.
Znate šta? U Nišu, kao i na jugu, uostalom, sve je prenaglašeno. Sve se jače vidi, čuje, oseća, miriše. Ljudi su glasni, osećanja kao da je neko pustio sa lanca da vršljaju, tragedije takođe, svuda je drama, vika, buka, haos i – drama. Takvi su ljudi. Takva je muzika. Takav je život.
Naš domaćin je hotel „Zdravljak Park Inn“, nedaleko od centra grada, smešten u šumi. Tišina, mir, staze za trčanje, sve ono što je potrebno kako za odmor, tako i za rekreaciju.
Dobijamo sobu 108 čuvenu po – đakuziju. Tek što smo smestili stvari, žurimo, jer nas čeka vodič Aleksandar Panić da nas uputi u istoriju i lepote Valjeva.
Naš posao je prodaja sreće, jer obuhvata tri segmenta – prozvodnju, uslugu i prodaju. Mi smo svi prodavci sreće i nama je cilj da ljudi odu s osmehom na licu.
Vremena su se promenila i žene su uključene i u vino i u proizvodnju vina. Ta grana biznisa se baš menja. Vinarstvo je najbolje rastuća grana poljoprivrede. To se vidi i po 540 registovanih vinarija, što je ogroman broj za Srbiju koja do 2000. skoro da nije znala za vino.
Nema ko nije lamentirao nad sudbinom gotske katedrale iz srednjeg veka, Notr Damom. Jeste, tužno
Prelepa Golubačka tvrđava najzad je otvorila svoja vrata za posetioce. Posle pet godine rekonstrukcije, ona
Dozvolite mi da ovo bude jedna digresija na blogu. Da bude bajka. Da bude ona
Davne 1837. godine prvi turista je došao u banju po nalogu kneza Miloša i to sa vaučerom. Vaučer je napisao knez Miloš 8/21. juna 1937. godine u kome stoji da se zastavnik Lazarević iz Kragujevca upućuje se na odmor u Sokobanju. To je bio prvi srpski turistički vaučer koji je imao sve stavke današnjih vaučera. Njime su regulisani smeštaj, ishrana i lekarski pregledi za osobu koja se upućivala u banju. U vaučeru se napominje da knez šalje zastavnika Lazarevića u banju „radi upotrebljavanja tople vode“.
Potpuno sam sigurna da većinu moje generecije nervira ono užasno pitanje: „A gde ćeš Novu?„.
