Stiže nam leto: Svi rizici sunčanja (VIDEO) (RECEPT)

Za nastanak pigmentacije, koje se primećuje kad koža potamni, dovoljno je i samo nekoliko minuta na suncu. U zavisnosti od tipa kože, kod nekih osoba će se umesto pigmentacije javiti crvenilo i opekotine. Sve te promene koža „pamti„. Mnogo opekotina mogu kasnije da naprave ozbiljne probleme sa kožom.

Pošto se ozon troši, atmosfera gubi sve više zaštitnih filtera, tako da više sunčevog UV zračenja dopire do planete. Procenjuje se da će smanjenje nivoa ozona od deset odsto dovesti do povećanja broja akutnih problema sa kožom za 300.000, što ukazuje na 4.500 novih slučajeva raka kože.

Ono što stvarno utiče na probleme sa kožom su dugotrajna izloženost ultraljubičastom zračenju i veći broj opekotina.

Da ne obolite od melanoma

Na sunčeve zrake koža reaguje povećanim lučenjem melanina koji, poput kišobrana, sprečava da oni dublje prodiru u kožu. To znači da on služi kao prirodna zaštita od negativnog uticaja sunčevih zraka. Zato tamnijoj koži sunce manje smeta.

Kod preteranog izlaganja suncu, UVB zraci izazivaju akutna oštećenja epidermisa.

Od melanoma najčešće obolevaju oni koji imaju od 40 do 60 godina, iako se beleži porast obolelih kod dece i adolescenata. U poslednjih deset godina, povećala se pojava mladeža i melanoma. P

rema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu godišnje od dobroćudnog tumora kože oboli od dva do tri miliona ljudi, dok 132.000 dobije maligni tumor kože. Nekoliko godina unazad, sve je prisutnija alergija na sunce ili fotodermatoza.

Izraslina ili ranica na koži koja ne zarasta ili raste u dubinu i širinu može biti jedan od znakova malignog tumora kože. Maligni tumori kože mogu da, putem limfe, dođu do limfnih čvorova i da se kroz krv prošire do organa.

Podesćam vas da je važan samopregled i pregled kod dermatologa, čim uočite neke promene na koži. Kod provere mladeža i procene ozbiljnosti njihovih promena može se upotrebiti ABCDE pravilo, kod kog svako slovo predstavlja jednu vrstu promena:

A – pojava asimetrije kod prethodno simetričnog mladeža

B – pojava nepravilnosti kod mladeža koji je pre toga bio jasno ograničen

C – pojava dve ili više boja kod prethodno jednobojnog mladeža

D – povećanje obima mladeža

E – uzdignuće mladeža

Kako zaštititi kožu od štetnih sunčevih zraka?

Sem što pola sata pre dužeg izlaganja suncu treba naneti kremu sa UVA i UVB filterom, treba izbegavati sunčanje od 11 do 16 sati. Oči treba da zaštitite naočarima za sunce. S obzirom na to da koža kako stari postaje osetljivija i tanja, ljudi u godinama bi trebalo da zaštitite kožu na isti način kao i deca.

Zaštitna krema bi trebalo da se nanosi na svaka dva sata. UVB filteri, sem što štite od opekotina, smanjuju i rizik od malignih obolenja. UVA zraci su energetski jači, pa mogu da prodru u dublje slojeve kože. UVA filteri štite od starenja kože i malignih bolesti.

S obzirom na to da hemijski filteri mogu da izazovu alergije, osobe sklone alergijama treba da koristite zaštitna sredstva na bazi minerala. Isto tako, osim spoljašnje zaštite, važno je da kožu nahrane i iznutra. Unos veće količine karotenoida može da ublaži uticaj slobodnih radikala i time da umanji negativno dejstvo sunčevih zraka.

Zbog toga se leti preporučuje konzumiranje većih količina voća i povrća bogatih betakarotenom, kao što su šargarepa, kajsija i dinja. Naravno, ako vam je lakše, može pomoći uzimanje betakarotena u tabletama, bar tri nedelje pre izlaska na sunce, u dnevnoj dozi od 75 do 150 miligrama. Uz betakaroten se uzimaju vitamini B grupe, koji poboljšavaju prokrvljenost kože, sprečavaju njeno isušivanje i omogućavaju obnavljanje epiderma.

Ako imate vidljive proširene vene ili kapilare, ne bi trebalo da boravite na jakom suncu. Deca se ne bi trebalo da se izlažu suncu do treće godine, jer je dokazana povezanost malignog melanoma sa opekotinama od sunca u ranom detinjstvu.

Šta je SPF?

Sun protection factor (SPF) je mera koja označava koliko dugo možete ostati na suncu, a da ne izgotite u odnosu na to ako nemate zaštitu. Što je veći SPF, duže ćete biti zaštićeni od UVB zraka. Ukoliko duže boravite na suncu, preporučuje se zaštitni faktor 30 ili veći.  Viša zaštita ne znači da je i bolja, pa tako SPF 50 pruža tek 1­2 odsto bolju zaštitu od UVA i UVB zraka od faktora 30.

Hidratantne kreme sa zaštitnim faktorom se preporučuju ukoliko imate suvu kožu, da bi smanjili mogućnost ranog starenja kože izazvanog izlaganjem suncu. Ukoliko ste skloni alergijama, izbegavajte kreme i ulja za sunčanje koji sadrže veštačke materije i ekstrakte.

Nanošenje zaštitne kreme ili losiona pre izlaganja suncu izuzetno je važno, a još je važnije je pravilno ih naneti. Prilikom izlaganja suncu preporučuju se kreme koje sadrže visok i vrlo visok zaštitni faktor (SPF 30-50) širokog spektra delovanja, koji nose oznaku da su vodootporni i fotostabilni, uz dodatne mere opreza i zaštite koje obuhvataju nošenje šešira i kapa sa širokim obodom, naočara za sunce i izbegavanje boravka na suncu od 11 do 16 sati.

Preporučuje se nanošenje kreme pola sata pre izlaganja suncu, a postupak se ponovi posle dva sata ili posle plivanja, znojenja ili brisanja peškirom. Za odraslu osobu je doza pet do šest kašičica kreme. Većina ljudi nanosi samo od 25 do 50 odsto od preporučene količine.

Posledice nepravilnog nanošenja preparata za zaštitu od sunca mogu biti vidljive posle nekoliko sati. To je obično crvenilo na koži i osećaj bolnog svraba, a onda i ljuštenje kože koje može da utiče na nastanak kožnih tumora i starenje kože.

Delovi tela koje često zaboravljamo da zaštitimo su nos, uši, kapci, ruke, dekolte i usne.

Da li ste znali da ćete na strani lica koja nije dominantna upotrebiti manje kreme (na primer: na levoj strani manje ukoliko ste dešnjaci)? Naravno, za optimalnu zaštitu od sunca potrebno je ravnomerno utrljati kremu na kožu lica.

Usne su najosetljivije jer ne mogu da stvore sopstvenu zaštitu i za njih važno labelo visokim zaštitnim faktorom. Da biste izbegli iritaciju očiju, preparat sa zaštitnim faktorom nemojte da utrljavate u kožu kapaka, već kremu samo utapkajte.

Domaća krema za sunčanje