Sva strast u tanjiru: Španska kuhinja raspaljuje maštu i tera na greh (RECEPTI)

Kad pomenete Španiju, na šta vas podseća? Španska korida, temperament, bikovi, matadori, kastanjete, passo doble, gitara, „mušica“ (da, da ona mušica)? O da, sve to. Međutim, španska kuhinja je nešto neizostavno na Mediteranu i ako do sad niste, vreme je da nešto naučite o njoj, pa i da je probate.

Karakteristične namirnice španske kuhinje

Osnovne namirnice španske kuhinje su:

• krompir
• pirinač i
• hleb

Španci koriste i:

• pšenicu
• ječam i
• kukuruz

Od mesa, priprema se:

• riba svih vrsta, sveža i sušena
• morski plodovi svih vrsta
• svinjetina
• govedina
• piletina i druga živina

Značajnu primenu imaju jaja (tortilja), mlečni proizvodi (mnoge vrste sira od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka), kobasice i iznutrice.

Španska tortilja

Tortilja je špansko nacionalno jelo i potpuno se razlikuje od istoimenog meksičkog specijaliteta. Sprema se sa jajima, krompirom i belim lukom. Originalan naziv je „omlet od krompira“ (tortilla de patatas).

Španski sirevi

Mančego (manchego) je sir koji potiče iz La Manče, gde se još u praiskonsko doba pravio sir. Nekada je bio neizostavna hrana čobanima. U zavisnosti od starosti, nosi oznaku fresco, koji je odstojao najmanje 60 dana, semicurado je nešto stariji sir, curado je star više od šest meseci, pa je čvrst i teško se seče i añejo koji je čak dve godine star sir.

San Simon je polutvrdi sir neobičnog kruškastog oblika. Potiče iz Galicije, severoistočnog španskog regiona. Istorija ovog sira je pomalo nejasna, s obzirom da neki tvrde da je pravljen još u antičkog doba, dok drugi smatraju da je nastao tek u 20. veku.

Garoča (garrotxa) je tvrdi kozji sir koji nema dugu tradiciju, ali spada u najpoznatije španske sireve. Recept je osmišljen u jednoj sirarskoj zadruzi u Kataloniji 1980. godine.

Idiasabal je tvrdi ovčji sir iz Navare i Baskije, a ime je dobio po jednom selu u Navari. Tradicionalno sazreva na dimu bukovog ili drveta višnje.

Kabrales je najpoznatiji plavi španski sir, koji nastaje u severoistočnom delu Španije, Pikos de Europe („Evropski vrhovi„), krševitoj planinskoj oblasti, gde su hrastove šume. Proizvodi se od kravljeg, ovčjeg ili kozjeg mleka, ili mešavinom sva tri.

Od povrća, u Španiji na jugu se čestokoristi leblebija, a na severu beli pasulj. Španci vole i:

• patlidžan
• tikvice
• spanać
• kupus
• kapar
• kisele masline
• šparglu
• artičoke i
• pečurke

Od voća, u Španiji je najzastupljenije:

• grožđe
• citrusi (pomorandža, limun, limeta)
• jabuka
• kajsija
• kruška
• breskva
• nektarina
• lubenica
• dinja
• mango
• jagode
• badem
• pinjole i drugi orašasti plodovi

Začini igraju veliku ulogu u španskoj kuhinji. Najčešće se koristi:

• beli luk
• crni luk
• paradajz
• maslinovo ulje
• dimljena paprika (pimenton)
• lovorov list
• šafran (Španija je glavni proizvođač)
• cimet
• vanila
• biber
• origano
• majčina dušica

Leblebija

Leblebija je mahunasta biljka, bogata proteinima, u narodu poznata kao naut, slanutak, slani grah, slani pasulj.

Njeno seme, slično semenu soje ili sušenom zrnu graška, svetlosmeđe je boje, a koristi se kao varivo ili kao dodatak ostalom povrću za pripremanje jela. Nedozrelo seme ljušti se iz mahuna i priprema kao mladi pasulj ili grašak.

Dimljena paprika Pimenton

Pimenton de la Vera je zaštićena paprika iz doline La Vera u španskoj regiji Ekstremadura i potiče iz 16. veka. Tradicionalno se suši na dimu od hrastovine.

Dimljenje paprike u Ekstremaduri su deo tradicije. Sa ovom paprikom jela dobijaju poseban ukus i kvalitet, a ona može biti slatka i ljuta.

Karakteristična jela španske kuhinje

U Španiji se pripremaju razne vrste supa i čorbi od mesa i povrća. One se različito zovu u zavisnosti od regije. Od pirinča se pripremaju različite varijacije paelje sa:

• morskim plodovima
• piletinom
• kobasicama i povrćem
• kuvanim lignjama
• sipama u njihovom mastilu (arros negro).

Paelja (paella)

Paelja je špansko nacionalno jelo. Potiče od arapskog pirinča koji je stigao u ravničarsku oblast Valensije. Španija uzgaja pirinač okruglog, srednjeg do kratkog zrna, koji lako bubri i apsorbuje ukuse u kojima se kuva.

Paelja se kuva na otvorenoj vatri sa morskim plodovima, mesom i povrćem. Reč „paelja“ zapravo opisuje tiganj u kom se jelo kuva, a to je tiganj koji potiče od starih Rimljana. Originalna paelja sadrži pirinač, paradajz, maslinovo ulje, papriku, šafran i puževe.

Kao začin, u paelju se stavlja šafran, koji daje jelu karakterističnu svetlo narandžastu boju. Tradicionalna Paelja Valensiana je mešavina namirnica iz Starog i Novog sveta.

Klasični sastojci su:

• pirinač, nekoliko vrsta mesa
• maslinovo ulje, i šafran iz Evrope
• zeleni pasulj
• paradajz i paprika iz Amerike

Na meniju su različita mavarska jela od mesa i povrća kuvana sa voćem i orašastim plodovima kao što su:

• piletina sa šljivama, bademima i pinjolima
• svinjetina sa suvim šljivama i sokom od pomorandže

Poznata katalonska jela su kombinovana „morska i planinska“ (mar i muntanya) kuhinja, kao što je jelo meso ili piletina kuvana sa ribom ili morskim plodovima, preliv od mlevenih badema i lešnika za riblju salatu.

Značajna andaluzijska jela su:

• hladna supa gaspaćo (gazpacho)
• pržena riba blago premazana maslacem (pescaito)
• riba pečena u soli.

Gaspaćo (gazpacho)

Gaspaćo je hladna supa od paradajza, tipična za Španiju. Pravi se od zrelih paradajza, zelene paprike, krastavaca, belog luka, starog hleba koji se prethodno potopi u vodu, sirćeta i maslinovog ulja. U nekim krajevima se dodaje i mlevena paprika ili kim. Mlevena paprika se dodaje ne toliko zbog ukusa, koliko zbog boje.

Supa se može jesti sama ili joj se mogu dodati razni drugi sastojci, sitno iseckani na kockice – kuvano jaje, španska pršuta, krastavac, paprika ili masline. Dodavanje pršute je tipično za Ekstremaduru, gde se proizvodi prvoklasna pršuta.

Od baskijskih jela poznata su:

• sušeni bakalar u ljutom sosu (bacalao al pil pil)
• punjeni morski pauk i
• pečena punjene paprike

Poznata kastiljska jela su:

• pečeno prase
• pečeno jagnje
• pečeno povrće
• čorba od povrća
• leblebije i meso (cocido)

Značaj mesa u Kastilji

Za Kastiljane je karakteristično jagnjeće i praseće pečenje. Čuvena je jagnjetina iz Segovije koja se filuje slaninom, a prilikom pečenja preliva samo slanom vodom.

Kastiljani su veliki sladokusci, jer specijalitet su im i sasvim mali prasići, ne stariji od 20 dana, i ne veći od tri do četiri kilograma, koji se peku tako da omekšaju toliko da ih kuvar deli u porcije samim tanjirom, režući ih ivicom tanjira.

Od mahunarki pripremaju se jela, odnosno čorbe kao što su:

• čorba od šunke i pasulja (fabada asturiana)
• čorba sa leblebijama i škembićima (callos con garbanzos)

Kako se to Španci hrane?

U Španiji, kao i u većini zemalja, su karakteristična tri obroka i dve užine dnevno. Postavljanje stola je standardno evropsko.

Doručak je obično lagan, poslužuje se sa kafom, hlebom i džemom ili puterom, sirom ili kobasicom.

Ručak čini glavni obrok, sadrži od tri do četiri ganga, a čine ga supa od pasulja ili predjelo od nasečene kobasice, šunke ili drugo jelo od povrća (escalivada) i desert što je obično karamel krem, uz koje se služi belo ili crveno vino i, na kraju, kafa.

Večera se jede se veoma kasno i sastoji se od tapasa. Tapasi su male porcija kuvanog povrća, mesa, pasulja, ribe ili druge hrane, koja se služi sa belim vinom ili pivom, jelo sa testeninom ili pirinčem.

Užine se služe sredinom jutra, sredinom posle podneva ili predveče kada se poslužuju uštipci (churros) umočeni u čokoladu.

Kao užina često se poslužuju otvoreni sendviči od hrskavog hleba i šunka serano ili kobasica ili sir, katalonski hleb namazan maslinovim uljem i veoma zrelim paradajzom (pa amb toma`quet)

Tapas

Tapasi su sinonim za špansku kuhinju. Tapas nije određena vrsta hrane, već način konzumiranja malih količina hrane. Tapas je „izmišljen“ u Andaluziji, zemlji gde se pravi šeri, u 19. veku. Taj običaj je nastao da muve ne bi ulazile u šeri i hrana se stavljala na vrh čaše. Takođe, postoji teorija da se na taj način usporavala apsorpcija alkohola.

Tapasi su prvo bili mali komadi sira koji bi se poslagali na vrhu čaše šerija. To je preraslo u male tanjire jednostavne hrane, kao što su marinirane masline ili bademi, koji se stavljaju na vrh čaše (reč „tapa“ znači „poklopac„).

Šunke u Španiji (Jamon)

Španija je širom sveta poznata po proizvodnji dimljene šunke – pršute. Kvalitet španske šunke određuje tip svinje, tip hrane, a potom i obrada. Španska šunka se prvo drži potopljena u salamuri, da bi se posle toga sušila mesecima ili čak i godinama.

Postoji razlika između iberijske šunke, koja potiče od iberijske crne svinje (Jamon Iberico), i serano šunke (Jamon Serrano), koja se dobija od bele svinje.

Iberijske svinje gaje se na otvorenom i hrane se travama i raznim biljem. Iberijska šunka prepoznaje se po masnim naslagama boje mermera. Šunka ove vrste ima i jači ukus. Ta šunka se zove „pata negra“ (crni papak) i prepozna se po – crnom papku. Obrada se vrši na vazduhu, to jest bez dimljenja i bez soljenja, pa ima dosta drugačiji ukus, gde se ne oseća se ni na dim ni na so).

Kako to Španci vole da se zaslade?

Od oraha, jaja i mleka se pripremaju poslastice:

• jemas (yemas) je poslastica od žumanca i mleka i
• krema katalana (crema catalana) je naziv za karamel krem

Šta piju Španci?

Od pića u Španiji se konzumiraju voćni sokovi, vino, pivo, horčata i drugo. Španija ima dugu istoriju u pravljenju vina i treći je svetski proizvođač vina, odmah posle Francuske i Italije.

Španija ima skoro 12 miliona hektara površine pod vinogradima, što je čini najvećom na svetu po pokrivenosti vinogradima. Najpoznatija je po proizvodnji fortifikovanih vina i dom je čuvenog šerija.

Od pića svakako treba izdvojiti najpoznatiji španski osvežavajući alkoholni napitak sangriju, koja se priprema od slatkog vina i voća, a reč „sangrija“ potiče od španske reči „sangre“ što u prevodu znači „krv„.

Šeri (jeres, sherry ili xérès) je likersko špansko vino (mešavina nekoliko vrsta vina i malo konjaka) iz Andaluzije, čije je ime nastalo od engleske iskvarene reči za španski grad Herez de la Fontera (Jerez de la Frontera) u kome se proizvodi. Šeri vina se mogu naći u različitim bojama, ukusima i stepenima slatkoće.

Jelo od patlidžana, krompira i bibera (Tumbet)

Ovo jelo se pravi od patlidžana i krompira sa biberom. Popularno je i potiče iz Majorke, sa Balearskih ostrva, gde se koristi lokalno povrće. Jede se sa hrskavim hlebom, kao lagani ručak ili kao prilog uz glavno jelo.

Sastojci:

• 1 šolja maslinovog ulja
• 4 krompira (500 g ukupne težine nasečeni poprečno, debljine od 6 mm
• 1 veliki patlidžan (500 g), nasečen poprečno, 12 mm debelo
• 4 zelene babure, očišćene i presečene na četvrtine
• 5 čenova belog luka, mlevenog
• 500 g zrelog paradajza, oljuštenog i iseckanog ili iz konzerve
• so
• sveže mleveni crni biber
• 2 velike kašike ekstradevičanskog maslinovog ulja

Priprema:

U širokom tiganju, zagrejte ulje na srednje jakoj vatri. Lagano pržite krompir dok ne omekša i ne budu hrskav na ivicama, oko 20 minuta. Ocedite na papirnom ubrusu, posolite i pobiberite, držite toplo u vatrostalnoj posudi u blago zagrejanoj rerni. Povećajte temperaturu na srednju.

Pržite patlidžan sa obe strane, oko 15 minuta. Ocedite na papirnim ubrusima, stavite preko krompir i posolite i pobiberiti. Pržite paprike dok ne omekšaju, oko pet do deset minuta. Ocedite veći deo ulja za prženje, ostavljajući samo tri velike kašike.

Pržite crni luk dok ne požuti i dodajte paradajz. Sipajte paradajz sos preko prženog povrća u plehu. Poprskajte sa dve velike kašike ekstra devičanskog maslinovog ulja. Povećajte temperaturu u rerni na 175ºC i pecite 20 minuta.

Služite odmah.

Galicijska čorba sa povrćem i kobasicama (Caldo Gallego)

Galiciju u severozapadnoj Španiji su samo kratko zauzeli Mavri, ali brzo je vraćena, tako da ima jedinstvenu kulturu, jezik (približniji je portugalskom nego savremenom španskom jeziku) i sopstvenu kuhinju, primarno baziranu na ribi i školjkama iz mora.

Drugo tipično galicijsko jelo je empanada, slane pite punjene mesom ili ribom, koje su doneli u Južnu Ameriku galicijski imigranti, a to su Španci koji su se nastanili u određenim oblastima Južne Amerike i koji su se zvali „Gallegos„.

U ovu supu ide galicijsko povrće zvano grelos, a na engleski jezik se prevodi „turnip tops“ (brassca campestris), ali nije slična standardnim listovima repe. Zamena je za kelj, kupus ili spanać. Ovu supu treba služiti sa hrskavim hlebom, kao prvo jelo ili lagani ručak.

Sastojci:

• 2 velike kašike maslinovog ulja
• ½ crnog luka, seckanog
• 3 čena belog luka, mlevenog
• 4 šolje bujona (ili 2 kocke rastvorene u istoj količini vode)
• 1 šolje krompira, oljuštenog i isečenog na kockice
• 1 šolja svežeg paradajza, oljuštenog i iseckanog (ili iz konzerve)
• ½ šolja šargarepe, oljuštene i isečene na kockice
• 1 lovorov list
• 1 šolja kobasice (chorizo), isečene
• ½ šolja oceđenih konzerviranih leblebija (garbanzos)
• 1 šolja kuvanog iseckanog kelja (zamena je kupus ili smrznuti iseckani spanać, odmrznut)
• 1 velika kašika peršuna, seckanog
• ½ male kašike svežih listova origana
• ¼ male kašike bibera

Priprema:

Zagrejte ulje na srednjoj vatri. Ispržite crni luk i beli luk dok ne postanu providni, dodajte bujon i ostaviti da proključa. Ubacite krompir, paradajz, šargarepu i lovorov list. Pokrijte i ostavite da se kuva, dok povrće ne omekša.

Dodajte ostale sastojke i kuvajte dok kelj ne omekša, oko deset minuta. Sklonite sa vatre, izvadite lovorov list.

Začinite po ukusu. Služiti odmah.

Ribarski pirinač (Arrosejat)

Jelo ribarski pirinač je iz ribarskog mesta Kalafel (Calafell), južno od Barselone. Obično se pravi sa bilo kojom ribom koja se uhvati i najbolje ga je jesti u podne, sa sosom od crnog luka koji se zove alioli.

Sastojci:

• 4 velike kašike maslinovog ulja
• 5 čenova belog luka
• 2 velike kašike mlevene paprike
• 1 kriška belog hleba, isečena na kockice
• 5 krompira, isečenih kao za pomfit (oko 9 cm)
• 500 g ribljih fileta, isečenih na komade od 8 cm
• 2,5 šolje ribljeg bujona
• so
• ½ šolje pirinča ili rezanaca isečenih na 2,5 cm dužine
• 1 mala glavica crnog luka, sitno isečena

Priprema:

U šerpi zagrejte dve velike kašike maslinovog ulja, ispržiti crni luk i papriku dok crni luk blago ne požuti. Ubacite isečeni hleb na kockice, pržiti dok ne postane blago hrskav. Isključiti ringlu.

Prebacite mešavinu od luka i hleba u blender. Dodajte jednu šolju čorbe, blendajte dok ne postane glatko. Ostavite na stranu. Vratite šerpu na vatru, dodajte mešavinu od luka, hleba i krompira. Pokriti i krčkati dok krompir ne omekša, oko 20 do 25 minuta.

Deset minuta pre nego što je krompir gotov, dodajte ribu, malo posoljenu, ostavite na stranu kad je gotovo. U drugoj šerpi, zagrejati dve velike kašike ulja na srednjoj vatri. Ubacite pirinač ili rezance i luk, pržite dok ne požuti. Sipajte 1,25 šolje ribljeg bujona (količina koja je potrebna može biti manja ili veća, u zavisnosti od pirinča). Pokrite i pustite da proključa.

Smanjite vatru na najmanju moguću i kuvajte dok pirinač ili rezanci ne budu gotovi, oko 15 minuta. Dodajte još čorbe, ako je potrebno. Na pojedinačne tanjire stavite kašikom po porciju krompira, ribe i pirinča. Služite odmah.

Mesni paprikaš sa kaprom (Picadillo con Alcaparras)

Španski paprikaš se služi sa pirinčem kao glavno jelo, uz prilog od salate ili predjelo od supe.

Sastojci:

• 2 velike kašike maslinovog ulja
• 700 g mlevene govedine (zamene su svinjetina, piletina ili ćuretina)
• 1 glavica crnog luka, sitno isečena
• 1 zreli paradajz, oljušten i očišćen od semena, zatim sitno iseckan
• 1 zelena babura, očišćena od jezgra i semena i isečena na tanke trake
• 1 čen belog luka, mleveni
• 1 lovorov list
• 1 mala kašika origana
• ¼ šolje kapra, isušenog
• 12 zelenih maslina, očišćenih od koštica, iseckanih na kolutove
• 1 velika kašika vinskog sirćeta
• 2 velike kašike paradajz sosa
• ¼ šolja vode ili bujona
• ½ male kašike smeđeg šećera
• 1/8 male kašike muskatnog oraščića
• soli po ukusu
• ljuti sos (tabasko ili slično) po ukusu

Priprema:

U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednjoj vatri, neka meso temeljno potamni. Staviti luk, paradajz, zelenu papriku, beli luk, lovorov list, origano i kapar, poklopite i kuvajte dok luk ne omekša, oko deset minuta.

Stavite masline, sirće i paradajz sos, vodu, šećer, muskatni oraščić, so i dve do tri kapi ljutog sosa. Poklopiti i krčkati 30 do 40 minuta, dok većina tečnosti se ne apsorbuje. Služite toplo.

Svinjetina sa suvim šljivama i sokom od pomorandže (Llom amb Prunes i Suc de Taronja)

Svinjetina sa suvim šljivama i sokom od pomorandže je popularno porodično jelo koje se obično služi za večeru u Kataloniji. Služi se sa salatom i hlebom, da bi se upijali sokovi. Iako se više vole suve šljive bez koštica, originalni recept upravo sadrži cele šljive, tako da oni koji jedu ovo jelo mogu da drže koštice u rukama da bi uživali u poslednjim delovima šljiva.

Sastojci:

• 4 suve šljive sa košticama
• ½ šolje vode
• 2 velike kašike maslinovog ulja
• 1,5 velika glavica crnog luka, isečena na kriške
• 700 g svinjetine bez kostiju, isečena na 13 mm debele bifteke
• 2 šolje svežeg soka od pomorandže sa pulpom
• 1 velika kašika kukuruznog skroba
• so i biber po ukusu

Priprema:

Krčkajte suve šljive u vodi dva minuta da omekšaju ili ih stavite u mikrotalasnu minut, na 800 vati. Stavite na stranu.

U šerpi, zagrejati ulje na srednjoj vatri. Pržite crni luk dok ne omekša. Poprskajte kukuruznim skrobom preko crnog luka i dobro promešajte. Stavite svinjetinu preko crnog luka, prevrćući kad promeni boju. Sipajte sok od pomorandže, suve šljive, so i biber.

Ostavite da se krčka pet minuta dok se sos na zgusne. Ne kuvajte dalje, pošto će svinjetina postati žilava. Poslužite odmah.

Vekna od krompira (Braç de Puré)

Vekna od krompira je zapravo katalonska salata od krompira koja vrlo zanimljivo izgleda.

Sastojci:

• 1 konzerva tunjevine u ulju
• 3 jajeta, tvrdo kuvana, iseckana
• 1 šolja maslina, iskoštenih, isečenih
• 1 sveža crvena babura, očišćena od jezgra i semena, isečena na kockice (ili iz konzerve pečena paprika u ulju, isečena na kockice)
• ¼ šolje majoneza
• so i biber
• pripremljen senf po ukusu
• 4 šolje pire krompira
• čista suva kuhinjska krpa
• dodatni majonez za prelivanje maslina
• jaja na četvrtine
• trake crvene paprike
• listovi zelene salate za ukras

Priprema:

U činiji pomešajte tunjevinu, jaja, masline i crvenu papriku sa majonezom. Ddodajte još malo majoneza ako je nedovoljno da bi se povezala smesa. Posolite, pobiberite i dodajte senf.

Stavite krpu na ravnu površinu. Postaviti veliki list od oko 30 do 50 centimetra, celofana na peškir. Na celofan, raširiti pire krompir u pravougaonik oko dva i po centimetra debeo. Ostavite margin od pet centimetra do ivice celofana. Stavite mešavinu povrća i majoneza po sredini pravougaonika. Uz pomoć krpe, urolajte pire krompir tako da pokrije fil u potpunosti. Oblikujte rolnu ravnomerno.

Stavite u frižider da odstoji najmanje sat vremena. Stavite veknu na zelenu salatu stavljenu na podlogu na poslužavniku. Prelijte tankim slojem majoneza, a možete da iscrtate i oblike. Dekorišite veknu maslinama, kriškama jaja i trakama crvene paprike. Isecite poprečno na kriške.

Uštipci sa čokoladom (Churros con Chocolate)

Za popodnevnu užinu u Španiji se često konzumiraju hrskavi uštipci, koji se umaču u činiju guste, tople čokolade.

Sastojci za uštipke:

• 1 šolja vode
• ½ šolje putera
• ¼ male kašike soli
• 1 šolja brašna
• 3 jajeta, dobro ulupana
• ulje za duboko prženje
• šećer u prahu za posipanje

Priprema uštipaka:

Stavite vodu, puter i so da ključa u loncu. Sipajte brašno, smanjite vatru. Mešajte energično dok se smesa ne formira u loptu, oko minut. Sklonite sa vatre.

Dobro ulupajte jaja, jedno po jedno, dobro mešajući posle svakog dodavanja. Koristite električni mikser, po želji. Stavite smesu u špric za dekoraciju sa vrhom u obliku velike zvezde.

Zagrejte pet centimetra ulja u loncu na 180°C. Istisnite deset centimetra dugačke trake testa u vrelo ulje. Pržite tri ili četiri istovremeno dok ne porumene, oko dva minuta sa svake strane, uz jedno okretanje. Ocedite na papirnom ubrusu. Stavite u korpu ili poslužavnik obložen salvetom. Pospite šećer u prahu po želji.

Sastojci za čokoladu za potapanje:

• 110 g crne čokolade, iseckane
• 2 šolje mleka
• 4 velike kašike šećera
• 1 velika kašika kukuruznog skroba
• 1 mala kašika cimeta

Priprema čokolade za potapanje:

U šerpi, pomešjate čokoladu, polovinu mleka i šećer iznad lagane vatre, mešajući dok se čokolada ne otopi. Rastopite kukuruzni skrob u ostatku mleka, sipajte u čokoladnu smesu. Krčkajte, stalno mešajući dok se ne zgusne čokolada, oko pet minuta, dodajte još jednu malu kašiku kukuruznog skroba rastopljenog u dve velike kašike mleka, ako se čokolade do tad ne zgusne.

Sklonite sa vatre i mutite lagano. Sipajte u male, ugrejane šolje. Pospite cimetom preko čokolade po želji.

Služite vruće sa svežim, vrućim uštipcima. Umočite uštipak u čokoladu pre nego što ga zagrizete. Popite lagano čokoladu, kad su uštipci pojedeni.

Horčata – piće od tigrovog oraha (Horchata de Chufa)

Tigrov orah je sitno gomoljasto korenje, poreklom iz Egipta i poznat je od davnina. Ima ukus sličan bademu. Horčata je veoma popularno i osvežavajuće piće u regionu Valensije u severozapadnoj Španiji.

Sastojci:

• 3 šolje tigrovog oraha (ili kao zamena sirovi, neslani bademi)
• 1 šolja sirupa sa ukusom cimeta ( ½ šolja šećera rastopljenog u 1 šolji ključale vode, pomešano sa ½ malom kašikom cimeta, ohlađeno)

Priprema:

Očistite tigrov orah temeljno i potopite u hladnoj vodi preko noći. Ispirajte u čistoj vodi, ponavljajući dok voda ne bude potpuno čista. Onda ocedite. U blenderu, izblendajte tigrov orah sa dve šolje vode dok ne postane glatko. Prebacite u poklopljenu posudu i dodajte jednu šolje vode. Procedite kroz sitnu cediljku ili gazu.

Stisnite preostalu čvrstu materiju da bi se istisla sva tečnost. Sipajte sirup. Stavite u frižider na dva sata ili preko noći. Služite hladno.

Inspiracije – dgt.uns.ac.rs

Fotografije: Pixabay, Wikipedia, Flickr, rightcasa.com eldolce.tv mealplannerpro.com, gastronomicspain.com, quericavida.com, lecturas.com, breadandonions.net, blog.williams-sonoma.com, whiskybase.com, bbc.co.uk, recetaslife.com, fullcirclerealfoods.com, vacationsoup.com, laclau.ca,comida.uncomo.com