On je aždaji (paganstvu) došao glave: Sveti Đorđe – ratnik za pravu veru i zaštitinik slabijih i robova

Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta. Praznik je vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji. Glavni običaji su pletenje venaca od bilja, umivanje biljem i kupanje na reci. Sve to vuče korene iz panaske vere, dok se još slavio Jarilo.

Sveti Georgije ili Sveti Đorđe je rođen oko 275/281. u Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici.

Otac mu je bio rimski vojni oficir. Još dok je bio dete, kada je njegov otac poginuo, mali Đorđe se sa majkom preselio u Palestinu, na majčino veliko porodično imanje, gde je dobio visoko obrazovanje.

U rimskoj vojsci se Đorđe istakao svojom hrabrošću i bojnim zaslugama. Napredovao je naglo, od običnog vojnika do tribuna, da bi ga, već u 20. godini, lično car Dioklecijan proizveo u čin komita to jest vojvode.

Oslobađao robove

Za vreme cara Dioklecijana organizovan je 303. godine progon hrišćana, najveći do tad. Kada je počeo progon po celoj zemlji, Đorđe deli svu svoju imovinu siromašnima i oslobađa robove.

Robovi u Rimu

Na jednom saboru je govorio protiv lošeg odnosa prema hrišćanima i o njihovom daljem progonu. Izašao je pred cara Dioklecijana i izjavio da je i sam hrišćanin. Zbog toga je zatvoren u tamnicu.

Po carevom naređenju, vojnici su oborili Đorđa na zemlju, zabili mu noge u klade, a na grudi mu postavili veliki kamen. Tako pritisnut, pod velikim bolovima, dočekao je jutro. Tada ga je posetio car, međutim, Đorđe je i dalje odbijao da se odrekne svoje vere.

Car je tada naredio da se donese veliki točak za mučenje, sa daskama punim velikih eksera, udica, noževa i mačeva. Đorđe je vezan za takav točak. Sa točka su ga otkačili, misleći da je mrtav.

Kada su se uverili da nije mrtav, car je naredio da Đorđa zakopaju u negašeni kreč, tako da mu je samo glava bila van zemlje, i tako su ga ostavili tri dana. Posle tri dana, kada su ga otkopali, bio je živ.

Car Dioklecijan

Dioklecijan je zatim odlučio da pozove Atanasija, najvećeg maga Rimskog carstva da on savlada Đorđa. Atanasije je pripremio dva napitka. Jedan, od koga bi Đorđe trebalo da se pokori caru, a drugi je bio smrtonosan.

Dioklecijan je naredio da silom napoje Đorđa prvim napitkom, a pošto se Đorđe i dalje nije pokoravao, onda je naredio da mu se da i smrtonosni napitak. Međutim, Đorđe je ostao živ.

Stigavši na gubilište, Đorđe je stao i pomolio se. Zatim je položio glavu. Bio jeposečen 23. aprila/ 6. maja 303. godine. Papa Gelazije I ga je proglasio za sveca 494. godine.

Đorđe i aždaja

U hrišćanskoj ikonografiji Sveti Đorđe se od sedmog veka prikazuje kao vojnik, bez konja, u stojećem stavu i sa kopljem ili mačem u desnoj ruci.

Od devetog veka se pojavljuje drugačiji prikaz Svetog Đorđa. On je tad na konju, u vojvodskom odelu i kopljem ubija aždaju. Na tom prikazu se, pored njega, nalazi ženski lik.

Smatra se da je to carica Aleksandra ili Sveta Aleksandra. Poistovećuje sa sa Priskom, ženom cara Dioklecijana i da ona simbolizuje ranu hrišćansku crkvu, a da aždaja koju Đorđe ubija simbolizuje višeboštvo.

Prikaz Svetog Đorđa koji ubija aždaju je zasnovan na popularnoj legendi iz hrišćanske mitologije “Đorđe i aždaja“.

Legenda o Đorđu i aždaji

Prema priči, u jezeru u blizini grada Lide, u Palestini, živela je ogromna aždaja, koja je meštanima grada Virita stvarala velike nevolje. Aždaja je često izlazila iz jezera i proždirala ljude koji bi se našli u blizini jezera a, pored toga, imala je i otrovan zadah od koga su se ljudi razboljevali i često umirali.

Stanovnici ovog kraja su se obratili za pomoć svom vladaru, a on im je rekao da treba svakog dana da žrtvuju po jedno dete, da bi se rešili problema sa aždajom. Narod je tako i učinio.

Junak Đorđe

Svakog jutra je po jedno dete bilo ostavljano pored jezera. Onda je došao red i na ćerku tog vladara, jedinicu. Dok je uplakana devojka stajala kraj jezera, pred njom pojavio Sveti Đorđe, jašući na konju, sa kopljem u ruci. Kada je aždaja izlašla iz jezera, Đorđe se sjurio ka aždaji i kopljem je probio njenu čeljust.

Po Đorđevom naređenju, devojka je vezala svoj pojas aždaji oko vrata i odvela je prema gradu. Gradski vladar i svi žitelji su zbog tog prihvatili hrišćanstvo, a u gradu je ubrzo sagrađena i velika crkva posvećena Presvetoj Bogorodici i Svetom Đorđu.

Motivi Svetog Đorđa

Prikaz Svetog Đorđa, kao konjanika na belom konju koji kopljem kroz usta probija aždaju, postao je i čest motiv u heraldici.

Kao takav nalazi se i na grbu grada Moskve. Takođe, u heraldici je poznat i motiv “krsta Svetog Đorđa“, crveni krst na beloj pozadini.

Poreklo ovog motiva vezuje se za čisto bele tunike prvih krstaša, i crveni krst koji su nosili na grudima. Kao takav je postao i grb Engleske i Gruzije, španske pokrajine Katalonije, i drugih mesta i zemalja.

Po broju onih koji ga slave, Sveti Đorđe je druga slava u Srbiji, posle Svetog Nikole. Ne treba da čudi, Srbi su se nekad radovali proleću, što je i normalno.

Đurđevdan – granica leta i zime, praznik plodnosti

cvece

Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta. Praznik je vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Glavni običaji su pletenje venaca od bilja, umivanje biljem i kupanje na reci. Sve to vuče korene iz panaske vere, dok se još slavio Jarilo.

Uoči Đurđevdana, neko od ukućana bere zelene grančica u najbližoj šumi i njima se kite vrata i prozori na kući i ostalim zgradama, kao i ulazne kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili “berićetni”.

Kaže se: “Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Negde je običaj da se kuće kite na sam Đurđevdan, pre svanuća.

Takođe, pletu se venčići od “đurđevskog cveća“: đurđevke, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući.

Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.

Voda i aromatično bilje

Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – “da bi se sačuvali od grada“. Ti krstovi su slični krstovima od badnjaka koji se pletu za Božić.

Uoči Đurđevdana, domaćica stavlja posudu punu vode koju “aromatizuje” sa drenom, zdravcem, grabežom. Na kraju stavlja i crveno jaje, čuvarkuću, koje je ostalo od Uskrsa. Ta voda se stavlja pod ružu u bašti, da prenoći. Ujutru se svi redom umivaju tom vodom.

Deca “da bi bila zdrava kao dren“, devojke “da se momci grabe oko njih“, stariji “da budu zdravi“, domaćin “da mu kuća bude dobro čuvana“… Svako prema svojim potrebama i željama.

Kupanja u reci

Veliku važnost ima i kupanje u reci, pre sunca. U nekim krajevima se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.

Negde se mladi ljuljaju na drenovom drvetu, “da bi bila zdrava kao dren“, a devojke se valjaju po zelenom žitu, “da bi im kosa rasla kao žito”. Posebno je za ove običaje značajno bilje poput selena, koprive, vrbe, drena ili zelene pšenice.

Đurđevdanski uranak

Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu na “đurđevdanski uranak“. To je uglavnom bilo negde u šumi  ili na proplanku, ili pored reke.

Za uranak se spremalo jelo i piće. Obavezno se pripremalo jagnje na ražnju, a oni koji su za to zaduženi, išli su mnogo ranije na to mesto da pi počeli sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje trajali su često i do podne.

Uranak 1940.

Na đurđevdanskim urancima su se mladi opasivali vrbovim prućem “da bi bili napredni kao vrba“, kitili zdravcem “da budu zdravi kao zdravac“, koprivom “da kopriva opeče bolesti“, i selenom “da im duša miriše kao selen“. 

Pre Đurđevdana ne treba brati ili mirisati selen, a na Đurđevdan svako treba da uzme po jedan stručak, pomiriše i zadene za pojas, a devojke i mlade za đerdan.

Na Đurđevdan ne valja spavati, “da ne bi bolela glava”, a ako je neko spavao “onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“.

Smatra se da su na Đurđevdan veštice i druge zle sile vrlo aktivne zbog čega su seljaci palili velike vatre “da bi zaštitili sebe i selo“.

Jaganjci i magijski krugovi

U delu Srbije oko Timoka, svaki domaćin na Đurđevdan bi doveo pred crkvu po jedno muško jagnje. Jaganjcima se na svaki rog zalepi po svećica, pa sveštenik posle liturgije dođe među jaganjce, zapali jaganjcima sveće na rogovima, očita im se molitva i blagoslovi ih za trpezu.

Seljaci su na Đurđevdan su oko sela činili brazdu koja je pravila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru.

Ovaj praznik slave stočari. Na Đurđevdan se stoka isteruje u planine na letnje paše. Tada se kolje prvo jagnje čijom su se krvlju, radi zdravlja, ukućani mazali po čelu i obrazima.

Žrtvovanje jagnjeta, s kojim se “pričešćuju” sva deca, je ujedno i najvažniji običaj za taj dan.

Žene i devojke donose uveče kući “omaje“, to jest vodu sa kola vodenice, “da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne“, kao omaja od kola. U tu vodu su stavljale različito bilje, a naročito selen, da prenoći. Ujutru su se njom kupale.

Da bi stoka bila plodna i da bi oduzele mleko tuđoj stoci, noću su neke žene vračale. One su gole jahale na vratilu i obilazile oko tuđih torova. Sve to pokazuje da je običaj veoma star.

Ljubavne magije

Na sličan način privlačila se i plodnost useva. Često su se na današnji dan primenjivala i ljubavna vračanja i gatanja. Vrste gatanja i predmeti po kojima se gata su brojni (gatalo se po hlebu, koprivama, kukavici, svinjama, rosi…).

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro “da će biti plodna godina“, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša “da će leto biti sušno“. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

Na dan Svetog Đorđa, Beograd je ostao uskraćen za ritualna kupanja i umivanja. Prolećna slava proslaviće se uz iće i piće, a legende neće biti ispričane. Pozdrav proleću i ove godine će izostati.

Fotografje: Wikipedia, Tumblr, Pixabay, Pinterest, avlija.me, iz knjige  Vladimira Kaćanskog “Prilozi za istoriju Beograda”, drakinan.weebly.com, laurenelegrange.wordpress.com, ozon.rs, epika.org, skyscarpercity.com, drugdrazic.com, vreme.com, featureshoot.com, ibalkan.net, dnevnevesti.rs, nezavisne.com, jadovno.com, e gatanje, novosti.rs

Ostavite komentar

%d bloggers like this: