Anksioznost u doba korone: Evo šta možete da uradite za sebe!

Čim postoji novi raspored, većina će odlaziti kasnije na počinak, neki će više vremena provoditi na mobilnom telefonu ili će odustati od svoje uobičajene šetnje po parku, keju ili kraju. Upravo to može da dovede do stresa i nemira na duže staze. San i kretanje su, u ovom periodu, prioritet. Važno je da i dalje nastavite s uobičajenim odlascima u krevet, da umesto odlaska u teretanu razmislite o vežbanju u kućnim uslovima, a svoju dnevnu rutinu šetnje možete zameniti dodanim vežbanjima.

Hteli mi to ili ne, virus SARS COVID-19 utice na promenu svakodnevnih navika. Prisutna je neizvesnost šta će se sledećih nekoliko dana i nedelja događati. Teskoba se povećava ne samo kod onih koji imaju anksioznost, već i kod pojedinaca koji nemaju ovu vrstu problema.

Da bi smanjili stres u narednim nedeljama, donosim vam nekoliko saveta ne bi li vam tako pomogla ukoliko patite od anksioznosti.

Spavajte i vežbajte (ako možete)

Jedna od prvih stvari koje se povlače u drugi plan tokom akutnog stresa, posebno kad ne postoji odlazak na posao, jeste i svakodnevna briga o sebi. Ono što svakog od nas smiruje jeste rutina na koju smo navikli.

Čim postoji novi raspored, većina će odlaziti kasnije na počinak, neki će više vremena provoditi na mobilnom telefonu ili će odustati od svoje uobičajene šetnje po parku, keju ili kraju. Upravo to može da dovede do stresa i nemira na duže staze. San i kretanje su, u ovom periodu, prioritet. Važno je da i dalje nastavite s uobičajenim odlascima u krevet, da umesto odlaska u teretanu razmislite o vežbanju u kućnim uslovima, a svoju dnevnu rutinu šetnje možete zameniti dodanim vežbanjima.

Smirite telo

Kad čovek oseti opasnost, njegov periferni nervni sistem radi “prekovremeno” i u “većoj brzini”. Tako nas je evolucija pripremila na moguću borbu protiv predatora, odnosno protiv pretnje, u ovom slučaju. Problem je u tome što evolucija nije predvidela hronična stanja stresa u kojima telo, odnosno nervni sistem duže vreme radi u “većoj brzini”. Zato se mnogi u ovakmim stanjima osećaju gore nego inače.

Kad je telo u teskobi, mozak ga prati. Pucketanje prstima, grčenje vilica i plitko disanje samo su neki od simptoma stresa i anksioznosti koje možete da smirite meditacijom ili progresivnim opuštanjem mišića. Čak i lagana masaža vrata ili ležanje na ravnoj površini s podignutim nogama mogu da pomognu kod smanjivanja teskobe.

Povežite se za vreme distance

Iako su društvena distanca i izolacija potrebne zbog javnog zdravlja, činjenica je da one mogu da dovedu i do odvajanja od emotivne podrške. Emotivna podrška pomaže ljudima da se brže oporave od traume i snižava krvni pritisak. Zato, obavezno pronađite načine da se i dalje povežete s onima koje volite, čak i onda kad ih ne viđate. I osećaj zajednice je takođe važan. Dok ste onlajn, tražite smislenije interakcije od običnog lajka na nečiju sliku, video ili status.

Ne dozvolite mozgu da stvara ružne slike

U ovakvim vremenima, mozak ponekad ima tendenciju da popunjava praznine. Problem u tome je taj što može doći do iskrivljene slike, posle koje možete da prihvatite nepotrebno i netačno mišljenje kao potpuno tačno.

Budite radoznali posmatrač, ali treba da znate da nije je sve što vidite i čujete istina. Takođe, ne treba da padnete u skroz negativno razmišljanje, jer vas ono može navesti da tražite samo loše informacije koje se poklapaju s vašim stavovima i najvećim strahovima, odbacujući informacije koje bi vam, zapravo, pomogle da se smirite. Upravo je to još jedan razlog zašto treba da radite na emotivnoj povezanosti i na interakciji s ljudima. Kroz razgovor dolazite do drugih zaključaka osim onih na koje vas mozak navodi. Tako se stvara zdraviji stav i mišljenje.

Držite se poznatog i prepoznatljivog

Određena istraživanja pokazala su da osećaji predvidlivosti i kontrolisanja pomažu kod smanjene reakcije na stres. Trenutni problem, naravno, dolazi u vidu promene svakodnevnih navika. Ne ide se na poso, deca ne idu u školu, više ne koristite javni prevoz… Pokušajte da nađete predvidivost tamo gde je to moguće. Na primer, da svako jutro na meniju bude vaš omiljeni doručak ili da svako veče s porodicom igrate društvene igre. Mali porodični rituali pomoći će vam da se zajedno osećate mirnije.

Nađite lepotu i budite zahvalni što ste zdravi

Lepi trenuci i dalje postolje, a sada je vreme da se prizemljite i vidite ih, jer jednom kad ih vidite oni će u vama podstaći lepo raspoloženje. Možda je to cvet koji je upravo procvetao i donosi novu nadu i nov život, možda je to zahvalnost za sve ljude iz zdravstva i zahvalnost za njihovu hrabrost i požrtvovnost, a možda je to slušanje omiljene pesme. Trenuci se broje. Što više lepih trenutaka pronađete, to ćete se bolje osećati.

Inspiracija – miss7zdrava.24sata.hr

Fotografije: Pixabay

Ostavite komentar

%d bloggers like this: