Divni Bečej: Grad kome Tisa uliva život

Ponekad je teško da se napiše blog post o nekom mestu. Ne zato što nema inspiracije, već zato što je ima previše. Jer utisci naviru, pa se pomešaju i pomalo zagube, ispreskaču i naprave kermes. Priča koja nikako ne ide. Ni kao blog post. Zato, trebalo je malo da utisci dođu na svoje. Da se smeste. I sad su tu.

Mali grad – velika istorija

Šlajz

Mali grad Bečej nalazi se na obali Tise, sa bačke strane. Ta Tisa je upravo ono najvrednije što Bečej ima. Hladna je čak i kada je napolju 32 stepena. Bila, okupala se, iako su me upozoravali da to ne činim. Morala sam. Sad znam kakva je Tisa kojom se Bečejci ponose. Imaju i za šta. “Pola riba, pola voda“, tako ju je u davna vremena opisao srednjevekovni turski putopisac Evlija Čelebija. Istorija ovog kraja kazuje da su ga naseljavala razna plemena, a prvi pisani pomen Bečeja datira iz 1091. godine. Sve počinje dolaskom Arpada i Huna na prostor Panonske nizije 896. godine. Huni će za dugo vremena biti jedini vladari na prostoru Vojvodine.

Pravoslavna crkva u Bečeju

Naziv “Bečej” se odnosio na tvrđavu koja se nalazila na adi, šest kilometara udaljenoj od sadašnjeg Bečeja. Ugarski kralj Bela IV daje selo Bečej kaluđerima krstašima iz Stonog Beograda 1238. godine. Smatra se da je grad dobio ime po moćnoj porodici koja se naselila u vreme prvih Arapdovića. U vreme Sigmunda Luksemburškog, grad je pripadao i despotu Stefanu Lazareviću. Bečej je bio i mesto stalnih sukoba porodica Hunjadi i Branković.

Katolička crkva u Bečeju

Posle Mohačke bitke (1526), ovim krajevima vladaju Turci, ali ne i Bečejem. Bečej pada pod osmansku vlast tek pošto ga osvaja Mehmed Sokolović septembra 1551. “Krasna varoš iz Čelebijinih pisanija, posle sklopljenog mira između Austrougarske i Turske 1699. biva srušena. Tokom 18. veka Bečej je štit od turskih upada. Nosi ime Šanac Bečej, pa onda i Stari Bečej.

Centar Bečeja

Pod vladavinom Marije Terezije, Bečej je centar distrikta, počinje da se razvija trgovina, a celokupna struktura stanovništva se menja. U 19. veku nastupaju burne godine, ali i godine kada se Bečej u potpunosti ekonomski razvija. Ovo je istorija koju ćete čuti od pravih Bečejaca.

Priča koju sam ja čula za Mariju Tereziju je da je ergele u Bečeju obojila u oker žuto da bi se manje videlo koliko se zaprljala posle jahanja.

Prevodnica Šlajz ispisala novu istoriju

Danas žitelji Bečeja vole da pričaju o Šlajzu. Prevodnica Šlajz je bila deo velikog bečkog kanala koji se gradio od 1739. do 1801. To je prva prevdonica u Evropi koja je za pogon koristila sopstveno proizvedenu struju. Izgrađena je 1896. godine, na spoju kanala sa Tisom.

IMG_20150611_131624

Bečejci je zovu i Ajfelova prevodnica, jer je projektovana u kancelariji čuvenog francuskog inžinjera Gustava Aljfela. Van funkcije je od 1975. i spomenik je kulture. Tu pored nje, svoj život su okončali rodoljubi iz Bečeja 1942. godine.

Tisa kod Šlajza

“Žuta voda” “obezbeđuje” ostanak u Bečeju

Ono što razlikuje Bečej od drugih vojvođanskih gradova jesu arterški bunari sa takozvanom „žutom vodom“ ili lekovitom vodom sa primesama joda. Žuti bunar u centru na “Pogači” je i najstariji. Izbušio ga je 1904. Karolj Šoš. Šoš je na još nekoliko mesta u gradu izbušio bunare, među kojima i jedan na svom imanju uz koji je sagradio kupatilo koje su počeli da koriste svi građani Bečeja.Ovo kupatilo sa lekovitom vodom narod je vremenom nazvao Jodna banja.

Legenda koja i danas kruži Bečejom jeste da ko se napije vode sa “Pogače”, zauvek ostaje u Bečeju. Koliko je ovo tačno, ne znam. Bečejci kažu da jeste. 🙂

Priče o Dunđerskom i “Fantastu”

Bečej je proslavio i veleposednik Bogdan Dunđerski koji je izgradio velelepni dvorac na 17 kilometara od Bečeja. Taj dvorac krasi bačku ravnicu od 1923. S obzirom da je Dunđerski voleo konje, imao je ergelu i svog Fantasta, omiljenog konja. Po njemu je i dvorac dobio ime. Priča se da je taj konj bio neverovatan i da je na na Beogradskom hipodromu 1932. osvojio sve trke. Legenda kaže da se na Preobraženje 19. avgusta duž dvorca i po imanju čuju zvuci kao da konj rže. I to nije jedina legenda. Bečejci će vam ispričati da je ikona Bogorodice u njegovoj kapeli nosi lik Mare Dinjaški, supruge kovača u koju se Bogdan zagledao, a ona je bila vanserijska lepotica, pa je veleposednik pomislio da je njoj mesto u dvorcu, a ne pored kovača. Kovaču je ponudio imanje i novce u zamenu za ženu.

Poziranje pored “Fantasta”

Sem ove priče čućete da su Dunđerski i njegov veliki prijatelj Uroš Predić, slavni slikar posmatrali damice koje su se kupale u velikom bazenu pored dvorca “Fantast“. Neka vrsta ondašnje muške zabave. Čućete tužnu ljubavnu priču Laze Kostića, pripovedanje lepote zanosne Lenke Dunđerski i Teslinu umešanost u odnos Kostića i Lenke. Pa neka vam samo ovo bude dobar razlog da dođete. Verujte, dovoljan je.

Još da se centar sredi

Centar Bečeja čine opštinska zgrada, staro zdanje, zadužbina Bogdana Dunđerskog koja se obnavlja već skoro godinu dana, ali evo bitiše na tom mestu od 1904. Tu su dve crkve, pravoslavna i katolička. Stanovništvo je skoro pa pola-pola. Mađari su u manjoj prednosti. Mađarski jezik čujemo mi koji nismo odavde. Meštani ga ne čuju. Ko je meni kriv što ga ne znam, zar ne?

Tisa

Centar grada izgleda nesređeno i zapušeno. Nešto s čim će vlast, koja god bila, morati ozbiljno da se pozabavi. Jer centar je srce svakog grada. Bečejci veruju da će uskoro statua boginje Nike pronaći drugo mesto gde će počivati. Do tog vremena, u Bečeju se može drugačije uživati. Na primer, šetnjom. Zelenom ulicom pored platana. I, ako je lepo vreme, boravkom na Tisi. Dečaci skaču sa pontona, a oni koji su već u vodi beže da im ne skoče na glavu. U tom kupališnom smislu, Bečej nema uređenu plažu.

Celo kamp naselje pored reke je divlje, ali se topli dani i prijatne večeri provode baš tu. I nikom ne smeta što je divlje. Bečejci sami priznaju da je njihov banatski komšija i rival Novi Bečej imao više sreće kad je Tisa u pitanju. Malo marketinških trikova i eto dešavanja u gradu koji je od Bečeja udaljen svega 12 kilometara. Bečejci se ne žale, jer kad su Gospojinski dani u Novom Bečeju, i Bečej je pun gostiju.

Mir na Tisi

Opuštam se u vikend naselju na samoj obali Tise u apartmanu “Tiski mir“. To je jedini privatni smeštaj u kamp naselju uz Tisu.  Lepo opremljen i udoban apartman sa kupatilom i kuhinjom. Uživam na terasi koja gleda na reku, uz domaću rakiju i u razgovoru sa domaćinom Miljanom.

  • U Bečeju još nije zaživeo ovakav vid turizma. Ja sam prvi počeo sa mojim apartmanom koji izdajem. Očekujem da zaživi, jer Bečej je grad sporta i uskoro će biti izgrađena i banja, što će svakako dovesti turiste. Nisam mislio da ću se upustiti u turzam, ali eto rešio sam da načinim prvi korak. Ovaj apartman je za četvoročlanu porodicu. Postoji mogućnost spremanja roštilja ili kotlića, a može i da se peca. Idealno za one koji vole vodu – opisuje smeštaj gazda Miljan. Boravak ovde košta 30 do 35 evra po danu.

Letnja sezona u kamp naselju počinje kad se poslednji put oglasi školsko zvono. Tada prorade kafići i restorani u okolini. Po hiljadu duša zna da bude na jednom mestu.

Gazda Miljan Jovanović i ja

Vrele noći imaju svoju draž. Onda i nije toliko mirno, ali to je osobenost leta – da se muzika jače čuje.

tiski mir
Apartman “Tiski mir”

Ovo je moja priča o Bečeju. Za neke druge, svoje, treba posetiti Bečej. Treba ga doživeti, okupati se u Tisi koja je i leti hladna, prošetati Zelenom ulicom pored platana. I napiti se vode sa “Pogače”.

 

Fotografije: Slobodan Malešev i Nataša Ilić, Wikipedia, TO Bečej/Miloš Sadžakov, tvbecej.rs, serbia.com, skyscrapercity.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: