On je Adolf Hitler. O njemu manje više svi znate sve. I svi ćete se složiti sa jednim – bio je ludak koji je hteo da pokori ceo svet i istrebi nepoželjne etničke grupe. Kao što ne možemo jedan 14. vek da posmatramo današnjim očima, tako ne možemo ni vreme kada je Hitler vladao da posmatramo iz ugla sadašnjice. To ne znači da ga branim. Naprotiv. Međutim, u ovom tekstu ću pokušati da objasnim svu oštećenost uma i duše poput njegove.
Pre nego što je napao Poljsku i tako započeo Drugi svetski rat, Hitler je svojim generalima naveo primer Džingis Kana. Naime, Hitler je objasnio da iako je Džingis Kan milione žena i dece vodio direktno u smrt, istorija ga smatra osnivačem mongolske države, a ne ubicom. Pogrešan pristup, zar ne? Očima 20. veka gledati 12?
Odgovoran za istrebljenja, verovao u „super čoveka“
Adolf Hitler se danas smatra odgovornim za smrt između 60 do 85 miliona ljudi tokom Drugog svetskog rata. Njegovo ime je direktno povezano sa Holokaustom i pokušajem istrebljenja Jevreja i drugih etničkih grupa. Hitler je otvoreno izrazio svoju mržnju prema Jevrejima u knjizi „Mein Kampf„. Stavio je do znanja da želi da Jevreje i ostale manjine protera iz kulturnog, intelektualnog i društvenog života Nemačke.
Rezultat Holokausta i nacističkog režima je smrt šest miliona Jevreja ili oko 78 odsto od ukupnog tadašnjeg evropskog jevrejskog stanovništva, što je oko 7,3 miliona. Na sve to ubijeno je još pet miliona ljudi koji nisu Jevreji. Nacisti su od 1941. do 1945. godine Jevreje i druge rasne, političke i etničke manjine u Evropi ciljno ganjali, obeležavli i sistematski ubijali.
Nacionalsocijalistička partija i Antisemitska nemačka radnička partija su se ujedinile u Nacističku partiju 1919. godine. Hitler je postao predsednik te stranke 1921. Hitlerov nacizam je bio vođen italijanskim fašizmom koji je nastao za vreme Prvog svetskog rata. Nacizam je odbacio sve teorije zapadnog kapitalizma i sovjetskog socijalizma.
Hitler je verovao u arijevsku rasu. Arijevska rasa je za njega bila superiorna u odnosu na druge i propagirala je superiornost belog čoveka. Hitler je takođe verovao u teoriju Fridriha Ničea o „super čoveku“ koji bi trebalo da vlada nad inferiornim ljudima, takozvanim „robovima„.
Iako se o Hitleru manje više sve zna, evo nekih činjenica koje, možda, niste znali.
Ateista koji se igrao boga
Hitler je po nacionalnosti bio Austrijanac i zvao se Adolf Šiklgruber. Hitlerov očuh, Alojz Hitler bio je nezakonito dete Marije Ane Šklgruber. Alojz je rođen 1837. godine, i u krštenici ne stoji ime njegovog oca. Alojz je nosio prezime svoje majke dok se ona nije udala za Johana Georga Hitlera 1842.
Marija Ana je umrla je 1847. godine, a Alojz je promenio prezime 1876. godine tako što je naveo Georga Hitlera kao svog oca. Tako je preuzeo prezime Hitler, koje se takođe piše i kao Hiedler, Huettler ili Huttler. Hitlerovo prezime vuče poreklo od reči koja znači „onaj koji živi u kolibi„.
Hitler je imao šest braće i sestara, a četvoro je umrlo pre njegovog 25. rođendana. Troje dece – Gustav, Ida i Oto umrli su u detinjstvu.
Hitler je rođen u katoličkoj porodici. Sa osam godina je pevao u crkvenom horu i išao je na časove pevanja. Čak je želeo da postane sveštenik. Njega je kao četvorogodišnjeg dečaka spasio lokalni svešenik iz zaleđenog jezera. Ali kad je porastao, želja da bude sveštenik nije bila dovoljna. Tad je već želeo da se igra boga.
Kasnije se posvetio protestantizmu. Prema izveštaju Američke strateške službe, Hitler je planirao da potpuno umanji uticaj hrišćanskih crkava na nemačkim teritorijama. Njegova namera da ukloni hrišćanstvo ukazuje na to da je on postao ateista.
Hiter je rano počeo da se interesuje za nacionalističke ideje. Pošto mu je očuh umro kad mu je bilo 14, menjao je škole pa ih je čak i napustio. Majka mu je umrla od raka dojke u 47. godini 1907. godine. Kad mu je bilo 18. i 19. godina dvaput je odbijan na Akademiji lepih umetnosti, jer je proglašen nesposobnim za slikarstvo. Dok je bio u Beču, pokušao je da preživi od prodaje svojih slika, ali mu je to slabo išlo. Često se seljakao i živeo je po raznim prihvatilištima u Beču. Onda je 1913. dobio očuhovo nasledstvo i potom se preselio u Minhen.
Tokom boravka u prihvatilištima, Hitler je kritikovao germanofobiju katoličke crkve. Rekao je da je katolička crkva prolila više krvi od bilo koje druge religije. Uprkos tome što je bio odgajan kao katolik, on je prezirao hrišćanstvo, a posebno papu. Divio se protestantskom reformatoru Martinu Luteru.
Godine 1913. Hitler, Staljin, Trocki, Tito i Frojd su živeli udeljena na samo nekoliko kilometara jedni od drugih u Beču, dok su se neki od njih redovno sretali u istim kafeterijama.
Život bez jednog testisa
Prema istoričarima, Hitler nije hteo da se da se pridruži austrougarskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Kasnije je tvrdio da je „mešavina rasa“ u austrougarskoj vojsci bila razlog za takvu njegovu odluku. Živeo je u Minhenu kad je rat počeo i pridružio se bavarskoj vojsci kao austrijski državljanin. Bio je deo pešadijskog puka bavarske rezervne jedinice i bio je kurir na Zapadnom frontu u Belgiji i Francuskoj. Uglavnom je bio iza linije fronta. Međutim, učestvovao je u Prvoj bitci kod Ipresa, u bici kod Arasa, u bici kod Soma i bici kod Pašandejla. Hitler je ranjen tokom bitke kod Soma.
Hitler je zavoleo Nemačku za vreme Prvog svetskog rata. Zbog svog doprinosa u ratu 1914. godine, dobio je Gvozdeni krst drugog reda. Hitlerov komandant, inače Jevrejin, poručnik Hugo Gutman ga je preporučio za taj orden. Gutmana su Nacisti uhapsili, pa su ga SS-ovci pustili kad su otkrili njegov ko je on, zapravo.
Adolf je izgubio jedan testis za vreme Prvog svetskog rata. Možda je to hteo da nadoknadi osvajanjem sveta? Jedan britanski vojnik ga je spasio kad je bio ranjen. Mnogi bi rekli da je taj Britanac učinio kobnu grešku. Ali nije jedini. Setite se sveštenika iz gornjeg pasusa.
Prvo špijunirao Naciste, a onda im se pridružio
Posle učešća u Prvom svetskom ratu, Hitler se vratio u Minhen i ostao u vojsci. Posatao je obaveštajac Rajsvera u julu 1919. Rajsver je bila nemačka vojna organizacija od 1919. do 1935, a Hitler je špijunirao Naciste za njih. Rajsver je bio ujedinjen sa Vehrmahtom, nemačkim oružanim snagama 1935. godine.
Hitler je oduvek imao za cilj da stvori Veliku Nemačku. Međutim, bio je Austrijanac po rođenju. Želeo je da bude deo Nemačkog carstva i prezirao je Austrougarsko carstvo i Habsburšku monarhiju. Formalno se odrekao svog austrijskog državljanstva u aprilu 1925. godine, ali nije odmah dobio nemačko državljanstvo. Bio je bez državljanstva, u riziku od deportacije i nije mogao da se kandiduje za javnu funkciju. Ministar unutrašnjih poslova u Nemačkoj je bio član nacističke partije. On je imenovao Hitlera kao državnog administratora u februaru 1932. godine. Tako je Hitler postao nemački državljanin. Bio je bez državljanstva skoro sedam godina.
Hitlera nikada nije izabrao narod. Izgubio je predsedničke izbore, ali su nacisti formirali koaliciju koja je time stvorila dovoljno mesta i ubacila Firera za kancelara.
Hitler nije uvek nosio onakve brčiće koji su postali njegov zaštitni znak. Za vreme Prvog svetskog rata imao je normalne brkove. Međutim,zbog tih brkova nije mogao lepo da namesti masku protiv otrovnih gasova, što ga je jednom umalo koštalo života. Zato je obrijao brkove.
Hitler je privremeno bio oslepljen gasom pred kraj Prvog svetskog rata, oktobra 1918. Tek kada je saznao za primirje i nemački poraz, doživeo je drugo privremeno slepilo.
Nije posetio ni jedan logor smrti
Većina Jevreja i drugih manjina tokom Holokausta je skončalo u 1.200 nacističkih koncentracionih logora. Prvi nacistički koncentracioni logor osnovan je u Nemačkoj 1933. godine, odmah pošto je Hitler postao kancelar stranke. Prvi kampovi su se prvobitno koristili za zatvaranje i mučenje političkih protivnika. Tokom Drugog svetskog rata, to su postala mesta na kojima su milioni običnih ljudi i „nepoželjne rase“ bili smešteni, iskorišćavani za prinudni rad, mučeni, a zatim brutalno ubijani.
Pre Holokausta, Hitler je Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i mnogim drugim džavama ponudio udome jevrejske izbeglice. Oni su to odbili.
Hitler nikada nije posetio jedan logor smrti. Činjenica je da se većina logora nalazila na istoku. Pošto je Hitler bilo kilometrima udaljen od mesta gde su se ubistva dešavala, to je podstaklo tvrdnje neonacističkih pristalica da Hitler nije bio odgovoran za holokaust i da ga je Himler „držao u mraku“ o onome što se stvarno događalo. Međutim, Hitlerovo učešće u genocidu se ne može osporiti, bar ne na onim područijima koja su bila pod nemačkom kontrolom.
Sporni „Minhenski sporazum“
Hitler, Čembrlen, francuski premijer Eduar Daladije i Musolini su prisustvovali jednodnevnoj konferenciji u Minhenu krajem septembra 1938. godine. Britanski premijer Nevil Čamberlen je ubeđivao britanske i francuske političare da prihvate Hitelrova ubeđenja, da bi dobili sigurnost da rat neće izbiti i da bi potpisali „Minhenski sporazum„. Tad se smatralo da je to uspešna preventivna mera protiv izbijanja rata. Zato je Hitler je izabran za „Čoveka godine“ po odabiru magazina „Time“ za 1938. godinu. Hitlerova politika ubrzo se pokazala kao fatalna greška. Hitler je silom zadržao pojedine evropske teritorije, a Čemberlen je izgubio poverenje saveznika.
Hitler je imao bratanca koji se zvao Vilijam Parik Hitler i koji je služio u američkoj mornarici u Drugom svetskom ratu. Hitler mlađi je čak radio za svog strica što ga je i navelo da ratuje. Ali na drugoj strani. Čak je 1939. napisao čalanak „Zašto mrzim svog strica Adolfa Hitlera?„.
Voleo životinje, plašio se mačaka
Hitler je voleo životinje što zvuči čudno, s obzirom na brojna zverstva koje radio protiv ljudi. Bio je vegeterijanac. Ponekad je na večerama i banketima znao da pokaže slike klanja životinja ne bi li ubedio goste da ne jedu meso. U njegovom domu u Obersalzbergu u Bavarskoj imao je staklenik sa svežim voćem i povrćem kojim se snabdevao tokom rata. Još kao mlad je postao vegeterijanac i borio se za prva životinja. Uveo je zakon o zaštiti divljači, goveda i pilića i imao nameru da smanji potrošnju mesa u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata. Pa, ipak kao Aleksandar Veliki, Napoleon i Musolini i Hitler je patio od ailurofobije – straha od mačaka.
Hitler je izbegavao alkohol, ali je povremeno, u tajnosti, pio pivo i vino. Pošto je nabacio kilograme, prestao je da pije 1943. godine. Mnogo je pušio u mladosti – od 25 do 40 cigareta dnevno. Na kraju je ostavio i cigarete i postao nepušač. Pušenje je nazivao „gubljenjem novca„.
Hitler je želeo da uništi sve Jevreje, ali nije želeo da u potpunosti eliminiše sećanje na njih. On je prikupljao slike, artefakte i vredne stvari koje su ostale iza ubijenih Jevreja. Želeo je da svojim sledbenicima podari „Muzej istrebljene rase“ gde bi Arijevci dolazili i posmatrali prdmete jednog naroda koga su uklonili sa lica Zemlje.
Hitler je na dnevnoj bazi koristio droge, uključujući i kokain. Kokain mu je bio prepisivan dva puta dnevno. Drogu je unosio kroz inahaltor da bi rešio probleme sa sinusima. Takođe, koristio je kapi za oči pomešane sa deset odsto kokaina. Hitlerov lekar dr Teodor Morel je bio odgovoran za prepisivanje ovih lekova, a američki špijuni su bili ubeđeni da je Morel dvostruki agent koji je pokušao da Firera učini disfunkcionalnim.
Osim što je Hitelru prepisivao kokain i druge droge, Hitlerov lekar Morel je, kako se tvrdi, ubrizgavao Hitleru semenu tečnost mladih bikova da bi mu podstakao libido. Morel je Hitleru davao lek testoviron, neku vrstu pripreme za testosteron, uglavnom pre nego što bi Firer proveo noć sa Evom Braun.
Firer je jeo kilogram čokolade dnevno. Američka tajna služba pokušala je da mu u hranu stavi ženske hormone ne bi li ga izfeminizirala.
Firer je imao ozbiljne probleme sa stomakom i patio je od nadutosti. Prosto morao je daizbacuje gasove i to je radio često. Uzimao je 28 različitih lekova da bi poboljšao stanje, ali izgleda da mu ništa nije pomoglo. Ako baš hoćete da se zabavite, pretražujte po internetu „Hitler farts„.
Istoričari tvrde da je Hitler patio od brojnih bolesti, uključujući i Parkinsonovu. Neki ga opisuju kao neurotičnog psihopatu. Parkinsonova bolest je degenerativni poremećaj centralnog nervnog sistema koji utiče na kretanje, pamćenje, razmišljanje i ponašanje. Zna se da je poslednjih 11 godina života Firer patio od mentalnih i fizičkih simptoma Parkinsonove bolesti. Neki istoričari tvde da su neke njegove odluke tokom Drugog svetskog rata bile zbog njegove moguće demencije.
Nominovan za Nobelovu nagradu za mir
I Staljin i Hitler su svojevremeno nominovani za Nobelovu nagradu za mir. Staljin je nominovan 1945. i 1948. godine zbog doprinosa oko završetka Drugog svetskog rata. Međutim, Hitlerova nominacija je trebalo je da bude ironija i šala. Brant, član švedskog parlamenta, nominovao je Adolfa Hitlera za nagradu za mir 1939. godine. Njegova namera je bila da satrično kritikuje švedsku vladu, ali nije dobro primljena i nominacija je povučena.
