Zima dolazi kad on poljima hodi: Nekada je Veles najavljivao hladno vreme i puštao mrtve u svet živih

Stari Sloveni su  nekada davno obeležavali početak zime i imali su boga podzemnog sveta koji se poistovećivao sa zimom. To je bio bog Veles. Ili Volos. Danas, od božanstva Veles ostali su samo gradovi, mesta, regije koji nose njegovo ime. On se već odavno preobratio u zimska božanstva, tačnije u zimske pravoslavne svece, kao što su Sveti Vasilije, Sveti Mrata, Sveti Sava…

Bog Veles, smatralo se, posedovao je mnoge osobine i moći. Hodao je šumom i poljima, nosio je medveđe ili vukovo krzno i štap izrezbaren sa likovima hromog vuka. Jer, smatrao se oličenjem samog prognanika iz raja (suprotnost od Peruna kao boga neba, jer su njih dvojica večiti suparnici) i zato je lutao i donosio hladno vreme, uz  pratioca (šepajućeg) vuka. U pričama o Svetom Savi postoji jedna o vuku i srpskom svecu i zato postoji poistovećivanje Velesa sa ovim svecem. Po nekima izgledao je kao mišićavi mladić, a po drugima kao starac sa bradom. Često se posle dobre žetve u ovim krajevima govorilo „Puna šaka brade„, ako je godina bila rodna, kad se obavi žetva i pokupi pšenica iz polja, aludirajući na Velesovu bradu i da je Veles bio velikodušan. Medved je kod Slovena bio životinjski i šumski car i on je brinuo o šumi, životinjama i šumskim plodovima.

Veles je bio bog stoke, useva, mudrosti, muzike, bogatstva, poseda, magije,  prevare, trgovine, proricanja i vrlina. Veles je bio vodič duša mrtvih. Bio je i zaštitnik ugovora i date reči, kao i Perun. U skoro svim hronikama se govori da su se Sloveni zaricali i kleli na poštovanje dogovorenog Perunom i Velesom. Smatra se da mu je greškom dodeljeno da upravlja stokom, jer su ga, pošto je hrićanstvo došlo i do Slovena, pogrdno nazivali „skotji bog„.

Sloveni su poštovali Velesa, jer su smatrali da im od njega zavisi preživljavanje. Sve zajednice su zavisile od njega. Takođe, magija i mudrost kojima je Veles upravljao imali su veliku ulogu. Magija je tesno vezana sa muzikom kod mnogih naroda, pa i kod slovenskih, kao i u mnogim religijama. Zato se Veles i povezuje sa muzikom. Grčki Pan i Veles su, po nekim ososbinama, bili veoma slični.

Volhovi su bili slovenski vračevi. A Vlasi nose ime baš od Velesa, jer su davno nekad bili stočari. U korenima ovih imena je upravo reč „Veles“ ili „Volos„. Nesumnjivo, upravo on je bio zaštitinik magije i vračeva, stočara, pastira, useva i polja i životinja.

Prema nekim spisima, Veles je bio sin krave Zemun i Roda. Rod je bio bog postanja i bog nastanka. Rođen je sam od sebe. U početku postojala je samo tama, a Rod je bio zarobljen u jajetu.  Pošto je stvorio boginju ljubavi, Ladu, ljuska je pukla i kroz otvore je izašla ljubav. Liči na Veliki prasak, zar ne? Rod je presekao sebi pupčanu vrpcu stvorivši Zemlju kakvu znamo. Svemir, vasionu i sve. Stvorio je bogove i onda se povukao. Krava Zemun je zapravo jedna vizija boginje Majke vlažne Zemlje i prema „Velesovoj knjizi“ u kojoj se i spominje je usko vezana za sazvežđe Bika i po njoj je, misli se, i grad Zemun dobio ime.

„Velesova knjiga“ su zapisi na daščicama pisani posebnom azbukom, a posebni spisi datiraju iz desetog veka. Autentičnost tih tablica nije dokazana, dok neki smatraju da je tu opisan život i vera kod Rusa.

Stari Sloveni su obeležavali i dane kada vrhovni bog Perun pobeđuje boga podzemlja Velesa, a to se događalo svake godine na početku proleća i kad Veles preuzima vladavinu, s prvim danima prave jeseni. Prema mnogim legendama, Veles je oduvek bio Perunov neprijatelj. Jedna legenda kaže da je Veles ukrao Perunu stada, žene i podanike, pa je došlo do sukoba. Sećate se priče da Mokoš jedno doba godine provodi kod Peruna, a drugo kod Velesa? Prema drugoj legendi, Veles je hteo Dodolu, Perunovu ženu. Prema trećoj, borba između Peruna i Velesa je večita borba neba i zemlje, pošto je Perun na nebu, a Veles na zemlji. Ova borba nikad nije završena. Perun pobeđuje, ali se Veles uvek vraća. Prema jednoj od mnogih priča, posle Perunove pobede, Veles je proteran u podzemni svet i tu nameće svoju vlast.

Za borbu Velesa i Peruna vezano je verovanje o dolasku haosa i pobede nad haosom. Verovalo se da tokom zime Velesova snaga jača, dok pred leto on biva pobeđen i vraća se u podzemlje. Svetkovina kojom se slavio odlazak haosa bile su Velje noći, na početku proleća. Za vreme ovog praznika mladići, koledari,  oblačili su se u kapute od ovčije vune i nosili groteskne maske, lutali po selima i pevali pesme o tome kako su dugo putovali i kako su mokri i blatnjavi. Glava kuće bi ih primio i darivao. Praznik je bio neka vrsta spoja današnjih Noći veštica i prolećnih karnevala.

Takođe, verovalo se da Perun kada pobedi Velesa pušta kišu u znak trijumfa nad Velesom. Prema još jednoj priči, Veles kao zmija gmiže uz  Drvo sveta i stremi ka nebu, ali ga uvek Perun gađa grmovima. Pred kraj godine, postojao je drugi praznik sličan onom gorepomenutom. U vreme kada Sunce gubi snagu, jača haos i granice između svetova postaju neprimetne, tada Veles među žive pušta mrtve. To je vreme kad Veles pobeđuje Peruna. Svetkovina se nazivala Velika noć i dan danas se praznuje u nekim slovenskim zemljama kao Koledo. To je neka vrsta Noći veštica. I tada su se mladići oblačili u runo, stavljali maske, pravili buku i pevali, baš kao u proleće.

Veles je imao ženu i to je bila Devana. Devana je bila boginja majka i boginja lova, šuma i šumskih bića. U keltskoj mitologiji postojalo božanstvo slično Velesu, a to je Cernunnos. On je vladao druidima, prirodom, rogatim životinjama, a simbol mu je bila rogata zmija, pa se ponekad Veles predstavljao kao božanstvo sa rogovima.

Fotografije: Wikipedia, kabinetzaistoriju.net, a-shishkin.ru, slavic-jewelry.ru, svetramha.ucoz.ru, slavicbosnia.weebly.com, vavedenjebeograd.net, grahovo.net, istorijskabiblioteka.com, artnow.ru, russianculture.wordpress.com, portalmladi.com