Pariska komuna – prva pobuna radnika i seljaka za jednakost na zemlji: Alat radnicima, zemlja seljacima, a rad svima!

Centralni komitet Nacionalne garde u svom manifestu od 18. marta izdao je proglas: “Proleteri Pariza usled poraza i izdaje vladajućih klasa shvatili su da je kucnuo čas kada oni moraju spasavati situaciju, uzimajući u svoje ruke vođenje javnih poslova… Oni su shvatili da je njihova najviša dužnost, i apsolutno pravo, da sami postanu gospodari svoje sudbine”. Komuna je izabrana 26. a proglašena 28. marta 1871. Komunu su činili gradski odbornici izabrani na osnovu opšteg prava glasa. Komuna je bila zakonodavno i, istovremeno, radno i izvršno telo.

Da su Francuzi bundžije i da se na njihovim prostorima vazda svašta dešavalo govori i postojanje Pariske komune. Tek što se završila Buržoaska revolucija, činilo se da nije mogla da se desi nikakva nova revolucija bez da bude proleterskog karaktera.

Pobuna radnika koja se desila 1848. bila je odgovor na zahtev vlade da se nezaposleni proteraju iz Pariza u udaljene krajeve zemlje. Tada su nastale žestoke borbe sa žrtvama. One su trajale pet dana, a onda je pobuna ugušena. Buržoazija je izvršila pokolj zarobljenika.

Rat sa Pruskom

Car Luj III Bonaparta

Car Luj III Bonaparta je potpuno zavladao 1851. godine. Oduzeo je kapitalistima političku moć, pod izgovorom da ih štiti od radnika. Na čelu države bili su politički i finansijski pustolovi. Buržuazija je izgubila moć, a radnička klasa tu moć još nije stekla.

Luj Bonaparta je hteo da vrati izgubljene Napoleonove granice i da zemlju proširi na levu obalu Rajne. To je dovelo do rata sa Pruskom 1870. godine. Francuszi su pretrpeli poraz od Prusa. Pariska revolucija je izbila 4. septembra 1870. Prusi su opkolili Pariz, a Carstvo se srušilo kao kula od karata. Proglašena je republika.

Stvaranje nacionalne garde

Stvorena je vlada nacionalne odbrane i formirana Nacionalna garda u kojoj su radnici bili u većini. Vrlo brzo je došlo do sukoba između Nacionalne garde i vlade sastavljene od buržoazije. Radnički bataljon je 31. oktobra 1870. krenuo u juriš na Gradsku većnicu i zarobio članove vlade. Zatim je nekoliko bataljona uspelo da oslobodi članove vlade i očuva postojeću vlast. Pariz je kapitulirao 28. januara 1871.

Luj Adolf Tjer

Nacionalna garda je sklopila primirje sa Prusima koji uspeli da uđu u Pariz. Za vreme trajanja rata, radnici su bili za nastavak borbe. U tom trenutku glavni protivnik im je postao Luj Adolf Tjer (Louis-Adolphe Thiers), koji se nalazio na čelu vlade i koji je vrlo dobro shvatao opasnost po buržoaziju koja je dolazila od naoružanih radnika. Vlada se nalazila van Pariza, u Versaju. Tjer je 18. marta 1871. pokušao da otme artiljeriju od Nacionalne garde. Pariz je tog jutra probudila galama: “Živela Komuna!“. Tjerov general Lekont je naredio da se puca na nenaoružanu gomilu na Pigalu. Vojnici su odbili to naređenje. Kad je general počeo da ih besno psuje, vojnici su ga ubili. Tjerov pokušaj je propao.

Početak Komune

Centralni komitet Nacionalne garde u svom manifestu od 18. marta izdao je proglas: “Proleteri Pariza usled poraza i izdaje vladajućih klasa shvatili su da je kucnuo čas kada oni moraju spasavati situaciju, uzimajući u svoje ruke vođenje javnih poslova… Oni su shvatili da je njihova najviša dužnost, i apsolutno pravo, da sami postanu gospodari svoje sudbine“. Komuna je izabrana 26. a proglašena 28. marta 1871. Komunu su činili gradski odbornici izabrani na osnovu opšteg prava glasa. Komuna je bila zakonodavno i, istovremeno, radno i izvršno telo.

Članovi Komune su se delili na blankiste i pristalice Prudonove socijalističke škole. Blankisti su bili revolucionari. Smatrali su da odabrana manjina može u određenom trenutku da izvede revoluciju. Zalagali su se za centralizovanu, disciplinovanu organizaciju, ali nisu razumeli da se uz stari državni aparat ne gradi nova, pa još revolucionarna vlast.

Komuna zavodi red

Pjer Žozef Prudon

Pjer Žozef Prudon (Pierre-Joseph Proudhon) je bio socijalista koji je zastupao interese običnih, malih seljaka i zanatlija, i otvoreno se protivio svakom udruživanju. Smatrao je da je to zarobljivanje radnika. Komuna je bila kraj za Prudonovu školu socijalizma. Nacionalna garda je 30. marta 1871. postala jedina oružana sila. Komuna je ukinula regrutovanje i stajaću vojsku. Policija je lišena političke funkcije i postala je odgovoran i smenjiv organ Komune. Tad je donet dekret o odvajanju crkve od države. Nije više država plaćala crkvu. Sva crkvena imanja su postala nacionalna. Iz škole su uklonjeni svi verski simboli. Religija je postala privatno pitanje. Spaljena je giljotina i srušen je spomenik Pobednika. Pobednik je predstavljao simbol šovinizma i mržnje među narodima.

Komuna je 16. aprila napravila popis fabrika u kojima su fabrikanti obustavili rad. Onda se došlo do plana da rad počne u tim fabrikama i da se radnici organizuju u kooperativne zadruge. Došlo je do slogana: “Alat radnicima, zemlja seljacima, a rad svima“. Noćni rad u pekarama je ukinut 20. aprila. Deset dana kasnije doneta je odluka da se zatvore založni zavodi, jer ekploatišu radnike. Poništena su sva dugovanja za kiriju. Uvedeno je da mogu da se biraju i smenjuju sve sudije i gradski odbornici. Plate svih činovnika, počev od članova Komune pa naniže, izjednačene su sa radničkim nadnicama.

Dikatatura proleterijata

Pariska komuna je bila prva prava diktatura proletarijata. Pariz je za sve to vreme bombardovan. Tjer je molio Pruse da puste zarobljene vojnike. Onda je Tjer 23. aprila prekinuo pregovore sa pristalicama Komune. Pregovori su vođeni radi razmene pariskog nadbiskupa i velikog broja popova za Blankija koji je bio u rukama versajaca. Pruski car Bizmark je uputio ultimatum Tjeru. Ulitmatuj je glasio – ili da se uspostavi carstvo, ili da se prihvate njegovi uslovi za mir.

Mirovni ugovor između Prusa i vlade u Versaju je potpisan 10. maja. Tjeru je došla ispomoć – zarobljenici koje su Prusi pustili. Versajci su prodrli u grad 21. maja, jer je došlo do izdaje, a samim tim i pažnja je popustila. Prešli su preko terena koji je bio zatvoren za Pruse. Prusi su versajcima dozvolili da prođu.

Kravavi okršaj

Na uzvišenju Belvil, poslednji branioci Komune su 28. maja pružali očajnički otpor. Onda je nastupila krvava nedelja. Umesto streljanja puškama, ubijalo se iz mitraljeza. Neki komunari su uspeli da se probiju i spasu prelaskom kroz pruske položaje. Prusima je bilo zabranjeno da propuštaju komunare, ali saksonski armijski korpus nije u potpunosti poštovao ovu odluku.

Pariski dopisnik jednog londonskog lista napisao je : “Dok se još čuju pojedinačni pucnji u daljini, a neprevijeni ranjenici umiru među spomenicima groblja Per-Lašez, dok 6.000 unezverenih ustanika u samrtnom očaju luta po lavirintu katakombi, i nesrećnike teraju ulicama da ih u gomili pobiju mitraljezima – sve se u čoveku buni kada vidi kafane pune ljudi koji piju apsint, igraju bilijar ili domine, kada vidi kako se razvartne žene šetaju tamo-amo po bulevarima i kada se čuje kako bučna galama bančenja iz separea otmenih restorana remeti noćnu tišinu“.

Jama za poražene

Posle toga, vlasti su naterale zarobljenike da marširaju od Versaja do Satorija. Uz put su neke ljude probudili usred noći, primorali ih da sami iskopaju svoje grobove i onda ih pobili.

Ukupno je ubijeno oko 30.000 muškaraca.

Komuna je trajala 72 dana. Od 18. marta do 28. maja 1871. Dva dana po propasti Pariske komune, Karl Marks je pročitao pred Generalnim većem Internacionale svoj rad u kome je prikazan istorijski značaj Komune. Marks je rad završio rečima: “Radnički Pariz sa svojom Komunom biće večito slavljen kao slavni preteča novog društva. Njegovi mučenici su večito živi u velikom srcu radničke klase. Njegove dželate istorija je već prikovala na onaj sramni stub sa kojeg ih ni sve molitve njihovih popova neće moći skinuti!“.

Inspiracija – skoj.org.rs

Fotografije: Wikipedai, narod.hr, telegraf.rs, enciklopedija.hr, tocka.com.mk, frontslobode.ba, magazinplus.eu

Ostavite komentar

%d bloggers like this: