Ruma i Rumfest: Divan je kićeni Srem i njegov vašar u žitnoj ravnici (VIDEO)

Rumu sam, kao ušuškano i lepo ušoreno sremsko mesto, već doživela. Na obroncima Fruške gore, Ruma čuva svoje tekovine. Kao jedna od nekolicine blogera i novinara, obrela sam ponovo u Rumi, na njihovom Rumfestu, događaju koji zavređuje pažnju mnogo više nego što se predstavlja u javnosti. Navešću vam bar nekoliko razloga zašto da posetite – Rumu.

Doživite Rumu

Divan je kićeni Srem, reče onomad jedna pesma. Naše prvo stajalište i odmorište je „Vila A’storia“ koja je ujedno i destilerija.

Tu nas dočekuju predstavnice turističke organizacije Ruma, na čelu sa Mirjanom Martinović, v.d. direktorom Turističke organizacije ovog mesta. I moj drugar Nikola Borić, alijas Nikola Nikolaki koji me je svojevremeno ugostio u Rumi. Sve te mlade dame su pune energije i entuzijazma. I ono što je najvažnije – vole svoje mesto. Vrućina je upekla, ali hlad je tu.

Dočekuju nas i domaćini koji uveliko peku rakiju od kajsije. Nije to samo destilerija. Imaju oni i kuću za odmor. Odlična je za četvoročlanu porodicu, koja bi da pobegne iz gradske jurnjave i haosa.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Kuća ima 80 kvadratnih metara i potiče još iz 1936. godine. Adaptirana je više puta, naravno. Ali ono što svakako osvaja jesu njihove rakije, koje domaćini rade u saradnji sa destilerijom „Petrović„.

• 

• 

Tako smo mi pristigli imali tu čast da se „umijemo“ šljivovicom, dunjom, kajsijevačom ili višnjavačom. Obišli smo sremački dom, uživali u đakonijama i gledali kako se peče rakija.

Prelepo jezero Borkovac

• 

• 

Naše sledeće odredište bilo je jezero Borkovac. Kročili smo u lepote ovog dela Rume.

U stvari, Borkovac je oko dva kilometra udaljen od Rume i rumljansko omiljeno izletište.

• 

• 

Tu postoji veliki olimpijski bazen, da Rumljni skrate vrele letnje dane.

• 

• 

• 

• 

• 

Hotel „Borkovac“ je u neposrednoj blizini jezera i nudi sve za odmor – od dobre hrane i dobrog pića, udobnih i modernih soba, lepog restorana do spa centra. Ispod hotela su staze za rekreaciju, preko puta je jezero, pa ko voli nek’ izvoli!

• 

• 

Nama blogerima i novinarima je bilo ponuđeno da se okupamo u tom velikom i lepom olimpijskom bazenu, međutim izgleda da je Sveti Ilija ili Perun (kako je kome draže) imao drugačije namere. Zagrmelo je opasno, sručila se kiša, a ja sam odlučila da ostanem na terasi hotela i mazim se sa macama do početka zabavnog dela programa, ispred Kulturnog centra Rume.

Vašar u Rumi

Rumfest je osmišljen kao vašar u Rumi koji je trdicija duga vekovima. Prvi vašar u Rumi je održan 10. oktobra 1747. godine u vreme vladavine Marije Terezije. Godinu i po dana kasnije 1. januara 1749. Ruma je dobila takozvanu „Slobodnicu„, čime je ona postala privilegovano naselje sa grbom i pečatom. Međutim, sada neću pisati o istoriji Rume, jer sam to već pisala. Ako vas zanima, tekst možete pročitati ovde.

Čim je fešta, u Rumi je to dva puta veće, bogatije i jače. Ovog puta, bili su tu Vitezovi vina u Vinskoj ulici i prvo veče provod su upotpunili članovi „Ju grupe„, a mi Zemunci smo bili oduševljeni. Jer, ko ne zna, članovi ovog kultnog benda su baš iz Zemuna!

Silazak u podnožje rumske crkve

Sem tog zabavnog dela, obišli smo i kriptu crkve Silazak Svetog duha na apostole, a ja sam nju silno želela da vidim. Tamo je smeštena grobnica porodice Maksimović.

• 

• 

• 

• 

• 

Pošto prošli put to nije bilo moguće, ovog puta nas je u podnožje rumske crkve odveo protojerej Sreten Lazarević. Ikonostas je oslikao Uroš Predić, a stihove Veri Marksimović, ćerki velikog dobrotvora na ulazu u kriptu napisao je Laza Kostić. Davna priča, s početka 20. veka, kaže da je Kostić bio zaljubljen u Veru, a da je i ona, poput čuvene Lenke Dunđerski, umrla iznenada, posle jednog bala, u 20. godini.

Mala Ruma, mnogo istorije

Spomenik Žarku Miladinoviću nalazi se ispred Glavne rumske pošte i podignut je u čast Rumljanina koji je svojevremeno bio Ministar pošte i telegrafa u vladi Nikole Pašića. Reč je o članu rumskih radikala u čijoj kući u Glavnoj gradskoj ulici je 24. novembra 1918. godine održan narodni zbor na kome je odlučeno da se Srem pripoji Srbiji, što je i učinjeno dan kasnije.

• 

• 

• 

• 

Na centralnom trgu je vašar. Nama „turistima“ nutkaju čvarke i kulen, jer zna se gde to najboje uspeva. U Sremu, naravno. Pijaca je velika i ima svašta, tako da je i to deo koji ne treba zaobići, ako ste u Rumi.

Vinsko bogatstvo Fruške gore

• 

• 

Ono što je meni posebno bilo zanimljivo je vinoteka „Vina Glass„. Ljubazni domaćini su Koštana i Miloš Spajić, koji su bili vrlo radi da nam predstave vina i vinarije sa Fruške gore koje oni u svojoj ponudi imaju. Naravno, imaju oni i druga vina iz Srbije, poneko iz Bosne i Hercegovine, Italije i Hrvatske, ali se ponose vinima svog kraja, što je za svaku pohvalu.

• 

• 

• 

• 

• 

Prvo smo probali italijanski rizling „Knez Miškin“ iz vinarije „Patkov vinograd“ iz Krčedina. Tu vinariju drže pisci Branko Mlađenović i Mirjana Đurđević. Onda je na red došao sovinjon blan (sauvignon blanc) „Za ljubav tebi“ iz vinarije „Danguba“ iz Šida. Za mene, posebno iznenađenje bio je „Sivi pino (pinot grigio) crvene boje“ vinarije „Brestovački“ iz Erdevika. Odličan roze „Ivana Šijački“ poslužen je iz vinarije „Šijački“ iz Banoštora. I za kraj, počastili smo se merloom (merlot) iz vinarije „Kiš“ iz Sremskih Karlovaca, jedne od najstarijih vinarija na ovom podneblju.

Oni imaju vinski bar i prodavnicu vina. Miloš Spajić se potrudio da ispriča istoriju vina u Srbiji nama pridošlima. Da priču ne bih ponavljala, istoriju vina možete pročitati kod mene ovde. I za kraj našeg druženja u vinoteci „Vina Glass„, proradio je moj južnjački mentalitet, pa sam dragoj, budućoj mami Koštani uputila jedno „Koštano, mori„.

Ništa bez „Deurića“

Put nas je odveo do Male Remete i vinarije „Deurić„. Iako mi ovo nije prvi put da sam u njoj, uvek je lepo videti stare drugare. Kroz vinariju i proces pravljenja vina nas je provela lepa i rečita Marija Bojović.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

U vinarji „Deurić„, sem probe vina, možete i odsesti, ručati, imati prezentacije, a šta sve to vinarija nudi možete pročitati opet kod mene na blogu – ovde.

• 

• 

• 

• 

Posle neverovatnog kolača od jabuka (moj sud nije toliko merodavan, pošto ne jedem slatkiše, ali je merodavan sud onih koji su ljubitelji slatkiša), naša poseta kićenom Sremu i Rumi se završila. Uz dirljiv rastanak sa domaćinima, svako je otišao svojim putem. Neko dalje u ravnicu, neko nešto malo južnije.

Mene je čekao put za jug, i to onaj pravi.

Fotografije: Mihailo Berček, Nataša Ilić/lična arhiva/Facebook