Princ ili uništitelj: Eugen Savojski kao vojskovođa i neko ko je palio sve što mu se našlo na putu

Princ Eugen Savojski je upisan na stranicama istorije kao veliki vojskovođa koji je opasne muke zadavo Turcima. Iako ga francuska armija nije htela, on je zbog svojih habsburških korena završio u austrougarskoj vojsci. Rođen je davne 1663. u Parizu. Naše komšije Hrvati ga hvale i slave, Bosanci ga apsolutno ne poštuju, niti o njegovim vojnim uspesima govore sa bilo kakvim divljenjem, dok Srbija ume da se ponosi sa svojom vojskom koja je bila u redovima Savojskog. Ipak…

Činjenice se ne mogu izbeći. Nizao  je pobede nad Turcima i zadavao im je velike muke. Sećate se priče o pobedi kod Petrovaradina? Ako ne, pročitajte je ovde. A osvajanja Beograda? Tu priču imate ovde. Međutim, ne pamte svi princa Eugena Savojskog po dobru. Bosanska strana priče govori upravo o okrutnosti velikog Savojskog.

Zbog svih tih bitaka i još zbog Mohačke bitke, on je uvršten u heroje. Zbog te habsburšeke veze, na bečkom Trgu heroja je i njegov spomenik. Eugen Savojski je svakako nizao pobede i ostao upamćen u svom narodu kao junak. Drugi narodi pretežno muslimanske veorispovesti neće o o njemu pričati s oduševljenjem.

Baš kad je porazio Turke kod Sente, u oktobru 1697, u Bosni je napravio pravi haos.  Za manje od mesec dana je spalio i opljačkao gradove uz reku Bosnu i trajno je poremetio tamošnju demografsku strukturu. Sa 6.500 vojnika od kojih je imao 4.000 kopljanika, 2.500 pešadinaca i grenadira, 12 malih i dva teška topa, Savojski je prešao Savu kod Broda i krenuo u pustošenje.

Savojski je krenuo ka Sarajevu u jesen 1697. U svemu su ga sprečili samo loši putevi i vreme. U rekordnom roku je od Osjeka stigao do Sarajeva, za čak 11 dana. Dnevnik Eugena Savojskog govori drugu vedriju stranu priče. Sarajevo ga je zadivilo izgledom, a „imalo je 120 lepih džamija„. Naparvio je pokolj i sve to lepo što je video i spalio.

Religiozni čovek ili vešt manipulator

Iako je bio veoma stvarna ličnost, mnogi o Eugenu pričaju sa velikim religioznim naklonom. Navodno je, uz pomoć Snežne Gospe porazio Turke kod Petrovaradina 1716. Realno, imao je sreće. Eugen jeste u svojim redovima imao 2.200 Srba koji su osvajali zajedno sa njim. Ipak ,on je odsedao u najstarijoj kući u Beogradu, tačnije Zemunu, kad je onomad osvajao Beograd 1717, ali o tome pročitajte ovde. Hrvati Eugena gledaju kao svog. Najzad, on je posle svih tih osvajanja, od cara Lepoloda I dobio posed sa 19 sela u Baranji. Za sedište je princ Savojski izabrao selo Bilje i tamo izgradio dvorac, a celo imanje je, prema mađarskom izgovoru, nazvano je Belje. Tu je naselio i svoju „braću po veri„, katolike.

Posle paljenja po Bosni, mnogi katolici su se skrivali po šumama. Neki od njih su se dočepali Slavonije i tamo su se naselili. Drugi su otišli za Dalmaciju. Tako je došlo do promene verskih zajednica u Bosni. U svom dnevniku, princ Eugen je napisao da mu je bio cilj da iz Bosnešto više katolika premesti preko Save. U Beču je Eugen Savojski sagradio dvorac Belvedere, gde je imao lepu zbirku umetničkih vrednosti i veliku biblioteku.

Kako je pisao književnik Valerijan Žuj, Eugen Savojski bio je učesnik u homoseksualnim orgijama, a isti autor je napisao mišljenje vojvotkinje od Orleana o Eugenovom fizičkom izgledu. Ona je rekla da je vojvoda imao „veliki nos i istaknute zube„. Umro je 21. aprila 1736. godine u Beču, najvjerovatnije od upale pluća. Kao homoseksulac, nije imao nasednike. Čak je jedna SS brigada dobila ime po njemu.

 

Inspiracija: Wikipedia, prometej.ba, orum.klix.ba avaz.ba 

Fotografije: Wikipedia, brodportal.hr, eugenchocolate.com

 

 

Ostavite odgovor