Bitka kod Galipolja 1915: I misterija i pokazna vežba male vojske
„Ne naređujem vam da napadate. Ja vam naređujem da poginete! Za vreme koje prođe dok
„Ne naređujem vam da napadate. Ja vam naređujem da poginete! Za vreme koje prođe dok
Carinski rat ili Svinjski rat (pošto je Srbija bila pretežno stočarska zemlja) je vođen između
Brdo Vrače koje se nalazi u blizini Lazarevca ostaće upamćeno kao mesto oko kog su se vodile žestoke borbe tokom Kolubarske bitke. Ono je, naime, 15 puta u toku dana bilo čas srpsko, čas austrougarsko. Tu je izginulo oko 20 hiljada srpskih i 30 hiljada austrougarskih vojnika. Svi oni počivaju u crkvi koju pomenuh na početku teksta. Po tome smo, kažu, jedinstveni. Neprijatelje koji su nas zverski ubijali i mučili, sahranili smo dostojanstveno, zajedno sa našim vojnicima. U toj bici poginuo je Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji.
Noć dugih noževa (Nacht der langen Messer) ili Operacija kolibri je naziv za politička ubistva
Za razliku od većeg dela romanizovanog sveta u to vreme, norveška kultura nije razlikovala mušku i žensku lepotu. Isti izrazi korišćeni su i za muškarce i za žene. O lepoti muškarca isto se raspravljalo kao i o lepoti žene. Takođe, opis lepote neke osobe nije nužno imao erotske pretenzije. Pesnik je mogao da opisuje kako je lep čovek, a da niko ne pretpostavi da ga privlači osoba koju opisuje. Fizička lepota žene bila je zasnovana na belini njenih ruku („snežno bele ruke“) i na dužini i sjaju njene kose (što je duža bila, to je bila i privlačnija).
„Vojnici, mi smo ovde došli da ginemo za Otadžbinu. Komandiri ispred svojih vodova i četa,
Kako je Srbiji objavljen rat mesec dana posle Sarajevskog atentata, prve bitke su se dešavale
Poznajete li „Frulaša iz Hamelna„? Neki da neki ne, ali priča koja sledi je zanimljiva,
Te 1968. u rano leto, u Beogradu su počeli studentski protesti. Bilo je vruće kao
Bila je nedelja, 29. maj 1868. oko 17 časova. Knez Mihailo je krenuo kočijama do
Bitka kod Tautona, koja je vođena za vreme Ratova ruža, proglašena je jednom od najkrvavijih
Centralni komitet Nacionalne garde u svom manifestu od 18. marta izdao je proglas: „Proleteri Pariza usled poraza i izdaje vladajućih klasa shvatili su da je kucnuo čas kada oni moraju spasavati situaciju, uzimajući u svoje ruke vođenje javnih poslova… Oni su shvatili da je njihova najviša dužnost, i apsolutno pravo, da sami postanu gospodari svoje sudbine“. Komuna je izabrana 26. a proglašena 28. marta 1871. Komunu su činili gradski odbornici izabrani na osnovu opšteg prava glasa. Komuna je bila zakonodavno i, istovremeno, radno i izvršno telo.