Seks u Vizantiji: Život između bezgrešnog začeća i “bezgrešne” prostitucije (18+)

Vizantijski erotski epigrami, naročito oni iz šestog veka, opisuju susrete sa prostitutkama na ulici. Vijugave, mračne uličice starog grada Jerusalima bile su izuzetno pogodne za traženje jeftinih ili skupih prostitutki. One su se nalazile ispod lukova koji su povezivali ulice svetog grada, ili su hodale gore – dole po glavnom trgu.

Kad je reč o Vizantiji, čini se da je velika pažnja usmerena na vrlo jasne stavke. Osvajačka istorija, usponi i padovi careva, umetnost, razvoj pravoslavne crkve i pad carstva. U istraživanju za ovaj blog naišla sam na vrlo malo tema koje se tiču ljubavi i – seksa.

Naravno, ovo je tema koja se ne može zanemariti. Ona je važan deo života Vizantijaca, kao i njihova religija. Na carskom dvoru izbor žene, a onda i ljubavnice, mogao je da ima veliki uticaj na čitav tok carstva. Ovaj tekst odnosi se na trojstvo – supruga, konkubina i kurtizana. Šta je od toga ostalo, a šta nestalo tokom Vizantijskog carstva?

Hrišćanstvo srušilo trojstvo

Grčko-rimska seksualnost je počivala na trojstvu: supruga, konkubina i kurtizana. Atinjanski govornik iz četvrtog veka pre nove ere, Apolodorije je u svom govoru, jasno rekao da “imamo kurtizane za zadovoljstvo i konkubine da svakodnevno udovoljavaju muškim potrebama, a da su žene tu da iznedre potomstvo i da budu domaćice“. Ovo grčko uređenje trojstva je opstalo i u rimsko doba. Čini se da je monogamija bila fasada za poligamiju.

Pojava hrišćanstvaje sve poremetila. Zabranila je oženjenim muškarcima da imaju konkubine i tako ih je kažnjavala. Tako je trojstvo ostalo bez “člana” onog momenta kako je crkva došla na presto. Ostale su im samo supruga i kurtizana.

Ako je verovati tajnim spisima, životi svetih monaha iz Palestine, a posebno svetog grada Jerusalima, koji je ujedno bio i cilj hodočašća, bili su ispunjeni “mestima požude” sa prostitutkama koje su opsluživale monahe u njihovim osamljenim pećinama u blizini reke Jordan. Što bi značilo, suočeni smo sa paradoksom – životima između svetosti i razvratnosti, hrišćanskog asketizma i požude.

Ne treba zaboraviti da su vrline besmislene bez poroka, da svetost ne može da postoji bez razuzdanosti. U prilog govori i jedna gnostička pesma iz petog veka naše ere, iz Egipta:

“Ja sam ona koju i poštuju i preziru. Ja sam svetica i prostitutka,

Ja sam devica i žena,

Ja sam znanje i ja sam neznanje,

Ja sam snaga i strah,

Ja sam bezbožnica i dete Božje”.

Jerusalim – grad greha

U Starom zavetu, Jerusalim se nazivao “prostitutkom kojoj je potrebno pročišćenje božanskom kaznom“. Njegova degradacija bila je u suprotnosti s njegovom prvobitnom odanošću veri: “Kako je verni grad postao bludnica, ona koja je bila puna pravde!“, govorio je prorok Isaija. Sveti Jovan je primenio epitet “prostitutka obučena u finu tkaninu, ljubičasto i crvenu, ukrašenu zlatom, draguljima i biserima!“, objašnjavajući da je Jerusalim poput idola koga obožavaju i Vavilon i Rim i bilo koja velika, urbana sredina.

Slično mišljenje imali su i rabini u petom veku nove ere, koji su smatrali da je neoženjen čovek koji se nije predao strastima u velikom gradu, bez sumnje, previše pobožan čovek.

Isto tako, monasi iz Nitrije u Egiptu i oni iz Judejske pustinje u Palestini, gledali su na Jerusalim kao na grad pun iskušenja i greha. Velike luke koje su bile povezane sa Aleksandrijom i Bejrutom, a onda i sa Jerusalimom, pružale su krčmarima i prostitutkama kosmopolitsku klijentelu, bili da su to obični građani, putnici ili hodočasnici.

Slobodna prostitucija

Na ulicama

Vizantijski erotski epigrami, naročito oni iz šestog veka, opisuju susrete sa prostitutkama na ulici. Vijugave, mračne uličice starog grada Jerusalima bile su izuzetno pogodne za traženje jeftinih ili skupih prostitutki. One su se nalazile ispod lukova koji su povezivali ulice svetog grada, ili su hodale gore – dole po glavnom trgu.

Međutim, u malim gradovima u Palestini, trgovi, a ne ulice, su bili omiljena mesta za prostitutke. Rabin Juda je lepo primetio: “Što su ovo Rimljani dobro uradili! Izgradili su ulice, mostove, podigli kupatila!“. Rabin Jose je ćutao. Rabin Simeon bin Johaj je odgovorio: “Sve što su napravili, napravili su za sebe. Gradili su pijace, a tu su se nalazile bludnice, kupatila su im služila za podmlađivanje, mostovi su bili tu da bi naplaćivali putarinu“.

Kod kuće

Neke prostitutke su radile kod kuće. Moglo je to da bude u njenoj kući, kao što je to radila Marija Egipćanka, čiji je život u šestom veku opisao Sofronije, poslednji jerusalimski patrijarh, pre arapskog osvajanja. Takođe, radile su i za one koji su ih plaćali.

Iz spisa o zakonodavstvu cara Justinijana I iz sredine šestog veka, jasno stoji je da je obezbeđivanje smeštaja bilo deo dogovora koji su naručioci usluga iz Carigrada sklapali sa očevima mladih devojaka sa sela, koje su se kupovali na obodima grada.

Smeštaj devojke nije nužno značio kuću, a često je bio manja ili veća koliba, ili soba. Vizantijske prostitutke su bile su prebačene u ulice bluda, na isti način na koji su rimske prostitutke živele i radile.

U knjizi “Život Jovana V Milostivog“, koji je za života bio aleksandrijski patrijarh iz kasnog šestog veka, stoji opis monaha koji je došao u Tir zbog zadatka. Dok je prolazio kroz “zabranjeno mesto“, privela ga je prostitutka koja je povikala: “Spasi me, oče, kao što je Hrist spasio bludnicu“. Ovi delovi grada su bili najidealniji kvartovi.

Pojedini spisi govore o tome kako su siromašni rabin Hanina i rabin Hošaja u Izraelu živeli u ulici bludnica za koje su pravili cipele. Prostitutke su bile toliko impresionirane čednošću koju su rabini pokazivali, ne usuđujući se da te žene pogledaju u oči. One su se zaklinjale “životima svetih rabina iz Izraela“!

U kafanama

U gradskim gostionicama (tavernama), ili prenoćištima duž Rimskog puta, o svim potrebama putnika su brinule gostionske dame. Služile su im vino, plesale su za njih i često ih vodile u sobe na spratu iznad.

Kako stoji u Justinijanovim spisima, gostionska dama nije kažnjavana zbog preljube, jer se smatralo da se vodi kao prostitutka. Da bi sprečili da hrišćanski putnici postanu plen ovih žena, crkveni kanoni zabranili su sveštenstvu da ulazi u gostionice ili u prenoćišta.

Ubrzo su se, pored glavnih hodočasničkih puteva pojavila crkvena odmarališta i gostionice namenjene isključivo za hodočasnike kojima su upravljali sveštenici.

Institucionalizovana prostitucija

Bordel

Prostitucija je legalizovana pojavom bordela. U opisima iz šestog veka, to su bile “kuće prostitucije” u Jerihonu ili “mesta gde živi požuda” u Jerusalimu. Prostitutke koje su bile zaposlene u ovim ustanovama imale su status robova i živele su kod gazda, makroa ili gazdarice.

Postoji priča prostitutke Kirije Porfirije iz Tira, koja je zvala monaha da je spasi. Ona je bila ono što se zove “madam” i vodila je ostale žene. Onda se preobratila, pa je ubedila i druge prostitutke da se odreknu “najstarijeg zanata“, organizovala ih je u zajednicu monahinja, a bordel pretvorila u samostan.

Jedan vizantijski bordel nedavno je otkriven tokom iskopavanja u Beisanu, nekadašnjem glavnom gradu Palestine. U srcu ove bivše metropole bio je rimski kulturni centar (exedra) iz druge polovine drugog veka, koji je delom je uništen u šestom veku.

Vizantijska kupatila bila su smeštena na zapadnoj strani, a jugozapadno su bile prodavnice. Svaka polovina ovog zdanja imala je šest trapezastih soba sa ulaznim vratima. Neke od ovih prostorija takođe su bile na hodniku, ili na hodniku u zadnjem delu zgrade.

U jednoj od soba, stepenište je vodilo ka gornjem spratu. Neke sobe su imale niše sa žlebovima za drvene police. Apside na oba kraja zgrade i u sredini polukruga, kao i sobe bile su obložene mermernim pločama, od kojih je većina uništena, a na njima su ostale samo rupe za klinove koji su držali ove ploče. Unutrašnji zidovi ovih soba imali su dva sloja belog maltera.

Podovi većine ovih soba bili su popločani mozaicima koji prikazuju pesme na grčkom jeziku, životinje i biljke. Mozaičke ploče u nekim prostorijama zamenjene su ciglama ili slojem drobljenog kreča. Tragovi grubih popravaki mozaika i umetanja klupa u prostorijama ukazivali su na to da je zgrada prošla različite faze izgradnje.

Polukružno dvorište je bilo ispred 12 soba. Prema ulici su bile prodavnice. Ovaj niz soba koji je verovatno bio presečen glavnim ulazom u kompleks, imao je pod od crnog i belog mermera. Dva ulaza koja su se protezala celom dužinom trema, omogućavala su pristup s ulice. Sobe su imale popločan krov. Eksedra je srušena krajem šestog ili početkom sedmog veka.

Odaje ove građevine potsećaju na odaje iz Pompeje. U Pompeji su te sobe bile u prizemlju, a svaka je imala kameni krevet i podupirač. Spoljašnje stepenice pružale su pristup balkonu na prvom spratu koji je bio ispred pet prostranih soba. Pozadinska vrata nekih soba u prizemlju omogućavala su klijentima koji su želeli da ostanu anonimni, da uđu i uživaju u seksu, a da se ne vide sa glavne ulice. Na taj način su zadovoljili svoje seksualne maštarije.

Postojalo je šetalište gde su devojke prolazile u nadi da će privući prolaznike sa ulice, kao i iz susednih vizantijskih kupatila. Sve je to bilo deo fascinantne mreže jednog kulturnog bordela.

U kupatilima, na šetalištu ili u dvorištu klijenti su tražili od prostitutki ono što žele, a posle ugovorenog seksa je usledilo uživanje u sobama. U zadnjem delu zgrade, svoje potrebe upražnjavala je “ugledna klijentela“.

Hijerarhija i propisi o prostituciji

Postojale su dve kategorije vizantijskih prostitutki – glumice, koje su ujedno bile i kurtizane (scenicae) i siromašne prostitutke (pornai), koje su pobegle iz siromašnih sela u velike gradove poput Carigrada i Jerusalima. Tamo ih je još veća beda gurnula pravo u ruke prevaranata, makroa ili gazdi.

Glumice i kurtizane

Glumice i kurtizane su bile deo pozorišta. Njihov zanat je opisan kao “zanat koji se prenosi s kolena na koleno“, jer su ćerke preuzimale posao od majki. Klasičan primer je majka buduće carice Teodore koja je svoje tri mlade ćerke poslala da rade na pozornici kao glumice.

Pesnik Horacije opisao je u svojim “Satirama” sirijske devojke – ambubaiae (ime je, najverovatnije, nastalo od sirijske reči za flautu) koje su uveseljavale gozbe, plešući zavodljivo, svirajući flaute. U Mesopotamiji, pozorište je upoređivano sa “mestima za blud, a ples je “majka svih požuda“. Mozaik iz šestog veka u Madabi u Jordanu prikazuje plesačicu obučenu u prozirni muslin koja igra pored pesnika koga proganjanju “pogrdne misli“.

Prema episkopu Jovanu iz Efesa koji je u knjizi iz petog veka “Život istočnih svetaca” opisivao tadašnje društvo i prilike, supruga cara Justinijana bila je poznata među sirijskim monasima kao “Teodora koja je došla iz bordela“. Njena karijera pokazuje da su vizantijske kurtizane kao i starogrčke težile ka uticajnim ulogama u visokopolitičkim sferama.

Čak i pre puberteta, Teodora je radila u konstantinopoljskom bordelu, gde su je, prema spisima dvorskog istoričara Prokopija, koji je napisao “Carevu tajnu istoriju“, robovi angažovali po jeftinim cenama, a uglavnom je glumila “mušku prostitutku“. Čim je postala seksualno zrela, izašla je na binu, ali pošto nije znala da svira ni flautu, ni harfu, a nije znala ni da pleše, postala je obična kurtizana.

Kao glumica, skinula se pred publikom i legla na binu. Robovi bi ispraznili kante sa žitom među njene intimne delove, da bi to guske kljucale.

Uporno je posećivala gozbe, nudeći se svima, radeći šta god je nateraju, a u njoj su mogle da uživaju i sluge. Pratila je ljubavnika u Libiju, koji je postavljen za gradonačelnika Pentapolja. Ubrzo ju je oterao i ona je upotrebila svoje talente u Aleksandriji, a onda i širom Istoka.

Kad se vratila u Carigrad, očarala je Justinijana, koji je tada još bio samo naslednik carskog prestola. Svoju ljubavnicu je unapredio u viši stalež.

Posle smrti carice Eufemije, njegove strine i supruge Justina I, koja nikada ne bi dozvolila kurtizanu na dvoru, Justinijan je primorao svog strica Justina I da ukine zakon koji je zabranjivao senatorima da se venčavaju sa kurtizanama. Vladao je zajedno sa stricem, a posle njegove smrti je, kao jedini car, odmah postavio ženu na presto. Prava vizantijska Pepeljuga.

Siromašne prostitutke

Samo je nekoliko kurtizana moglo da se popne na društvenoj lestvici na ovaj neverovatan način. Većina prostitutki koje su radile u bordelima i tavernama, bile su siromašne, služile su kao roblje ili su bile nepismene devojke sa sela poput Marije Egipćanke, koja je kasnije postala svetica i pustinjak iz judejske pustinje.

Pošto ni kurtizane, ni siromašne prostitutke nisu imale pravni status, a kurtizane su bile takođe robovi koji su pripadale makrou ili gazdi, razlika između kurtizana i jeftinih prostitutki u potpunosti se zasnivala u njihovoj finansijskoj vrednosti. Ovu vrstu trgovine najbolje opisuje latinska reč “meretrix” za prostitutku, što znači “ona koja zarađuje od svog tela“.

Tri cene su bile u opticaju za kurtizane: cena za kupovinu, cena za otkup i cena za unajmljivanje. Seljani sa oboda Konstantinopolja prodavali su svoje ćerke gazdama ili makroima za nekoliko zlatnika. Posle toga, odeća, obuća i svakodnevni obrok bila bi “plata” za te siromašne devojke.

Otkup mlade prostitutke u Carigradu, dok je vladao car Justinijan, bio je jeftin. Koštale su pet zlatnika, dakle samo nešto više od onoga koliko je potrebno za kupovinu kamile i nešto manje nego za magarca ili dečaka roba u južnoj Palestini, krajem šestog ili početkom sedmog veka. Žene su bile degradirane do te mere da su dovođene u ravan sa teretnim životinjam. To mnogo govori o vizantijskom društvu.

U Rimu i Pompeji usluge “Venerinog pučanstva” koštale su uglavnom dva novčića što je bio ekvivalent dve vekne hleba ili dva vrča vina na šanku taverne. One najjeftinije prostitutke koštale su jedan novčić. Za istu svotu novca možete pojesti kuvani grašak sa piletinom ili da imate seks“, zapisano je.

U Aleksandriji u sedmom veku o podvođenju prostititki se “brinuo” Jovan V Milostivi. Jedan monah koji je dobro zarađivao, za najmanji deo svoje plate jeo bi kuvani pasulj, a ostatak je mogao proćerda na prostitutke. Ali on to nije koristio, jer mu je cilj bio da vodi uredan, hrišćanski život.

Nemanje klijenata neokoliko dana za prostitutke je značilo siromaštvo i glad. Tako je prostitutka u današnjem Homsu, u centralnoj Siriji, tri dana pila samo vodu, na šta se sažalio Sveti Simeon Salos i donosio joj je kuvanu hranu, vekne hleba i vrčeve vina.

U danima kada je mnogo zarađivala i dok je bila prostitutka, Marija Egipćanka je u Aleksandriji jela ribu, mnogo je pila vina i pevala razuzdane pesme tokom gozbi. Pesnik Aleksije je tvrdio da su “one, iznad svega, zabrinute za zaradu“. Ponekad je nakit koji je prostitutka nosila bio njeno jedino bogatstvo.

Kada su 539. godine, građani Šanlijurfe u jugoistočnoj Turskoj, odlučili da otkupe svoje sugrađane koje su Persijanci držali zarobljene, prostitutke koje nisu imale dovoljno novca dale su im dragulje.

Verovatno zbog toga što je prostitucija ponekad bila vrlo unosan zanat, a samim tim, i korisan za oporezivanje, pred njom je hršćanska vizantijska država zatvorila oči. Prema Tacitu, od Rimskog carstva muške i ženske prostitutke su bile upisane u registre koji su vodili državni službenici. Od kad je Kaligula došao na vlast, prostitutke su bile oporezovane.

Hrišćanstvo je osudilo skoro pa sve seksualne odnose, što je dovelo do zabrane homoseksualnosti u Zapadnom rimskom carstvu u trećem veku, a samim tim i muške prostitucije. Edikt cara Teodosija I pretio je smrtnom kaznom, prisilnom naplatom ili prodajom muškaraca koji bi služili za seksulano zadovoljenje i prostituciju.

Ovaj edikt ne zabranjuje prostituciju, već činjenicu da su se muškarci koristili kao prostitutke poput žena, a to je bilo neprihvatljivo. Čak se smatralo da je “telo muškarca superiornije od tela žene, koliko je i duša bitnija od tela“.

U praksi Teodosjevog edikta u Rimu, prostitutke su bile manje vredne od njihovih muških kolega. Muška prostitucija je ostalalegalna u nekim delovima carstva.

Od vladavine Konstantina I, carski porez se ubirao i za homoseksualnu prostituciju, što je predstavljalo zakonsku zaštitu za one koji su nju upražnjavali. Evagrije u svojoj crkvenoj istoriji naglašava da nijedan car nikad nije propustio da naplaćuje ovaj porez.

Povlačenje ove takse početkom šestog veka značio je da ne postoji carska zaštita za homoseksualnu prostituciju. Car Justinijan I je 533. godine sve homoseksualne odnose svrstao u istu kategoriju kao preljubu i činioce bi kažnjavao smrću.

Od 529. godine, Justinijan je pokušao da zabrani žensku dečju prostituciju, kažnjavajući sve one koji su trgovali decom, posebno vlasnike bordela. Justinijan je 535. godine poništio ugovore po kojima su gazde ili makroi iz Carigrada kupili devojke sa sela od njihovih roditelja.

Međutim, čini se da prostitucija odraslih žena nije preterano zabrinula carskog zakonodavca. Kazna izrečena gazdama i makroima koji su vodili mrežu dečje prostitucije varirala je u skladu sa njihovim bogatstvom i ugledom.

Paradoksalno je to što je vizantijska uprava smatrala posao carskog inspektora u bordelima izuzetno časnim, toliko da je 630. godine episkopa iz Palerma imenovala za tu funkciju.

Regrutovanje prostitutki

Dokazi o Justinijanovom zakonodavstvu otkrivaju promenu dečje prostitucije iz rimskih vremena, kada se pedofilija usredsređivala na male dečake koje je Tibulije mnogo hvalio, do vizantijskog perioda kada su se devojčice našle u centru prostitucije. Neke devojčice sa sela koje su otkupile gazde ili makroi na obodima Carigrada nisu imale ni deset godina.

Sveta Marija Egipćanka je priznala da je imala 12 godina kad je napustila roditeljski dom, selo i da je otišla u Aleksandriju gde je izgubila nevinost, a samim tim i čast, prostituišući se. Iskreno je priznala da je u tome uživala – što je u očima Vizantinaca bio veliki greh.

Napuštena deca bila su deo tržišta prostitucije. Ostalo je zapisano da su gotovo sve novorođene, ostavljene bebe “dečaci i devojčice korišćeni kao prostitutke“. Ovo je podrazumevalo rizik od incesta, koji je postao deo brige hrišćanskih teologa: “Koliko je očeva, zaboravljajući decu koju su napustili, nesvesno imalo eksualne odnose sa sinom koji se prostituiše ili ćerkom koja je postala kurva?“, pitao je Kliment iz Aleksandrije.

Onda su rabini pokušali da uvedu zabranu kontrole rađanja, koja je se nije odnosila na apstinenciju posle porođaja i dojenja, pridržavanje crkvenog kalendara u bračnom odnosu ili potpunu apstinenciju, što je rezultiralo porastom neželjenih novorođenčadi. Ona su tako postajala žrtve siromaštva i pogodna za vizantijsku prostituciju.

Konstantin I je 329. godine odredio da roditelji mogu da prodaju novorođenče u slučaju velikog siromaštva. Zakon iz 428. godine ponovo je naveo siromaštvo kao glavni razlog iskorišćavanja devojčica koje su postajale žrtve makroa. Vek kasnije, vizantijski istoričar Malalas naglasio je da su samo siromašni prodavali svoje ćerke makroima.

Takođe je zbog gladi, očajna hrišćanka Arapkinja ponudila svoje telo ocu Sisiniju, pustinjaku koji je krajem šestog veka živeo u pećini blizu reke Jordan. Kad ju je Sisinije pitao zašto se bavi prostitucijom, njen odgovor je bio: “Zato što sam gladna” . Isto tako, tokom rata u Palestini od 1914. do 1918, glad je prisiljavala adolescentkinje da se podaju nemačkim i turskim trupama.

Prostitucija, kupališta i bolesti

Poznate kurtizane i obične prostitutke, sve one su se sretale u javnim kupalištima, koja su, u rimsko doba, obilazile prostitutke oba pola. Neka od ovih kupališta bila su isključivo za prostitutke, dok se ugledne dame tu nisu mogle videti.

Muškarci su tamo odlazili ne da se kupaju, već da zabave svoje ljubavnice, kao što se to radilo u italijanskim banjiosima iz 16. veka. Kupaonice otkrivene 1986. u Aškelonu izgledale su vrlo slično. Grčki naziv iznad kupališta “Uđi i uživaj…“, pronađen je iznad vizantijskog bordela u Efesu, a usledilo je užasno otkriće arheologa.

Kosti gotovo 100 novorođenčadi nagurane su u kanalizaciju ispod kupaonice. Kanalizacija je bila začepljena otpadom negde u šestom veku. Pomešani sa smećem – posudama, životinjskim kostima, ostacima morskih puževa i novčića – kosti beba su uglavnom bile netaknute. Dečje kosti su krhke i imaju tendenciju lomljenja ako se premeštaju.

Dobro stanje ovih kostiju nađenih u Aškelonu govori o tome da su novorođenčad bačena u odvod ubrzo posle smrti, dok su njihova meka tkiva ostala netaknuta. Ispitivanje ovih kostiju otkrilo je da su sva novorođenčad bila približno iste veličine i imala isti stepen zubnog razvoja.

Neonatalne linije na zubima kod beba dokazuju da su živele duže od tri dana posle rođenja. Odsustvo neonatalnih linija u zubima potvrđuje hipotezu o smrti pri rođenju.

Iako je moguće da su novorođenčad pronađena u odvodu mrtvorođena, njihov broj, starost i stanje sugerišu da su ubijena i bačena u odvod odmah posle rođenja. Tako su prostitutke iz Aškelona koristile kupatila, ne samo da bi privele klijente, već i da bi tajno odbacile neželjenu decu dok je vladala gužva u kupaonicama. Verovatno je da su monasi i rabini bili svesni toga i da je to bio njihov glavni razlog izjednačavanja kupatila sa požudom.

U očima pobožnih Jevreja vizantijske Palestine, svako javno kupatilo koje nije korišćeno za ritualno pročišćenje (mikveh) bilo je mesto idolopoklonstva, ne samo zato što je pripadalo onima koji su tu upražnjavali seks, već i zato što je statua Venere stajala na ulazu mnogih kupatila. Kip Venere je pozdravljao korisnike kupališta.

Venera, koju je Lukrecije nazvao volgivaga, što znači “ulična šetačica“, bila je zaštitnica prostitutki koje su 23. aprila kasno u vizantijsko doba proslavljale njen praznik. Ovo takođe može da objasni veliku netrpeljivost nekih rabina prema javnim kupaonicama pagana nad kojima je vladala boginja. Požuda je od biblijskih vremena uvek blisko povezivana sa idolopoklonstvom. Prorok Jeremija je optuživao:

Da, na svakom brdu,

i ispod svakog drveta,

klanjali ste se kao bludnica?”

Prostitucija i greh

Udovoljavajući seksualnom iskušenju i na taj način kršeći zabranu, usledilo je božansko kažnjavanje, od kojih je guba bila jedan oblik. Pošto ga je napao “duh nečistoće“, jedan monah je napustio manastir u dolini Jordana i otišao u Jerihon da bi “zadovoljio svoju zlu čežnju“, zapisao je Jovan Mošije . “Kad je ušao u kuću prostitucije, odjednom je bio potpuno pokriven mrljama od gube i, shvativši koliko je grozno izgledao, odmah se vratio u svoj manastir, zahvalivši Bogu i rekavši: “Bog mi je dao ovu bolest, da bi se moja duša spasila“.

Sifilis

Najvjerovatnije da ga nije snašla guba (koji se ne prenosi seksualnim kontaktom), već sifilis. Takoje bilo i Heronu, mladom monahu iz današnjeg Vadija el Naturna, garda u Egiptu koji je, u velikoj požudi, napustio svoju ćeliju u pustinji i otišao u Aleksandriju, gde je posetio prostitutku. Priča sledi: “Antraks mu je napao jedan testis, pa je bio bolestan šest meseci i gangrena mu se pojavila na intimnim delovima, koji su otpali“.

Prema vavilonskom Talmudu, rabin Hošaja iz Cezareje takođe je pretio sifilisom “onom ko se pošto poto se preda strastima“. Dobiće “sluzave i sifilisne rane” i napašće ga hidrokon – akutno oticanje penisa. To su upravo simptomi primarne faze veneričnog sifilisa.

Postoje, naravno, dve sukobljene teorije o sifilisu. Prema kolumbijskoj ili američkoj teoriji, sifilis (treponema pallidum) se prvi put pojavio u Barseloni 1493. godine, a iz Zapadne Indije su ga doneli mornari koji su pratili Kristofora Kolumba. Sa druge strane, postoji teorija tvrdi da je sifilis postojao još u praistoriji i da se proširio u četiri različita oblika – u Americi, Africi, pustinji Sahel u Africi i poslednji je venerični sifilis, što je i konačni oblik ove bolesti.

Poslednja hipoteza potkrepljena je nedavnim otkrićem od velikog značaja do koga su došli francuski naučnici. Lezije karakteristične za sifilis otkrivene su na plodu kod trudnice koja je sahranjena između trećeg i petog veka nove ere u nekropoli Kostobele u oblasti Var u Francuskoj.

Ova bolest se pojavljuje kod nekih naroda istočnog Mediterana. Nekoliko slučajeva je arheološki zabeleženo na skeletima beduina i Arapa u osmanskoj Palestini. Ako je nasleđen u detinjstvu, sifilis se širi fizičkim, ali ne nužno i seksualnim kontaktom, dok se sifilis, koji je bolest odraslih, prenosi samo seksualno.

U oba slučaja, propadanje kostiju, kao i simptomi napredovanja bolesti su identični. Međutim, samo venerični sifilis može da prođe kroz posteljicu i da zarazi embrion.

Majka ploda iz grobnice Kostobele mora da je patila od veneričnog sifilisa. Ovo bi moglo da potvrdi da je venerični sifilis već postojao u drevnoj Grčkoj i Rimu.

Greh uživanja u seksu

Pored grehova požude koji su kažnjavani bolestima, a koje su prostitutke mogle da prenesu na sve koji su im se fizički podavali, one su okarakterisane i kao greh seksualnog užitka kombinovanog sa grehom koji su osudili crkveni oci.

Apostolski ustavi zabranjivali su sve polne kontakte koji su isključivali vagnalni odnos, uključujući analni i oralni seks. Umetnost prostitutke sastojala se u tome da u potpunosti iskoristi seksualne tehnike koje bi povećale zadovoljstvo njihovih klijenata. Zato nije iznenađujuće što je Laktantije osudio sodomiju, oralni odnos i prostituciju.

Jedna tehnika koju su prostitutke usavršile povećala je zadovoljstvo njihovih partnera bila je istovremeno i kontracepcijska. Lukrecijev opis prostitutki koje se uvijaju za vreme koitusa opisan je u vavilonskim Talmudu: “Rabin Jose je smatrao da se žena uvija, ne bi li sprečila začeće“.

Kontracepcija

U propovedama crkvenih otaca, kontracepcija i prostitucija bili su dvojac koji je dovodio do smrti. Sveti Jovan Hrizostom zavapio je: “Za vas, kurtizana nije samo kurtizana, vi je pretvarate u ubicu. Ne vidite vezu? Posle pijanstva, bludničenja, dolazi do ubistva“.

Za neke filozofe, abortus je bio jednino rešenje za trudnu prostitutku. Po Ovidiju, ona je ili pila otrov ili se udarala oštrim predmetom zvanim feticid. Prokopije iz Cezareje obajšnjava da je carica Teodora, kad je bila prostitutka, znala sve metode koje bi odmah izazvale pobačaj.

U isto vreme, Didaskalije Apostolorije osudio je i abortus i čedomorstvo: “Nećete ubiti dete abortusom i nećete ga ubiti kada se rodi“. Dekret iz 374. godine careva Valentinijana I i Valensa zabranio je čedomorstvo zbog bola koje novorođenče oseća kad umire.

Ipak, praksa koja je bila uobičajena u rimsko doba, nastavila se. Zato je Tosefta u četvrtom veku ponovila upozorenje koje je Mišna izrekla u drugom veku: “Mesta stanovanja gde su živeli pagani su nečista … Šta rabini proveravaju? Odvode i lošu vodu“. To je podrazumevalo da su grešnice višebožnice svoju odbačenu decu bacale u kanalizacije sopstvenih kuća.

Novorođene bebe koje su ubijane i bacane u glavnu kanalizaciju u kupalištima Aškelona bile su pretežno dečaci. To samo govori da se nisu više cenila muška deca. Pored biološke činjenice da su muška deca brojnija od ženske, u ovom preciznom slučaju majke ove novorođene dece dokazuju statistiku.

Grčko nasleđe je nalagalo kupovinu mladih žena za razne usluge. Odgajane su da bi bile prostitutke i sami roditelji su ih spremali za “najstariji zanat“. Devojčice koje bi opstale u životu bile bi odgajane u bordelima da bi na kraju usvojile zanat od majki kada bi njihova privalčnost izbledela. Dečaci ne bi bili odgajani na taj način.

Zaokupljene gehom požude, seksualnog uživanja i ubistava, vizantijske prostitutke, međutim, nikada nisu bile “markirane”, za razliku od rimskih prostitutki koje su, po zakonu, morale da izgledaju drugačije od uglednih mladih žena i gospodarica i zbog toga su nosile toge koje su bile isključivo za muškarce, za razliku od srednjovekovnih bludnica zapadne Evrope koje su stalno prikazane u prugastim haljinama, a pruge su bile znak “odmetnika”, poput gubavaca i jeretika.

Opisi fizičkog aspekta vizantijskih prostitutki su, u najboljem slučaju, nejasni poput “obučene kao ljubavnice“. Njihov izgled donekle može da se dočara iz fragmentarnih dokaza, poput plavih haljina od mreža za hvatanje riba koje su prostitutke nosile u drevnom Egiptu.

Prostitucija – društvena potreba

Zabranite prostitutke … i smanjićete haos u društvu zbog nezadovoljenih seksualnih potreba“, upozorio je Sveti Avgustin. Štaviše, propovedao je da je “neprirodni seks grozan ako je počinjen sa prostitutkom, još grozniji ako je počinjen sa ženom … Ako muškarac želi da koristi deo tela žene koji je zabranjen da se koristi za to, to je sramotnije za ženu da dozvoli da se takav zločin počini na njenom telu, nego da dozvoli da to isto muškarac učini na drugoj ženi“.

Što bi se reklo, ako je pastva dobro istrenirana, nije postojala potreba za kontracepcijom. Ako muškarca zaposedne neverovatan poriv, jedino što je trebalo je da ode kod prostitutke da ga olakša, ili da to učini sa sopstvenom ženom, ali je prekid koitusa bio strogo zabranjen. Prostitutka je bila “prirodna” kontracepcija.

Kao rezultat pogrešne logike, seksualna represija koju su diktirali crkveni oci dovela je do seksa sa prostitutkama. Dok se kontrolisana seksualnost čuvala među četiri zida, prostitutke su imale pune ruke posla.

U vreme Velikog potopa, muškarci su se ženili sa po dve žene, jedna da mu rođa decu, a druga bi služila samo za seksualne odnose. Stari narodi su znali da uz određene biljke ostanu sterilni i pravili su ženama samo društvo. Da li su se vrednosti promenile pošto je došla judejsko-hrišćanska civilizacija?

Zapravo su se promenile, ali u ovom konkretnom kontekstu – na gore. Iskrenost je ustupila mesto licemerju koju su pokazali judeizam i hrišćanstvo, koje su propovedali crkveni oci. Ovakav puritanizam je zasigurno kriv za širenje vizantijske prostitucije i za povećanje broja napuštene dece.

Inspiracija – mybyzantine.wordpress.com

Fotografije: Wikipedia, educar.be, celebsroulette.com, xhamster.com, pemptousia.com, treskia.wordpress.com, orientxxi.info, slutmesh.com, nudecelebvideo.net recapped.com, it.ancensored.com, ru.redtube.com, ru.xhamster.com nudecelebvideo.net, mrskin.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: