Đorđe ili Jarilo: Večita borba dva ratnika

Kad se praznovao Jarilo pevale su mu se pesme i pravile lutke od slame, okićene poljskim cvećem. Vencima od grančica, cveća i biljaka koje su ubrane veče pre praznovanja Jarila kitila se vrata i ti venci su ostajali do sledeće godine. Veče pre praznika u vodu su se stavljale biljke koje su ubrane na Biljni petak (petak pre praznovanja Jarila ili danas svetog Đorđa, 23. april/6. maj), najčešće bosiljak, dren, grabež ili zdravac i ta voda je trebalo da prenoći ispod ružinog grma. Smatralo se da su biljke ubrane na Biljni petak izuzetno lekovite. Ujutru bi se tom vodom umivali ukućani, najčešće da bi bili zdravi i lepi.

Jedna od mojih prvih reportaža (ako ne i prva prava priča) za dnevni list “Politika” u poznu jesen 2000. bila je o javnom kupatilu “Dunav“. Kupatilo u ulici Cara Dušana broj 45 odavno ne radi.

Te 2000. godine kad se ja odlučih da napišem koji redak o njemu još je kupatilo i radilo i imalo posetioce. Stare Beograđane kojima je crkao bojler ili nestala struja.

Ako se dobro sećam, kupanje je koštalo 20 dinara.

Tek što su obnovili kupaonice, kade, tuševe… Oči su bolele od beline. Ali sapuni su svakodnevno nestajali. I stalci za sapune. I toalet papiri. Srpska posla. Nisu trajali ni nedelju dana.

Ulica Cara Dušana na Dorćolu, naslikao Karl Gebel oko 1860.

Obišla sam, sećam se, sve one kupaonice nekadašnjeg kupatila braće Krsmanović, kako se kupatilo zvalo s početka 20. veka.

Videh nekadašnji hamam turski. Jer, eto, u toj ulici svoj han i karavansaraj imao je i veliki vezir Mehmed paša Sokolović. Ali, odavno ga srušiše.

Dorćol

Čak i da pod stare dane počnem da se bavim arheologijom ne verujem da bih uspela da nađem bilo šta što je podsećalo na stari Dorćol i tu raskrsnicu četiri puta…

Zato, pokušaću da se prisetim razgovora sa čovekom koji me je davno proveo javnim kupatilom.

Romi na kupanju

Ritualno kupanje Roma

A zašto se prisećam baš danas? Zato što mi je tada ispričano da su nekad u njega svraćali Romi da se za Đurđevdan okupaju. Ritualno kupanje u biljkama u sred Beograda.

Dorćol, Jevrejska ulica

Zamislite to? Savršeno! Kupatilo “Dunav” se prvi put pominje 1863. godine, a već 1880. je rekonstruisano kada su ga otkupila braća Krsmanović. U to vreme, Beograd je bio velegrad i ritualno kupanje nije bilo lako izvesti za veliki praznik i pozdrav proleću. Zato, ovo kupatilo je bilo idealno za tako nešto.

Opet, nije svaka kuća imala kupatilo. Javno kupatilo nam je ostalo u amanet. Ali eto, nismo ni to jedno sačuvali.

Romi i Beograđani koji su proslavljali Đuđevdan ne samo kao slavu, već i kao pozdrav proleću dolazili su u “Dunav” na ritualna kupanja. Romi slave Đurđevdan, jer od tada, smatra se, nema više zime. Sve je tad mirisalo na đurđevo cveće. Jer važno je bilo umiti se, okupati se, prizvati zdravlje, ljubav i berićet u život.

Običaji na Svetog Đorđa ili Jarila

Jarilo

Pleli su se venci, krstovi koji su se kasnije stavljali na ulazna vrata, a u vodi “obogaćenoj” biljem i čuvarkućom umivale su se devojke. Ponegde iscrtavali su se magični krugovi, brazde oko kuća i terale veštice.

Dozivali momci. Prizivalo zdravlje. Slavio se Jarilo. Pre Đorđa. Samo su njih dvojica zamenili uloge kada je na mesto stare vere došlo hrišćanstvo.

Ne treba zanemariti činjenicu da ona aždaja u priči o Svetom Đorđu upravo predstavlja tu staru veru na čije je mesto došao krst. O običajima ću pisati nešto niže.

Zaštitnik Nemanjića

Đurđevi stupovi

Da Sveti Georgije (ili Jarilo) ima duboke korene u našoj istorijskoj i religijskoj svesti, pokazuje i legenda koja kaže da je on bio zaštitnik Nemanjića, pa kada je Stefan Nemanja dospeo pećine u koju su ga zatočila braća, on se molio upravo Svetom Georgiju.

I kako to biva, u znak zahvalnosti, nikao je manastir Đurđevi stupovi iznad nekadašnje prestonice Rasa. U blizini reke Raške su ostaci pećinskog manastira gde je nekad zatočen bio Stefan Nemanja.

Priča o junaku i aždaji

Đerzelez Alija

Da li treba da napomenem da sem one standardne legende, Srbi imaju svoju priču o junaku i aždaji? Onu gde aždaja iz okoline Peštera, tačnije jezera, gde i danas stoje ostaci Trojan grada, uzima devojke device i odvodi ih? I gde dolazi ratnik koji oslobađa ćerku gospodara grada, ubija aždaju i vraća devojku ocu?

Smatra se da na Koštanom polju počivaju ostaci opasne aždaje koju je, prema predanju, ubio Sveti Đorđe. Ili Đerzelez Alija. Ne treba da čudi što muslimani takođe slave ovaj praznik.

Po aždaji krajevi dobijali ime

azdaha

Ali nije tu kraj. Priča kaže da kad je aždaha umirala, kako je padala svaki kraj je dobijao ime. Tamo gde se braćaknula, tamo je selo Braćak, opružila se kod sela Pružanj, repom je oknjila šumu u Krnjoj Jeli.

Kako je padala, zanjihala se planina Ninaja. Kod Živalića aždaja je bila živa još, kod Vučinića se vukla, a najviše je njene krvi isteklo kod Točilova. Kosti ostadoše gde napomenuh malo pre. U Koštanom polju.

Ala i devojka

Prva aždajina glava nađena je u Čukotama gde su je meštani čukali. Druga glava obaljena ostala je kod Baljena, a rep kao gujin nađoše Gujići.

Izvor hladne vode Đurđevice, legenda kaže, stvorio je Sveti Đorđe (Jarilo) udarivši mačem o kamen odakle je potekla voda. Na tom mestu i dan danas prinosi se ovan kao žrtva velikom svecu.

Bez zmaja ne valja

dragon2

Ne mogu Srbi bez zmaja i njegovog zlog brata aždaje. Jer kao u onoj staroj “Zmaj preleće s mora na Dunav…”.

Postoji još jedna priča. Priča o troglavom caru koji je živeo u Trojanovom gradu na Ceru i njegovoj ćerki Kosani koja je živela na vrhu Kosaninog grada.

Podaci iz 1914. govore da su se baš na tom mestu odigrale najkrvavije bitke u Prvom svetskom ratu, na mestu rimskih utvrđenja. Čuvaju zmajevi svoje utvrde. I ne daju ih.

Smatra se da se deo kostiju šake, kože i kose Svetog Georgija nalaze u Srbiji, u crkvi Svetog Prokopija u Prokuplju.

Prošle su dug put od manastira Đurđevi stupovi gde su čuvani do 1689. kada su Turci spalili manastir, do mesta gde su sad i niko sa preciznošću ne može da opiše putešestvije relikvija.

Ipak, neko će se na veliki praznik setiti malenog kovčežića i velikog srca ratnika.

Bog sa sedam glava

Osvrnuću se na Jarila. Jarodovida. Gerovita. Ruđevita. Boga sa sedam glava. Svaka glava je simbolizovala sedam letnjih meseci.

Navodno, ista priča je i sa sedam mačeva koje je Jarilo imao. Osmi je pripadao njemu. Jarilo je imao i štit sa zlatnim pločicama koji je, kad se praznovalo, iznošen među narod. Smatralo se da je Jarilov praznik krajem ležitrava (aprila).

Jarilo dolazi iz daleke zemlje, preko mora. Dolazi i donosi lepo vreme, leto i uspešnu žetvu. Nasuprot njemu stoji Porevit, koji vlada nad preostalih pet zimskih meseci, a koji je istovremeno Jarilov brat. Njihovi hramovi su se nalazili na ostrvu Rujan.

Pesme i bilje za Jarila

Kad se praznovao Jarilo pevale su mu se pesme i pravile lutke od slame, okićene poljskim cvećem. Vencima od grančica, cveća i biljaka koje su ubrane veče pre praznovanja Jarila kitila se vrata i ti venci su ostajali do sledeće godine.

Veče pre praznika u vodu su se stavljale biljke koje su ubrane na Biljni petak (petak pre praznovanja Jarila ili danas svetog Đorđa, 23. april/6. maj), najčešće bosiljak, dren, grabež ili zdravac i ta voda je trebalo da prenoći ispod ružinog grma.

Smatralo se da su biljke ubrane na Biljni petak izuzetno lekovite. Ujutru bi se tom vodom umivali ukućani, najčešće da bi bili zdravi i lepi.

Na Jarilov dan bilo je važno okupati se u reci ili potoku pre svanuća. Tada se spuštala Jarilova lutka u vodu.

Verovalo se da će tim činom Jarilo obezbediti rodnu i uspešnu godinu. Na taj dan jelo se prvi put jagnjeće meso i pilo ovčije mleko. Paljene su vatre, jer se smatralo da na taj deluju razne moćne sile.

Paljenje vatre i teranje zla


Običaji koje je zabeležio i Vuk Karadžić su bili da se na taj dan preskaču vatre i duva u duduke. Selo bi se obilazilo devet puta, a to je budilo sve životinje, pa su one pravile galamu. Uz sve to, na taj dan se iznosilo i oružje, a Turci su bili upoznati sa tim običajem, pa su tada otimali oružje od naroda.

U vreme ropstva pod Turcima, Turci su bili odredili da im se godišnji porez plaća u dva dela: na Đurđevdan i na Mitrovdan.

Nekada su na Đurđevdan hajduci napuštali svoja zimska mesta  i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je ostala i izreka “Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak“.

Legenda iz slovenske mitologije

Prema legendi, Jarovid je Perunov sin. Kad se rodio, Veles ga je oteo i odveo u podzemni svet i tamo provodi detinjstvo sa Velesovim ćerkama. U proleće, već kao jak mladić, vraća se Perunu, svome ocu.

Kako su Stari Sloveni zamišljali svet kao ogromno stablo, Jarovid se u podzemnom svetu nalazio u samom korenu stabla. Da bi došao do vrha, morao je da prođe kroz krošnju, odnosno svet ljudi i tako on donosi proleće.

Jarovid zatim upoznaje Moranu, svoju sestru, Perunovu kći i oni se zaljubljuju. Njihova ljubav donosi hranu i žitarice kroz celu godinu. Zbog nevere, Perun ubija Jarovida gromom, a Morana postaje bela starica – zima, umire i odlazi u podzemlje. U svet ljudi dolazi hladna zima. Zatim se Jarovid ponovo rađa i sve se ponavlja iz početka.

U hrišćanstvu su ovi mitski događaji obeleženi praznicima. Rođenje Jarovida je Đurđevdan, na proleće, svadba Jarovida i Morane je na Ivanjdan, zemlja je već oplođena, počinje leto.

Druga strana Jarila

S druge strane, Jarilo je bio bog rata, gneva i ljutnje, ali i bog proleća, leta i plodnosti. Osnova imena Jarilo je reč “jar” što znači vatru i srdžbu.

Jarilo se poistovećuje sa planetom Mars. Jarilova boja je crvena, dok je on sam povezan sa zodijačkim poljem Ovna. Mesec belojar, koji u sebi sadrži Jarilovo ime, počinjao je 21. marta, odnosno onog datuma kada Sunce ulazi u znak Ovna. Jare je deo imena ovog meseca, a upravo je jagnje, kao mladunče ovna, u stara vremena bilo žrtvovano Gerovitu ili Jarilu u čast.  

Grčki Ares, odnosno, rimski Mars je ljubavnik boginje Afrodite, kojoj odgovara slovenska Lada.

Gerovit i Lada predstavljeni su u slovenskoj mitologiji kao par. Ova veza može da bude protumačena na dva načina: kao međusobno prožimanje ljubavi i mržnje,  ili kao povezanost dva božasntva plodnosti.

Gerovit i Lada

Zamišljao bi se kao lep mladić obučen u belo, na belom konju koji donosi cvetanje, leto i lepo vreme. Njhegova partnerka je Lada, boginja leta, plodnosti i lepote. O njegovom ratničkom karakteru govori i pesma iz 19. veka:

Lazi lazi Lazare!
Naš sileni Jarilo!
Oj, Jarilo božilo!
Naš prestrašni (h)rabrilo!
Vojska ti se gotovi:
U Grmove lugove.
U Grmove lugove,
U Draškove ogranje.
Silna vojska velika:
Obučena crveno.
Obučena crveno,
Svetlu boju Jarila.
Opasana zeleno,
Tvrdom vetkom dubovom.
Tvrdom granom i svetom,
Da pobjedi dušmana.
Ogrnuto plavetno,
Da mu bude stasito.
Tvrdo jako stasito,
Sveto krasno i stalno.
Prigrnuto prebelo,
Da mu bude nevino.”

P.S. Fotografije kupatila “Dunav”, nisam našla i, na žalost, ih ne posedujem. :(

Fotografje: Wikipedia, Tumblr, Pixabay.com, Pinterest, avlija.me, iz knjige  Vladimira Kaćanskog “Prilozi za istoriju Beograda”, drakinan.weebly.com, laurenelegrange.wordpress.com,ozon.rs, epika.org, skyscarpercity.com, drugdrazic.com, vreme.com, featureshoot.com, ibalkan.net, dnevnevesti.rs, nezavisne.com, jadovno.com, e gatanje, novosti.rs

1 thought on “Đorđe ili Jarilo: Večita borba dva ratnika

  1. Hi Rokselana!
    I have a problem with understanding a few words:
    braćaknula,opružila, zanjihala, čukali, gujin
    can you describe their meaning in a descriptive way?
    pozdrav. Jarek

Ostavite komentar

%d bloggers like this: