Pajačevo blago

Čudesna kafa: Od koza koje su plesale do neverovatnih 146 milijardi popijenih šoljica

Postoje samo dve prave vrste kafe – robusta i arabika. Čak 70 odsto zrna kafe su arabika. Robusta je gorča, otpornija je na bolesti i sadrži više kofeina. Arabika ima 50 odsto više lipida i skoro duplo više šećera, što dovodi do veće kiselosti i složenije arome. Jeftinije kafe su uglavnom robusta, dok su specijalne kafe više arabika. Svaka od ovih vrsta se dalje deli na podvrste kojih ima oko 50. Ako želite da pijete kafu sa manje kofeina birajte onu tamniju.

Dan zaljubljenih: Malo ste preterali – slavite ljubav svaki dan! (VIDEO)

Običaj slanja pisama za taj dan potiče od legende koja kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajnu poruku slepoj tamničarevoj ćerki. U pismu je bio šafran sa potpisom „od tvog Valentina u znak zahvalnosti za toplinu koju si pokazala prema meni“. Dogodilo se čudo i devojka je progledala. Od tada potiče poznata tradicija da muškarci pišu ženama pisma, ali da se ne potpisuju.

Vikinzi na oltaru ljubavi: Kako su se voleli nordijski narodi?

Za razliku od većeg dela romanizovanog sveta u to vreme, norveška kultura nije razlikovala mušku i žensku lepotu. Isti izrazi korišćeni su i za muškarce i za žene. O lepoti muškarca isto se raspravljalo kao i o lepoti žene. Takođe, opis lepote neke osobe nije nužno imao erotske pretenzije. Pesnik je mogao da opisuje kako je lep čovek, a da niko ne pretpostavi da ga privlači osoba koju opisuje. Fizička lepota žene bila je zasnovana na belini njenih ruku („snežno bele ruke“) i na dužini i sjaju njene kose (što je duža bila, to je bila i privlačnija).

Seks u Vizantiji: Život između bezgrešnog začeća i „bezgrešne“ prostitucije (18+)

Vizantijski erotski epigrami, naročito oni iz šestog veka, opisuju susrete sa prostitutkama na ulici. Vijugave, mračne uličice starog grada Jerusalima bile su izuzetno pogodne za traženje jeftinih ili skupih prostitutki. One su se nalazile ispod lukova koji su povezivali ulice svetog grada, ili su hodale gore – dole po glavnom trgu.

Slučaj Bukovski: Alkoholom obojen život (VIDEO)

Da je dobio posao, Bukovski bi bio novinar. Srećom, pa je bio suviše lenj. Trebalo je da pohađa časove novinarstva na LA Siti koledžu, ali nije otišao ni na jedan. „Svaki put bi legao travnjak, umesto da odem na čas novinarstva“. Čak se i prijavio za posao „bednog piskarala“, ali su odlučili da ga ne prime. Dobro je što nisu. Upravo su ti urednici zaslužni za potonji tok književnosti. Da nije bilo njih i njihove odluke, ne bi bilo potrebe da pišem ovaj post.