Evlija Čelebija, prvi svetski putnik istočnog sveta: Bile su mu potrebne samo sloboda i mašta (VIDEO)

Danas Evliju Čelebiju možemo da gledamo kao turističkog blogera koji je uspeo u životu, a to znači da je od svoje strasti i hobija, stvorio zanimanje.

Evlija Čelebija spada u red retkih istorijskih ličnosti koje ne mogu biti svojatane po nacionalnoj osnovi. Njegov duh je bio kosmopolitski, pa je i njegovo delo je kulturno blago čovečanstva.

Evlija Čelebija ili Derviš Mehmed Zili bio je čuveni je turski putopisac rođen marta 1611. u Istanbulu. On je jedan od najpoznatijih osmanskih putopisaca. Njegovi putopisi su od velikog značaja za istoriografiju. Proputovao je Osmansko carstvo, a svoja zapažanja objavio u svom najznačajnijem delu “Sejahatname“. To je zbirka od deset tomova koja obuhvata sva njegova putovanja.

Rođen u bogatoj porodici, imao slobodan odnos prema religiji

Evlija je rođen u bogatoj porodici. Otac mu je bio državni zlatar, čuveni umetnik koji je dekorisao džamiju Sultana Ahmeta u Istanbulu, majka abhazijska rođaka velikog vezira Meleka Ahmeda Paše. Bio je Hafiz Kurana  to jest znao je ceo Kuran napamet. Školovan je na dvoru Sultana Murata IV. Od malih nogu dobio je najbolje obrazovanje, a postoji mogućnost da je kad je bio mlad pristupio i sufističkom redu.

Za razliku mnogih ljudi koji su živeli u muslimanskim zemljama tog doba, imao je slobodan odnos prema religiji. Dok je recitovao Kuran, Evlija je često pravio i šale na račun islama. Uprkos tome, dobio je posao religijskog stručnjka i zabavljača plemstva, međutim odbio je tu “čast”, jer je želeo da putuje.

Evlija danas – tvorac kosmopolitskog dela

Danas Evliju Čelebiju možemo da gledamo kao turističkog blogera koji je uspeo u životu, a to znači da je od svoje strasti i hobija, stvorio zanimanje.

Evlija Čelebija spada u red retkih istorijskih ličnosti koje ne mogu biti svojatane po nacionalnoj osnovi. Njegov duh je bio kosmopolitski, pa je i njegovo delo je kulturno blago čovečanstva.

Putovanja Evlije Čelebije počela su u Istanbulu. Iako je Stambol bio veliki za ono vreme, svaki deo ondašnjeg velegrada postao je mali za budućeg putopisca.

Kad Stambol postane mali

Evlija Čelebija je upoznao svaki kutak grada i svakog čoveka u njemu, i vrlo brzo postalo mu je dosadno. Voleo je putnike, trgovce, vojnike, namernike iz dalekih krajeva koji su mu pričali o lepotama, neobičnim običajima, tradicijama i ljudima. Mašta Evliji nije nedostajala. Već je video sebe na putu ka Evropi i Aziji.

Ovaj osmanski putopisac prvo je putovao poslovno. To mu je kasnije pomoglo kad je stekao reputaciju i u diplomatskim odnosima.

Posebno je voleo da zapisuje svakodnevni život naroda koje je posećivao.

Svetski putnik i nakbolji prijatelj čovečanstva

Sebe je znao da nazove “svetskim putnikom i najboljim prijateljem čovečanstva“, a na njegovom prstenu pisalo je “Svetski putnik Elija“. Bio je naučnik, pripovedač, derviš, muzičar i lingvista.

Evlija Čelebija je zapadnom svetu podario sliku islamskog sveta i Osmanskog carstva iz drugog ugla. Da nije njegovog štiva verovatno da bismo i danas malo znali (iako malo i znamo) o toliko omraženim Turcima u 17. veku. S druge strane, i Osmanlije su na Zapad gledale kao na svoje opake neprijatelje. Evlija Čelebija je sve to probao da približi jedno drugom.

Iz spisa Evlije Čelebije može da se sazna kakav čovek stoji iza njih – obrazovan, prosvetljen intelektualac koji veruje u snagu i značaj slobodne debate, slavi jednakost i slobodu i sve ove vrednosti pronalazi u islamskom svetu. Zato su mu ljudi i bili zanimljivi, pa je beležio običaje i navike naroda. Na opšte čuđenje “naprednog” Zapada.

Kad mašta može svašta

Mašta je kod Evlije Čelebije odradila svoje, pa njegovi putopisi nisu samo šturi podaci, već pripovetke sa mnogo fantazije, uz obavezna uzbuđenja, zaplete i obrte. Ono što nije znao upotpunio je logikom i maštom.

Evlija Čelebija se nikada nije ženio. Putovanja su bila jača od vezivanja za ženu ili više njih. Njegova strast je prevazilazila prosečnu turističku potrebu za novim mestima, kakvu poznajemo danas. To što je on što vidi i čuje pretakao u rečenice, donelo mu je poređenja sa Šekspirom. Mnogi ga nazivaju i Montenjem islama, Osmanskim Herodotom, pa čak su ga poredili sa Markom Polom.  

Dok je putovao Balkanom i hrišćanskim zemljama nosio je sa sobom pismo preporuke grčkog patrijarha u kome je stajalo da je Čelebija “častan” i “čovek mira” koji želi da istražuje nova mesta i narode, bez zlih namera u srcu i bez i najmanje želje da ikoga povredi i nanese mu zlo.

Dela zaboravljena dva veka

Čelebijina dela dugo nisu bila poznata javnosti. Putopis je slučajno (slučajno?) pronašao u 18. veku glavni crni evnuh osmanske palate u Kairu i preneo ih u Istanbul. Međutim, do 19. veka niko nije obraćao pažnju na Čelebijino delo.

Pravu popularnost ovaj putopisac je doživeo u poslednjih 30 godina. Pošto se sve odvijalo kako se odvijalo, teško je utvrditi kakav uticaj su imali njegovi putopisi u vreme kada je živeo. Samo možemo da nagađamo, ali baš zbog svog otvorenog duha moguće da je bio marginalizovan.

Sloboda kao imperativ

Kad je predstavljao sebe, Čelebija je uvek pisao kao o dervišu koji je posvećen iscrtavanju mape osmanskih dosingnuća i poredio je Zapad i Istok. Pisao je kako je njegovo putovanje počelo kao maštarija i kako je pronašao način da postane slobodan od svih bliskih i da postane svetski putnik.

Biti putnik za Čelebiju je značilo biti slobodan, sposoban da stiče nova iskustva i da iz tog iskustava dobije prosvetljenje, znanje i zadovoljstvo koje do tada nije bilo poznato.

Sejahatnama

Sejahatnama sadrži deset tomova koji obuhvataju sva Čelebijina životna iskustva sa putovanja i predstavljaju jedinstvenu riznicu podataka za istorijske, kulturološke, društvene i etnološke studije.

Prvi tom dela sadrži u sebi autobiografske podatke, detaljan opis Istanbula i istoriju vladajuće dinastije od Mehmeda II do Mehmeda IV.

U drugom tomu Čelebija je ispisao istoriju imperije od Osmana I do Bajazita II i opisuje svoje putovanje od Istanbula do Burse, što je i bilo njegovo prvo putovanje.

Treći tom dela posvećen je opisu putovanja od Uskudara do Damaska, ali i opisu evropskog dela Turske koji obuhvata opis Sofije u to vreme.

U četvrtom tomu opisuje kurdska plemena i delove Persije, kao i putovanje do Vana, Bagdada i drugih gradova drevne Mesopotamije.

U petom tomu dolazi se do nama poznatih područja. Čelebija je pisao o svojim putovanjima po Srbiji i Bosni i posebnu pažnju posvećuje opisu Beograda. Piše o putovanjima iz Velikog Varadina u Bosnu, iz Sarajeva u Livno, od Zadra do Koruške, Slavonije i Mure, od Kupreškog polja do Splita i Šibenika, Iz Bosanskog ejaleta u Banja Luku…

Šesti tom Čelebijinih putopisa posvećen je putovanjima po Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Mađarsokoj, Albaniji i Bugarskoj. Čelebija je opisao putovanja u periodu kada je provodio vreme na relaciji Balkan – Istanbul. Opisiavo je putovanje iz Beograda u Albaniju, iz Dubrovnika u Stambol, iz Bileće do Kotora i Perasta i još mnogo kraćih i dužih putešestvija kroz Balkan.

U sedmom tomu je najviše opisivao putovanja po Sloveniji, Austriji, Mađarskoj, pa čak i do Krima. Često je Beograd bio polazna tačka njegovih putovanja.

U osmom tomu Čelebija opisuje putovanja po Grčkoj i Albaniji, a posebno je opisao putovanju od Ohridskog sandžaka do Stambola.

U devetom i desetom tomu Čelebija opisuje neka od svojih poznih putovanja. Deveti sadrži opis hodočašća u Meku uz opis Meke, Medine i Arabije.

Deseti tom je posvećen Sudanu, Abisiniji i Egiptu, gde je Čelebija i završio svoj život, izbegavajući povratak u Stambol, gde mu političke prilike nisu odgovarale.

Umro je 1682. godine u Egiptu.

U okviru turističke ponude Turske danas spada i “Put Evlije Čelebije“. Ova atrakcija prvi put je predstavljena 2011. godine. UNESCO je tu godinu posvetio Evliji Čelebiji, dodelivši mu titulu “Čoveka godine“.

Put Evlije Čelebije

Put Evlije Čelebije” ide preko najatraktivnijih delova Turske, zalazi u sela koja su udaljena od puteva i buke automobila, ali i u gradove velike istorijske važnosti koji se nalaze tamo gde je Osmansko carstvo stvoreno.

Sa kozijih staza prelazi se na popločane osmanske i rimske puteve. Put po teškom terenu traje 25 dana i obuhvata 650 kilometara jahanja i hodanja. Ovo je idealan način da se oseti duh starih vremena i oda počast velikom putopiscu i “prijatelju ljudskog roda“.

Ispiracija – tt-group.net/Dušan Stojanović

Fotografije: travelatelier.com, draganlekovic.me, telegraf.rs, dialogos.ba, angelfire.com, goglasi.com, ensonhaber.com, bnr.bg, kulturanadar.dar.org.rs, sandzakpress.net, sandzakhaber.net

Ostavite komentar

%d bloggers like this: