Beč za jedan dan ili kako je sultanija osvojila Beč: Cakum pakum grad

Beč je, bukvalno gledano, grad muzej. Na svakom koraku je neka zgrada, građevina koja predstavlja nešto, ukrašena, bez grafita, uštirkana i lepa. Iako je već sedam godina za redom proglašavan za najbolji grad za život na svetu, Beč će vas oduševiti tom svojom ispravnošću, pravilnošću, pa čak i uštogljenošću. Iako ja ne volim gradove u kojima je sve pod konac, Beč je obavezna destinacija, makar za izlet, kao što sam to ja uradila pred Božić ove godine.

E sad, glavni bečlijski trn i dan danas su Turci. Malo, malo, pa neki kebab izleti, ali to je jasna i logična stvar. Kad već nisu mogli da ga osvoje 1529, 1532, 1566. i 1683. (da li treba da napišem da isam ispravljala vodiča? Ne? U redu!), osvojili su ga na malo drugačiji način u 20. veku. Naseljavanjem i odomaćivanjem. I ambasada im se nalazi u blizini dvorca Belvedere. Slučajnost? Odavno ne verujem u njih.

Katerdarala svetog Stefana

Ko god dođe u Beč, prvo mesto gde će otići je Trg svetog Stefana u samom centru grada na kom se nalazi istoimena katedrala. Katedrala je jedan od simbola Beča, prvenstveno zbog specifičnog krova sa više od 200.000 crepova, tornja visokog 136 metara i 23 zvona. Izgrađena je 1147. godine u romanskom stilu.

Vek kasnije, potpuno je izgorela, tako da su na njoj ostali samo tragovi ovog stila i to na zapadnoj fasadi. Onda je ponovo podignuta u gotskom stilu koji se jasno vidi i danas, iako je za vreme Drugog svetskog rata ponovo izgorela.

Ova katedrala je najznačajniji verski objekat u Beču, jer je istovremeno i sedište bečkog nadbiskupa.

Zanimljivo je da je baš u ovoj katedrali održana ceremonija venčanja Volfganga Amadeusa Mocarta, kao i njegova sahrana. Katedrala je poznata i po orguljama koje se mogu čuti svakog dana, dok se na južni toranj katedrale ljudi mogu popeti ne bi li posmatrali Beč sa visine.

Kapucinska crkva

U blizini je Kapucinska crkva. U istoimenoj grobnici, ispod crkve, poslednjih 380 godina sahranjivani su pripadnici dinastije Habzburg. Oni su vladali Austrijom 636 godina, kao vojvode, nadvojvode i carevi, bili su kraljevi Španije, imperatori Svetog Rimskog carstva… Danas ovde počiva 146 pokojnika plave krvi. Njihova srca nisu sa njima. Smeštena su u srebrnim urnama u obližnjoj Augustinskoj crkvi i čuvaju se u kapeli Loreto.

Ovde su položeni zemni ostaci Ane Tirolske i njenog muža Matije, cara Svetog Rimskog carstva, kralja Ugarske i kralja Češke. Imperator Leopold I proširio je kriptu ispod crkvenog broda, a njegov sin Jozef I je to doradio. Kriptu je, 1754. godine, proširila i Marija Terezija, i to mnogo.

Najveći je i najraskošniji, ogroman dvostruki sarkofag carice Marije Terezije i Franca I, njenog muža, težak 1.700 kilograma. Ipak, najviše posetilaca ima oko kovčega Franje Josifa, njegove lepe žene Elizabete – Sisi i njihovog sina Rudolfa, prestolonaslednika koji se ubio u dvorcu Majerling zajedno sa Marijom Večerom, devojkom koju je voleo. Pored kovčega u kome je na večni počinak otišla vrlo prijemčiva i nesrećna Sisi, leže buketi svežeg cveća. Njeni stihovi izloženi u muzeju zvuče kao vapaj za razumevanjem i slobodom. O njoj ću pisati nekom drugom prilikom.

Prestolonaslednik Franc Ferdinand i njegova žena Sofija, ubijeni u Sarajevu 1914, nisu sahranjeni ovde, već u letnjem dvorcu Habzburga, Artštetenu.

Poslednji Habzburg, Oto, naš savremenik, sahranjen je ovde u julu 2011. Bio je najstariji sin poslednjeg austrijskog cara i ugarsko-češkog kralja Karla. Oto fon Habzburg umro je u svojoj kući na jugu Nemačke, u 98. ali ne kao pretendent na presto, pošto ga se zvanično odrekao 1961. godine.

Trg heroja

Trg heroja je nastao kao deo Carskog trga, šeszdesetih godina 19. veka. Tu su danas dva nova muzeja – Prirodnjački i Istorijski, dva nova krila Hofburga i dva trga oko tih građevina, a to su već pomenuti Trg heroja i Trg Marije Terezije. Marija Terezija zaslužuje posebni blog post. 🙂

Iako projekat nikad nije završen, što zbog nedostatka novca, što zbog početka Prvog svetskog rata, Beč je u Trgu heroja dobio još jedan trg koji predstavlja nekadašnju moć i bogatstvo monarhije.

Osim Habsburgovaca, Trg heroja su obeležila događanja pre Drugog svetskog rata. Naime, sa ovog trga i balkona je Adolf Hitler 15. marta 1938. godine pripojio Austriju Trećem Rajhu. Događaj je poznat pod imenom Anšlus, a mnogima je to dešavanje i dalje prva asocijacija na Trg heroja.

Ova #gospođa svima da je #uzor #marijaterezija

Објава коју дели Nataša Ilić (@rokselana) дана 17. Дец 2017. у 6:26 PST

Trg je, osim po muzejima, poznat po velikom spomeniku Mariji Tereziji na sredini Trga i vrtovima koji ga okružuju. Spomenik je otkriven 1888. godine i pokazuje caricu visoko iznad svojih podanika, među kojima je i Mocart. Iako to graditeljima nije bila ideja, spomenik se nalazi ispred Prirodnjačkog muzeja, koji je nastao iz zbirke Franca I, muža Marije Terezije. Tu se čuva Vilendorfska Venera.

Na Trgu heroja se nalaze još dva zanimljiva objekta. Na južnom delu, pored Burgtora, nalazi se Grobnica nezananog junaka, spomenik kojim se odala počast Austrijancima poginulim u Prvom svetskom ratu. Kasinje je spomenik posvećen i poginulima u Drugom svetskom ratu.

Belvedere

Kada je reč o dvorcima, mnogi bi se složili da je u Beču najlepši upravo Belvedere, koji je pripadao princu Eugenu Savojskom. Sećate se, to je onaj čovek oji je mngo muka zadavao Turcima i koga Osmanlije nisu mogle da pobede. Kod mene na blogu ima mnogo priča o tome. 🙂 Reč je o kompleksu palata, koji se sastoji od Gornjeg i Donjeg Belvederea sa oranžerijom i dvorskim štalama. Palate su građene u baroknom stilu i podignute su u 18. veku kао lеtnjа rеzidеnciја pomenutog princa, a arhitekta je bio Johan Lukas von Hildebrand, inače ljubavnik princa Eugena.

Prvo je izgrađen Donji Belvedere. Gradnja je trajala od 1712. do 1716. Dok je spoljašnjost ove palate vrlo skromna, njena raskoš se nalazi unutra.

Tu se nalazi Mramorna dvorana, koja pokazuje moć i bogatstvo njenog vlasnika. Prostorija ide na dva sprata i obiluje prelepim reljefima i skulpturama. Zanimljive su freske umetnika Martina Altomontea, koje Eugena prikazuju kao spasitelja hršćanstva, čime se aludira na njegove pobede nad Turcima i dalji prodor ka zapadu Evrope.

Deo Donje palate je i Groteskna dvorana, čiji su zidovi oslikani kao rimske antičke kuće.

Važno je pomenuti i Zlatnu sobu, uređenu posle venčanja Marije Antoanete za Luja Avgusta, budućeg Luja XVI. Soba je pravi primer raskoši, a posebno se ističu brojna ogledala na podlozi od zlata.

Godinu dana posle završetka Donje palate, počela je izgradnja Gornjeg Belvederea. Za razliku od starije zgrade, koja je kroišćena za obitavanje i stanovanje, ova palata je bila za pokazivanje i ugošćivanje.

U predvorju ili „Sali terrani„, dominiraju četiri velika atlasa, potporna stuba u obliku muških skulptura. Inače, takvi stubovi nose ime po Atlasu, jednom od grčkih titana, koji su se suprotstavili Zevsu. Posle izgubljene bitke, Atlas je morao za kaznu, da na plećima drži nebeski svod. Atlasi su u Belvedereu postavljeni pošto se urušio svod, u zimu 1732/33. godine.

Posle predvorja nailazi se na Raskošno stubište. Zidovi i svodovi su bogato ukrašeni, pa otuda i naziv.

Gornja palata sadrži kolekcije Franca Ksavera Mesaršmita. Ono po čemu je Gornji Belvedere najpoznatiji jeste najveća svetska kolekcija Klimtovih slika. Za najpoznatijeg slikara Bečke secesije danas svi znaju, jer je njegova slika „Portret Adele Bloh Bauer I“ 2006. godine prodata za tada rekordnih 135 miliona dolara. U Belvedereu se nalaze neka od najboljih Klimtovih dela, poput „Poljupca“ i „Judite„.  O Kilmtu ću pisati u nekom drugom blog postu.

Osim Klimtovih slika, u Belvedereu se mogu videti i slike Egona Šila i Oskara Kokoške.

Poseban utisak i lepotu ovog kompleksa čine vrtovi koji povezuju palate. Alpski vrt je proglašen za jedan od najlepših na svetu. Eugen Savojski je tu „igrao na sigurno“ i za arhitektu izabrao Dominika Žirara, učenika Andrea le Notra, poznatog po dizajniranju vrtova u dvorcu Versaj.

Rezultat je veličanstveni barokni vrt, prepun skulptura, među kojima se posebno ističu dve sfinge postavljene kako čuvaju glavni ulaz. Tu su i fontane, kaskade, koje dodatno ulepšavaju vrt Belvederea.

S vrha Gornje palate se pruža veličanstveni pogled na Beč i sam vrt, pa tako ceo kompleks nosi ime Belvedere, što znači „lep pogled„.

Ko se plaši ljubavi još?

Opuštanje u Beču može da padne u nekoj od prometnih ulica. Jeste, videćete one gej semafore, ali to ne bi nikog iole normalnog i nefrustriranog trebalo da opterećuje. Sedite k’o ljudi na saher tortu (a neki i na pivo) i uživajte. Čućete vrlo bliske jezike i neka vas to ne uzrujava. 🙂 Beč je prepun Balkanaca!

Bečka državna opera je jedna od najpoznatijih operskih kuća na svetu. Sagrađena je 1869. godine u neorenesansnom stilu. Međutim, od nje ne videh ništa, žurila sam u dvorac Šenbrun.

Šenbrun

Dvorac Šenbrun je sagrađen je 1569. godine kao krаlјеvski lоvаčki lеtnjikоvаc, kada je rimski imperator Maksimilijan II ovo područje kupio, koje se tada zvalo Keterburg.

On je ovde podigao palate, parkove, vrtove, uzgajališta divljih životinja i bašte za retke i egzotične biljke. Krajem 17. veka dvorac je obnovljen i postao rеzidеnciјa аustriјskih cаrеvа. Danas je pod zaštitom UNESCO.

Dobio je naziv Šenbrun što u prevodu znači ,“lepi bunar„, po bunaru iz kоgа sе uzimala vоdа zа dvоr. Za vreme carice Marije Terezije dvorac je preuređen u rokoko stilu. Godine 1996. uјеdnо sа vrtоm, uvrstan je u Uneskоvu listu svеtskе bаštinе u Еvrоpi.

Pošto ima 1441 sobu, dvorac Šenbrun je bila savršen za mnoge goste. Prvobitno izgrađena kao lovačka vila, ova palata iz 17. veka pružiće vam priliku da se baškarite u raskoši habzburških monarha, koji su navikli na izobilje. Tu je Glorijeta, u kojoj je Franc Jozef voleo da doručkuje.

Međutim, nije dovoljno posetiti samo dvorac. U prostranom vrtu, divljenje na prvom mestu izaziva Neptunova fontana, ali i već pomenuti Glorijet na vrhu brda, sa koga se pruža veličanstven pogled na ceo grad.

Osim toga, u parkovima Šenbruna nalaze se mnogobrojne fontane, lažne rimske ruševine, kuća palmi, botanička bašta, pustinjska kuća, zoo vrt, muzej kočija, lavirint, zagonetke na otvorenom (matematičke igre, ogledala…) i još svašta nešto.

Ispred dvorca se održava i jedan od bečkih božićnih sajmova.

Hofburg

Hofburg je kompleks palata koji se takođe nalazi u samom centru Beča i nezaobilazna je atrakcija turista. Poseta Hofburgu približava intrigantnoj ličnosti carice Elizabete, zvane Sisi. U okviru carskih apartmana može se saznati nešto više o njenom javnom i privatnom životu, kao i u Muzeju Sisi. O njoj ću takođe pisati. Izložena kolekcija carske srebrenine omogućiće vam da shvatite koliko je srebrnih posuda za supu bilo potrebno da bi Habzburzi bili siti.

U dokumentima se kao sedište vladara pominje od 1279. godine, a građevine su nicale u razdoblju od 13. veka, pa sve do 20. veka. Sada se prostire na 240.000 kvardatnih metara, sastoji se od 18 krila, 19 dvorišta i 2.600 prostorija. Stil gradnje se menjao tokom epoha, od gotike preko renesanse do baroka, što se može videti na različitim građevinama. Hofburg je bio rezidencija mnogih moćnih ljudi Austrije, uključujući dinastije Habzburgovaca, vladara Austrougarske, koji su u Hofburgu provodili zime, a leta u palati Šenbrun. Danas je zvanična rezidencija predsednika Austrije.

Između ostalog, u Hofburgu treba posetiti Staru tvrđavu koja je deo Švajcarskog krila, Švajcarsku kapiju, krilo svetog Mihaila koje važi za najlepše krilo tvrđave, Vitezovu dvoranu gde je krštena Marija Terezija vodom koja je sadržala i nekoliko kapi vode iz reke Jordan, dvorsku kapelu u kojoj se na nedeljnoj misi mogu čuti horski glasovi čuvenih bečkih dečaka, Amalijin dvorac, Nacionalnu biblioteku u kojoj se nalaze Muzej papirusa i Muzej globusa, Zimsku školu jahanja u okviru koje radi čuvena Španska škola jahanja poznata po baletu konja lipicanera Novi Hofburg, koji gleda na Trg heroja i mnogo što šta.

U sklopu ovog kompleksa nalaze se i brojni muzeji kao što su Kraljevska riznica  sa carskim krunama i Longinovim kopljem, kojim je, po predanju, proboden Isus na krstu i muzej carice Elizabete ili Sisi.

Karlova crkva, izgrađena u baroknom stilu u periodu između 1716. i 1737. godine, i spada u jednu od najlepših rimokatoličkih crkava u Beču. Osmislio ju je dvorski arhitekta Johan Fišer fon Erlah, dok je gradnju završio njegov sin Jozef Emanuel, koji je posle očeve smrti, prvobitne nacrte delimično izmenio. Crkva objedinjuje različite elemente. Središnji deo je građen po uzoru na grčke antičke hramove, stubovi sa strana su replika rimskih stubova, a dve kule pored njih pokazuju uticaj rimskog baroka.

Crkva predstavlja spomenik posvećen završetku poslednje kuge, a nazvana je po svecu Karlu Boromoisu. Do 1918. godine bila je versko sedište careva, ali pošto se rukovodstvo posle Drugog svetskog rata delimično raspalo, u periodu između 1989. i 2000. crkvom je upravljao Opus Dei. Pošto se nalazi tik uz Tehnički univerzitet u Beču (TU), mnogi studenti ovog univerziteta provode pauze između predavanja upravo u parku ispred ove crkve, uživajući u pogledu kako na samu crkvu, tako i na jezerce ispred nje u kome plove patke.

Muzej Albertina

I na kraju, ako se turisti zaite pretenciozne carske neumerenosti tu je onda mauzej Albertina. U ovoj zgradi iz 18. veka čuva se jedna od najvećih i najvažnijih kolekcija grafika na svetu, a to je oko milion grafika.

Ovo je kratak izlet u Beč. Ukoliko vam se pruži prilika, uživajte malo u kulturi i ne zaboravite da tamo mnogi pirčaju jezik koji razumete, a nije nemački!