Čudesna kafa: Od koza koje su plesale do neverovatnih 146 milijardi popijenih šoljica

Postoje samo dve prave vrste kafe – robusta i arabika. Čak 70 odsto zrna kafe su arabika. Robusta je gorča, otpornija je na bolesti i sadrži više kofeina. Arabika ima 50 odsto više lipida i skoro duplo više šećera, što dovodi do veće kiselosti i složenije arome. Jeftinije kafe su uglavnom robusta, dok su specijalne kafe više arabika. Svaka od ovih vrsta se dalje deli na podvrste kojih ima oko 50. Ako želite da pijete kafu sa manje kofeina birajte onu tamniju.

Kafa je jedno od najpopularnijih pića na Zemlji. U stvari, da budemo precizni, drži vicešampionsku poziciju, posle vode. I pored tolike popularnosti, mnogi ljudi koji vole kafu i piju je svako jutro, ne znaju mnogo o svom omiljenom piću. Da znate, samo mirisanje kafe može da vas probudi. Udisanje kafe menja aktivnost nekih nervnih ćelija u mozgu i smanjuje efekte sna. Kad se pije kafa, kofein dolazi do krvi za desetak minuta.

Kozice prve probale kafu

Kafa je otkrivena negde oko 800. godine u Etiopiji. Pastiri koji su čuvali koze primetili su da se životinje čudno ponašaju čim pojedu bobice jednog grma, jer počinju da „plešu“. Kasnije je ta biljka nazvana kafa. Lokalni svešteniik je odlučio da proba biljku, pa je spremio napitak koji ga je držao budnim celu noć. Tako je nastala prva šoljica kafe. Danas u Etipopiji postoje na stotine različitih vrsta kafe koje tek treba da budu uzgajane.

Postoje samo dve prave vrste kafe – robusta i arabika. Čak 70 odsto zrna kafe su arabika. Robusta je gorča, otpornija je na bolesti i sadrži više kofeina. Arabika ima 50 odsto više lipida i skoro duplo više šećera, što dovodi do veće kiselosti i složenije arome. Jeftinije kafe su uglavnom robusta, dok su specijalne kafe više arabika. Svaka od ovih vrsta se dalje deli na podvrste kojih ima oko 50. Ako želite da pijete kafu sa manje kofeina birajte onu tamniju.

Na svetu ima bar 25 miliona uzgajivača kafe u 50 zemalja i to je jedna od najtraženijih roba na svetu. Tačnije, na drugom je mestu. Roba koja suvereno drži prvu poziciju je nafta.

Kafa je zapravo – vino

Naziv “kafa” u originalu znači – vino. Jemenska reč od koje potiče je “qahwah”, a to je vino. U Turskoj je to bila “kahveh”, dok Holanđani to nisu preveli u “koffie”, a Englezi u „coffee“. Grad Moka je luka u Jemenu i prvi grad koji je poslao kafu u svet.

Espreso na italijanskom jeziku znači „nešto što je isterano do kraja“. To se odnosi na način na koji se espreso sprema – sipa se vrela voda (tera se) kroz presovana zrna kafe. Espreso sadrži više kofeina nego obična kafa, jer je manji. U jednom espresu ima trećina kofeina iz obične šolje kafe.

Da bi se uzgajalo pola kilograma kafe potrebno je 2.500 litara vode. Brazil proizvodi oko 40 odsto kafe što je skoro duplo više od drugoplasirane i trećeplasirane zemlje, a to su Kolumbija i Vijetnam. Najskuplja kafa koja košta oko 280 evra za kilogram dolazi od sumatranske divlje mačke koja ne može da svari zrna kafe. Kad kafa dođe do njenog želuca, zrna fermentiraju. Kada ih životinja izbaci, od nje se pravi glatka, čokoladna kafa.

Nije uvek bila priznata i dozvoljena

Kafa je prvi put zabranjena u Meki 1511, jer su muslimanske vođe mislile da podstiče radikalne stavove. I italijanski sveštenici u 16. veku  su zabranjivali kafu, jer su je smatrali „satanskom“. Međutim, papa Kliment VII je toliko voleo kafu da je ukinuo zabranu, pa ju je čak i blagoslovio 1600. godine. Osmanski vladar Murat IV je 1623. kad je došao na vlast za konzumiranje kafe opasno kažnjavao – prebijanjem ili bacanjem u more. Švedska vlada je 1746. proglasila kafu ilegalnom, a to je išlo toliko daleko da je kažnjavala čak i držanje posuđa za serviranje kafe. Pruuki vladar Fridrih Veliki je 1777. izdao manifest superiornosti piva nad kafom jer je smatrao da kafa ometa potrošnju piva.

Finci najviše konzumiraju kafu. Odrasli Finac prosečno pije četiri do pet šolja kafe na dan. U Sjediinjenim državama se dnevno popije oko 400 miliona šolja kafe. Na godišnjem nivou je to 146 milijardi, što Amerikance stavlja na prvo mesto u svetu po konzumaciji kafe. Prosečnan Evropljanin i Amerikanac potroši oko 18 evra za nedelju dana na kafu. To je godišnje oko 1.011 evra.

Oni koji piju kafu imaju manje šanse da obole od Alchajmera. Studije su pokazale da kofein ima pozitivan efekat na dijabetes tip 2 i Parkinsonovu bolest. Takođe, kafa štiti žene od raka kože.

Ostavite odgovor