đurđevdan
Đorđe ili Jarilo: Večita borba dva ratnika
Kad se praznovao Jarilo pevale su mu se pesme i pravile lutke od slame, okićene poljskim cvećem. Vencima od grančica, cveća i biljaka koje su ubrane veče pre praznovanja Jarila kitila se vrata i ti venci su ostajali do sledeće godine. Veče pre praznika u vodu su se stavljale biljke koje su ubrane na Biljni petak (petak pre praznovanja Jarila ili danas svetog Đorđa, 23. april/6. maj), najčešće bosiljak, dren, grabež ili zdravac i ta voda je trebalo da prenoći ispod ružinog grma. Smatralo se da su biljke ubrane na Biljni petak izuzetno lekovite. Ujutru bi se tom vodom umivali ukućani, najčešće da bi bili zdravi i lepi.
On je aždaji (paganstvu) došao glave: Sveti Đorđe – ratnik za pravu veru i zaštitinik slabijih i robova
Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta. Praznik je vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji. Glavni običaji su pletenje venaca od bilja, umivanje biljem i kupanje na reci. Sve to vuče korene iz panaske vere, dok se još slavio Jarilo.