Ljubavni život jednog diktatora: Nemoralni razvratnik koji je propovedao moral (VIDEO)

Jedno je sigurno. U ovom tekstu se neću baviti ko je bio Tito. Mnogo je pretpostavki, još više je nagađanja. Ono što je sigurno je da je tokom svog života i na smestu glavnog čoveka države koja se zvala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija stvorio kult ličnosti. Dok je bio živ, nije se moglo znati šta je šta.

Prepričavalo se, šaputalo, ali Titova slika je posmatrala svakog od nas i vas. Iz škola, bolnica, sa radnih mesta. Kako je umro, tako je sve ono na čemu se zasnivala SFRJ počelo da propada. Vrlo brzo se došlo do saznanja njegovih loših dela o kojima se uporno ćutalo i o njegovim potezima koje su mnoge terali u smrt, a celu zemlju posle njegove smrti u ekonomsku krizu i, na kraju rat i stradanja, koja se mogu porediti sa stradanjima iz Drugog svetskog rata na ovim prostorima.

Blagostanje skupo plaćeno

Brozova smrt donela je da svašta ispliva na površinu. Na kraju, ni ono toliko hvaljeno blagostanje ispalo je da nije bilo baš blagostanje. Mnoga pitanja iz Titovog doba i danas nemaju odgovora. I dan danas mnogi veruju da je tad bilo divno i krasno, a da sve ovo posle što je došlo je potpuni haos. Jeste, ali treba realno sagledati da ni tad nije bilo divno i krasno i da smo sve to što je bilo lepo kasnije trostruko platili.

Zabranjeno je bilo pokazivanje veroispovesti i to najviše ovde u Srbiji (ne treba da zaboravimo da su Titovi najodaniji ljudi bili baš – Srbi. Slučajnost? Jok, ja vam u to ne verujem), dok su muslimani imali potpunu slobodu kao i sve manjine, gde god da su živele.

Zato danas imamo toliko gorući problem Kosova, a ako se nastavi ovim tempom, imaćemo i problem Vojvodine i toga koji se jezik zvanično priča u severnoj srpskoj pokrajni. Izgleda da je Mađarima dozvoljeno da, iako žive u Srbiji, ne znaju srpski! Lično sam se uverila u to. Zato je Srbima koji žive u pojedinim vojvođanskim mestima, obavezno da za bilo koji posao koji konkurišu, znaju oba jezika. Jedno da razjasnimo, nije od Tita sve krenulo, ali je Tito sve lepo začinio i stavio krvavu tačku na problem koji je nastao pre njega. Pa pošto je drug Tito uredno proterao boga, bar iz Srbije, svojim dolaskom na čelo mlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije, a kasnije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, sebe je proglasio novim bogom.

https://www.youtube.com/watch?v=_XAMfnrJnwI

Diktator hedonista o čijem se ljubavnom životu (ni) malo znalo

Vrlo osvetoljubiv, bez imalo milosti, sklon diktatorskoj vladavini što se kasnije i videlo, politički i diplomatski žongler, lukav i namazan svim bojama, voleli su ga i mladi i stari. I ovi i oni. Postojala je jedino ona manjina koja nije smela da digne glas. Ako je, kojim slučajem, skupila hrabrosti da nešto kaže, kazna je bila brza i efikasna. Primer imam u svojoj porodici, ali o toj priči ćemo neki drugi put.

Jedna od tema o kojoj je za vreme Titove vladavine bilo strogo zabranjeno da se piše ili priča, a koja je veoma intrigirala javnost, kako tada, tako i danas, jeste njegov ljubavni život. Zvanično je imao tri braka i jedan koji nije priznavao. Svaki od njih bio je neuspešan na svoj način. Pošto svoje ambicije nije mogao da uskladi sa porodičnim obavezama, supruge su ga okarakterisale kao glavnog krivca za neuspeh tih brakova. Kada bismo sve sumirali, to bi izgeldalo ovako: žene su ga volele, a on je njih obožavao.

Šarm i elokventnost vrte gde sve drugo neće

Bio je šarmantan i harizmatičan. Govorio je tečno tri jezika i to nemački, ruski i engleski, voleo fotografisanje, lov i svirao je klavir. Naravno, svi znamo da je uživao u dobroj hrani i piću, bio je vrlo elokventan, sa prefinjenim manirima. Na sve to, nije teško bilo da stekne status velikog zavodnika. U tekstu ispod pokušaću da pobrojim sve Brozove supruge i one koje su bile nešto više od „trenutka„.

Bez obzora što ga jedni hvale, a drugi kude i što postoje duboko podeljena mišljenja o Titovom liku i delu, istina je uvek samo jedna. Onu pravu nikada nećamo saznati.

Činjenica je da je na njegovoj sahrani bilo 127 državnika, da Titovo ime nose ulice u 17 država, da na nekoliko kontinenata postoje njegovi spomenici, kao i da su o njegovom životu napisane mnoge knjige, feljtoni, studije, snimljene su brojne emisije i filmovi, kao i to da su mu Joko Ono i Džon Lenon 1969. godine, na dan svog venčanja poslali dva žira ne bi li zasadio „hrastove mira„. I danas tih hrastovi niču pored nekadašnje Titove rezidencije u Beogradu.

Navodno, Tito je iz više od 20 vanbračnih i bračnih veza imao 17 dece i to 15 sinova i dve ćerke, od kojih je priznao i bio u kontaktu samo sa dvojicom. To su bili Žarko, koga mu je rodila supruga Pelagija i Aleksandar – Miša, kog je dobio sa ljubavnicom Hertom.

Legenda kaže, rodio se u Kumrovcu

Prema zvaničnim izvorima, Josip Broz je na svet došao u malom selu Kumrovcu u Hrvatskom zagorju 5, 7, ili 25. maja 1892. kao sedmo od 15 dece Marije i Frančeska Broza. Ovo neslaganje oko datuma rođenja njegovi biografi su objasnili činjenicom da je Josip za vreme svog dugogodišnjeg rada bio prisiljen da ima lažna dokumenta, pa se zbog toga i istina negde zagubila. Osnovnu školu je pohađao u Kumrovcu od 1900. do 1905, a pošto ju je završio, zbog teškog materjalnog stanja u porodici, bio je primoran da radi kod svog ujaka u Sloveniji.

Onda je 1907. postao je šegrt mehaničarske radionice u Sisku, a tri godine kasnije preselio se u Zagreb gde se učlanio u Socijaldemokratsku stranku Hrvatske i Slavonije. Ipak, 1912. bez cvonjka u džepu, otišao je u Čankov, u Češku, gde je pronašao posao u jednoj fabrici. Ubrzo pošto je stigao i zaposlio se, za vreme štrajka metalskih radnika, upoznao je svoju prvu ljubav, Marusu Novakovu, koja je tad bila srednjoškolka, ćerka doktora opšte, medicine Franja Novakova.

A onda je spoznao da žene padaju na njega

Iako bravar, Josip se devojci i njenom ocu predstavio kao diplomirani inženjer iz siromašne Hrvatske. Prema nekim tvrdnjama, obećao joj je brak, ali zbog preseljenja kod Marusine tetke u Plzen, do koga je došlo zbog problema koje je Marusa imala sa bivšim verenikom i Titove afere sa starijom buržujkom Klarom, morali su da odlože venčanje. Do venčanja nikada nije došlo. Na ulazu u zgradu fabrike u kojoj je Broz kratko bio zaposlen i danas stoji natpis: „U ovoj fabrici 1912. godine radio je Josip Broz Tito, maršal Jugoslavije„. U Plzenu se Tito zaposlio u „Škodi“ i iznajmio sobu u hotelu u koju je dovodio svoje ljubavnice, dok je njegova trudna verenica Marusa boravila kod tetke i planirala venčanje na kom se on nije pojavio.

Njihov sin Leopold, rođen marta 1913. godine, živeo je i radio kao ekonomista u Pragu, ali nikada nije bio u kontaktu sa ocem. Svoju tek oformljenu porodicu Tito je napustio zbog Lizi Špuner, deset godina starije prodavačice štofova, sa kojom je pobegao za Beč. Počeo je sa njom da posluje i pokazao se kao dobar trgovac, a novoj ljubavnici je donosio veliki novac. Živeo je u Lizinoj kući i spavao s njenim služavkama dok je ona bila na poslovnim putovanjima. Međutim, i od nje je pobegao kada je ostala u drugom stanju. Liza je 1914. rodila sina Hansa koji je poginuo 1943. u borbama kod Kozare, gde je bio zajedno sa svojim ocem, ali na strani Nemaca.

Iz veze u vezu

Posle ove propale veze, vratio se u Zagreb i otpočeo vezu sa Terezom Štacner, ćerkom jednog bankara, koju je upoznao u Beču. Kratkotrajno ljubavisanje prekinuo je napad Austrougarske na Srbiju. Tito je postao redov 25. domobranskog puka. Pukom je komandovao bliski prijatelj Terezinog oca, pa je Broz imao povlašćen položaj. Pošto je folirao da je gluv, jer je hteo da ga potpuno oslobode vojske, bio je osuđen je na smrt. Zahvaljujući Terezinom ocu, Tita su samo zatvorili u Petrovaradinsku tvrđavu. Pustili su ga posle dvadesetak dana i poslali da se bori u Srbiju, a zatim i u Rusiju. Terezu više nije video, iako mu je rodila blizance Paula i Gabrijelu. Ćerka je umrla posle dva meseca, a sin je živeo u Parizu, gde je projektovao mostove.

Pošto je preživeo rusku zimu, Tito je dezertirao iz vojske. Posle dugog lutanja, došao je na imanje Mihaila Sedlovskog Baćuške u selu Korutov i zaposlio se kao pomoćni radnik i potkivao je konje. Vrlo brzo je napredovao, ali je, usput zaveo i gazdinu ženu Ljusu. Baćuška ih je uhvatio na delu. Tita je ranio hicem iz kubure, a Ljusu oterao iz kuće. Iste godine, ona je rodila sina Kirila koga Tito nikada nije video. Kiril je kasnije postao veterinar, ali sa ocem nikada nije stupio u kontakt.

Neki istoričari tvrde da je Broz ranjen tokom borbi na Karpatima 25. maja 1915. i da je 13 meseci proveo u bolnici. Vreme je prekraćivao učenjem ruskog jezika i čitanjem ruske književnosti. Postoji i treće verovanje. Naime, neki smatraju da je Josip Broz poginuo na Karpatima i da je njegovo mesto zauzeo ruski kontraobaveštajac koji je kasnije postao predsednik države. Kako god, ranjenog zavodnika je u bolnici u obližnjem Svijažensku lečila Ira Gligorijevska. Sa njom se venčao po izlasku iz bolnice, 17. jula 1915. godine, što je bio njegov prvi brak, koji posle nije priznavao.

Živeli su u iznajmljenom stanu, a on se zaposlio kao nadzornik tehnike u bolnici. Ubrzo je upoznao Irinu prijateljicu, veterinarku Darju Andirelovu, ženu iz bogate moskovske porodice uglednih lekara. Pošto su se rastali, Ira mu je 1915. rodila sina Serjožu koga nikada nije video, a Ira je umrla na porođaju. Tada je već živeo na Darjinom imanju i vodio računa o poslovima u njenoj ergeli arapskih konja. Kada je ostala u drugom stanju, preselili su se u vilu njenih roditelja u Moskvu, ali veza se, kao i sve dotad, završila posle njenog porođaja kada mu je rodila sina Aleksandra, koji je 1944. poginuo kao oficir Crvene armije.

Sejao potomke na sve strane

Međutim, Tito je već imao novu ljubav, Olju Kutinu, studentkinju ekonomije i ćerku velikog ruskog posrednika u trgovini krznom. S njom je proveo nekoliko meseci. Na zajedničkom zimovanju upoznao je Ninu Bažan iz Petrograda. Sa ljubavnog odmora Olja se razočarana vratila se u Moskvu, a Broz je sa novom devojkom otišao Petrograd. Njeni roditelji su ga prihvatili, jer im je Nina objasnila da će se udati za njega. A Tito ne bi bio Tito da Ninu nije varao sa njenom rođenom sestrom Svetlanom. Zbog paralelnih veza i istovremenih trudnoća sestara, Josip je nameravao da pobegne. Imao je sreće pa ga je vojska hapsila, jer nije imao dokumenta, pa su ga poslali u Sibir. Blizu Omska iskočio je iz voza i našao u ruskoj stepi. Ninu i Svetlanu više nije video.

Nina mu je 1918. rodila sina Vladimira, budućeg lenjingradskog lekara, dok je Svetlana tvrdila da dete nije njegovo. U podnožju planine Han-Tengri gde žive Kirgizi, Tito je došao do pastira nomada, a pošto je uspeo da uđe u porodicu najbogatijeg kirgijskog stočara Zalida Baldahura, osvojio je njegovu ćerku Zuhru. Naravno, ubrzo se oženio, što je bio njegov drugi nezvanični brak. Međutim, posle nekoliko meseci, jedne večeri se samo iskrao iz bračnog gnezda, a Zuhra mu je 1918. rodila sina Kadija, koji je kao inženjer petrohemije živeo u Bakuu.

U proleće iste godine, Tito je zatražio je da bude primljen u Rusku komunističku partiju, a po povratku u Omsk postao je član jugoslovenskog dela Ruske komunističke partije. U to vreme, Josip, od milja prozvan Joža, zabavljao se sa Pelagijom Belousovom Polkom, visokim funkcionerom među tamošnjim komunistima. Upoznali su se dok je on bio vojni zarobljenik u Sibiru. Polka je u trenutku kada je započela vezu sa maršalom imala samo 13 godina.

Tih nekoliko meseci koliko je trajala veza sa Polkom pre venčanja, zabeležena je samo jedna njegova afera sa profesorkom Anom Ivanovič. Ipak, s Pelagijom se venčao 19. juna 1919. u pravoslavnoj crkvi i pred matičarem, a svadbu su obavili u menzi. Iako je to bio Josipov treći brak, u njegovim biografijama Pelagija je navedena kao njegova prva zvanična supruga. Nedugo posle toga, revolucija je uzela maha i tada se Broz malo smirio sa seksualnim i ostalim avanturama. Polku je doveo na svoje imanje u Hrvatsku.

Polka mu je rodila troje dece. Prvi sin Hinko umro je osam dana posle rođenja, a ćerka Zlatica poživela je samo 17 meseci. Neke tvrdnje govore da ona zapravo nije umrla i da živi u Beogradu kao penzionerka. Titov sin Žarko, rođen 1924. godine, koji je svojevremeno bio oficir i narodni heroj, bio je prvo dete o kome  je Tito vodio računa. Godinu dana posle Žarkovog rođenja, Broz se sa porodicom vratio u Zagreb, ali je ubrzo uhapšen.

Njihov brak nije bio lak. Titova majka je obolela od španske groznice, otac mu se propio, a lošem odnosu je doprineo i Titov  revolucionarni duh, koji ga je 1928. doveo i do zatvora, u kome je ostao šest godina. Majka mu je umrla, a otac se upleo u vezu sa jednom ženom. To mu Josip nikad nije oprostio. Mlada Polka, videvši šta ju je sve snašlo, odlučila je da se razvede. Josipa Broza je o svojim namerama obavestila u pismu koje mu je poslala u zatvor. Polka se vratila kod svojih roditelja u Sovjetski Savez 1928, uz pomoć Titovog prijatelja Miroslava Krleže. Tito je preuzeo brigu o sinu 1936. godine, kada je na poziv Kominterne došao u Moskvu. Pelagija je umrla u Moskvi 1967. godine.

Pošto je oslobođen, Tito je ujedinio partiju koja je bila podeljena, a 1928. je organizovao je demonstracije, zbog čega je ponovo uhapšen i osuđen na pet godina robije. Početkom 1929. doveden je na izdržavanje kazne u Lepoglavu, gde se upoznao sa Mošom Pijade, koji je u to vreme bio stari i iskusni komunista. Njih dvojica su počeli da sarađuju na organizovanju partijskih jedinica, a iz tog perioda sačuvan je i jedan od dva Titova portreta koja je izradio Moša Pijade, koji se bavio i slikarstvom.

Malo zatvor, malo više seks

 

Po izlasku iz zatvora, smestio se kod biskupa Rozmana u Medvodama, gde je upoznao bečku studentkinju Vidu Kogej, sa kojom je ilegalno došao u Beč. Ne treba napisati da je u nju ostavio trudnu i otišao u Moskvu, a ona je završila na psihijatriji i ubrzo rodila sina Dimitrija, profesora muzike u Beču.

Sa svojom prvom zvanično priznatom suprugom Pelagijom, drug Joža se ponovo susreo tek 1935. dok je u Moskvi pokušavao da nađe sina Žarka, koji je detinjstvo i ranu mladost proveo u Moskvi. Žarko je bio problematičan. Neproverene priče kažu da je Žarko Broz zajedno sa sinom generalnog sekretara Komunističke partije Italije Palmira Toljatija, vodio maloletničku bandu „Zlatni zub„, pa ga je otac 1935. izvukao iz popravnog doma u SSSR-u.

Sa Elzom Anom Kunig, koja se vrlo često predstavljala kao Lucija Bauer, 20 godina mlađom nemačkom komunistknjom, Tito se oženio 1936. godine. Razlog za ovaj brak je bo taj što je Broz imao previše obaveza i nije mogao da se na adekvatan način posveti problematičnom sinu Žarku. Tito se po nalogu Kominterne vratio u Jugoslaviju, a Žarko je ostao u Moskvi sa Anom Kuning.

Ni miris krvi ga nije sprečavao da voli… seks

Tek oženjeni „Kazanova“ nije mogao da pobegne od svog karaktera, pa je Elzu Anu varao sa osrednjom glumicom, ali prelepom ženom Vasilisom Kovešnikov. Brak sa Elzom završen je kada je ona uhapšena zbog sumnjive saradnje sa zapadnim agentima, a u zatvoru je 1938. rodila sina Viktora, koga su joj odmah uzeli i o njemu nikad ništa nije saznala. Ana Kuning je streljana u moskovskom zatvoru Lubjanka, pošto ju je Staljinova tajna policija optužila da je nemački špijun. Za ovaj brak javnost je znala do pre desetak godina, kada su neka od Titovih tajnih dokumenata prestavljena na jednoj beogradskoj izložbi.

Iz Moskve, Tito je otišao u Pariz gde je živeo sa Žanom Koatje, udovicom pomorskog oficira, koja je iz te veze rodila sina Olivera, kasnije nuklearnog fizičara. Njegov sin je 1950. boravio u institutu „Boris Kidrič“ u Vinči, ali nije poznato da li se ikad sreo sa ocem. Raskinuli su, jer se Tito i njena ćerka iz prvog braka Danijela, nisu dobro slagali. Ovo je bio prvi put da je Tita jedna žena oterala od sebe. Tito je, brzo našao utehu u Turkinji Zuhri Reuf, trgovcu svilom. Sa njom se ubrzo oženio, što je bio njegov peti brak. Ona mu je rodila sina Izeta, koji je postao trgovac zlatom u Turskoj. Rastali su se zbog Zuhrine prevare, a Broz je ubrzo upoznao Margaritu Belini, italijansku profesorku fizike iz Peruđe.

Pred sam početak Drugog svetskog rata, Margarita mu je 1939. rodila ćerku Aleksandru. Tito je u isto vreme postao generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Okupacija Jugoslavije ga je zatekla u Zagrebu. Odatle je Tito uputio proglas CK KPJ narodima Jugoslavije, gde se navodi odlučnost partije da u oslobodilačkom ratu istraje. U tom proglasu se bunio protiv nacionalne mržnje i pozivao je radnike, seljake, omladinu, građane i sve rodoljube da se ujedine u borbi za nacionalnu nezavisnost. U drugoj polovini maja 1941. godine, Tito je otišao za Beograd, gde je pripremao dizanje ustanka i početak oslobodilačkog rata. Glavni štab Narodnooslobodilačkih i partizanskih odreda Jugoslavije formiran je 27. juna, a Tito je postao vrhovni komandant. Pod njegovim vođstvom došlo je do svenarodnog ustanka.

Druženje sa drugaricama

Rat i stradanja nisu mnogo uticala na njegov libido. Sledeća ljubavnica, ali ne i zakonita supruga bila je Herta Has, bogata Jevrejka iz Slovenije. Sa Titom se upoznala 1937. godine u Parizu. Bila je kurir CK KPJ koja je iz Zagreba u Pariz donela falsifikovane pasoše za španske vojnike. Pariz je bio regrutni centar i stanica prema Moskvi i Kominterni.

Vraćajući se iz Moskve, Titova usputna stanica bila je Istanbul. Tu je čekao pasoš sa kojim je nameravao da dobije ulaznu vizu u Jugoslaviju. Došla je Herta Has. Ovog puta došli su i do kreveta, pa je par po povratku u Zagreb nastavio zajednički život. Stanovali su u iznajmljenoj kući, pod lažnim imenima. Ona je bila Marija Šarić, a Tito inženjer Slavko Babić, odbornik opštine Sinj. U Sinju je tih godina vladala Radničko-seljačka stranka. Dogovorili da se venčaju 1940, ali to se nikada nije dogodilo.

Njihova vanbračna veza trajala je do 1941. godine i početka Drugog svetskog rata. Tito je u maju 1941. godine otputovao u Beograd. Herta Has je ostala u Zagrebu, u poodmakloj trudnoći. Nekoliko dana posle Titovog odlaska, rodila je sina Aleksandra – Mišu. Hertu Has i Mišu je Vladimir Velebit skrivao od ustaša, u svojoj momačkoj garsonjeri. Vrlo brzo posle porođaja, Nemci su je uhapsili misleći da će preko nje doći do vrhovnog komandanta. Onda je Velebit Hasovu izvukao iz ustaškog zatvora. Herta Has je 1943. godine, posle Martovskih pregovora, razmenjena za grupu nemačkih stručnjaka zarobljenih u Bosni, dok su tragali za uranom za Hitlerovu atomsku bombu. Posle razmene, kratko je bila u Vrhovnom štabu NOV i POJ.

Posle razmene, Herta je novorođenče ostavila u sirotištu i krenula je kod Tita u partizane. Tačnije, odrekla se deteta zbog Tita. Onda su je iste godine ponovo uhapsile ustaše. Iz staha da ne bi otkrila nekog od partijskih drugova, pokušala je da izreže vene i tako da se ubije. Postoji više verzija kako je Herta izvučena iz zatvora, ali nekoliko meseci posle zarobljeništva došla je do Jajca, gde je shvatila da Tito ima drugu ženu. Onda je otišla u Sloveniju gde je ostala do kraja rata.

Posle rata, udala se i rodila dve ćerke, a svog ljubavnika Tita je videla samo još jednom 1946. godine u njegovom predsedničkom kabinetu. Radila je kao stručnjak u Saveznom izvršnom veću. Njen i Brozov sin, Aleksandar – Miša Broz je bio hrvatski diplomata u Indoneziji. Titu je podario unuke Andreja i Aleksandru Sašu Broz, koja je pozorišna rediteljka. Herta je umrla 2010. godine u Beogradu.

Aleksandar-Miša Broz bio je, osim Žarka, drugi potomak kog je Josip priznao, oca je video tek kao dete od četiri godine, 1945. godine. S obzirom da je bio Titovo i dete ilegalke, Aleksandar – Miša je rano detinjstvo proveo na raznim adresama i sa različitim porodicama.

Za razliku od polubrata Žarka, oduvek je bio dobro dete, a zajedno sa Žarkovom decom Josipom i Zlaticom, svoje beogradske dane proveo je u Titovom komšiluku, gde je brigu o njima vodila jedna rođaka. Isto tako, običan i skroman život živeo je u Zagrebu, gde je studirao na Pravnom fakultetu, a njegova radna biografija ukazuje da Tito nije uticao na zaposlenje svog sina na mesto diplomate u Indoneziji.

Najveću ljubav (ili strast?) sreo u ratu

Nije Tito gubio vreme dok se Herta akala po zatvorima. A nije ni Davorjanka Paunović, inače tetka nekadašnje prve dame SRJ i Srbije Mire Marković. Davorjanka je bila studentkinja francuskog jezika. Sem što je bila mlada, priča se da je bila poznata po „čudima u krevetu„.

Pošto je, kao, među partizanima vladao bog zna kakav moral (to je bilo samo u udžbenicima), jednom  su morali da opominju maršala zbog urlika i starstvenog ječanja koji su se čuli iz njegovog šatora. Na to je on odgovorio raširivši košulju „Ubite me, ja bez nje ne mogu!„. Sa Josipom Brozom se upoznala se početkom 1941. godine, na ilegalnom radio-telegrafskom kursu u Zagrebu. Tito je kao generalni sekretar Komunističke partije Jugoslavije pratio kurs i upoznao sve učesnike, među kojima je bila i Davorjanka.

Prvo je obavljala dužnost kurira između Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju i Centralnog komiteta KP Hrvatske, a posle Titovog prelaska u Beograd, postala je specijalni kurir Politbiroa CK KPJ. Tokom Titovog boravka u okupiranom Beogradu, od maja do septembra 1941. godine, došlo je do intimnih odnosa između njega i Davorjanke. Bila je to „zabranjena ljubav“ SKOJ-evke sa generalnim sekretarom KPJ, koji je od nje bio stariji skoro 30 godina.

Ipak, Davorjanka Paunović, ratnog imena Zdenka Horvat, lični kurir i sekretarica vrhovnog komandanta, po mišljenju mnogih bila je najveća Titova ljubav, s kojom je zajedno dočekao kraj rata. U Foči mu je 1942. rodila sina kojem je dala ime Slaviša, a poverila ga je na čuvanje jednoj hraniteljskoj porodici. Učestvovala je u svim dugim marševima, što je uticalo na njeno krhko zdravlje.

Umrla je 1. maja 1946, po zvaničnoj verziji od posledica tuberkuloze koju je zaradila još u ratu. Nezvanično, oko njene smrti se mnogo spekulisalo. Navodno se nije dopadala Titovim drugovima iz partije. Svedoci onog vremena su govorili da je arogantna prema drugima, „bez dlake na jeziku„, a dešavalo se da odbrusi i Titu. Nazivali su je histeričnom i ludom, jer je često bila ljuta.

Tugovao za Davorjankom

Njena smrt je potresla Josipa Broza Tita. On je, ne obaveštavajući nikoga od svojih partijskih drugova, sam organizovao sahranu, kojoj su, pored njega prisustvovali i njeni roditelji. Sahranjena je u krugu Belog dvora. Tito je želeo da njegova Davorjanka i mrtva bude u njegovoj blizini. To je bila i njena poslednja želja. Njihov sin Slaviša,koji nosi majčino prezime Paunović, navodno i danas živi u Srbiji.

Posle Davorjankine smrti, Tito dugo nije bio ni sa jednom sa ženom, pa su mu prijatelji namestili opersku pevačicu Zinku Kunc. Umetnici se dopalo da bude maršalova supruga, pa se preselila kod njega, ali ubrzo je shvatila da do venčanja neće doći. Posle jednog gostovanja u Metropoliten operi, jednostavno mu se više nije vratila.

Prva dama – mala Ličanka

Jovanku Budisavljević je upoznao je tokom desanta na Drvar, kada su i prvi put plesali. Bila je 32 godine mlađa od njega. Obučavana je u Rusiji da se brine o Titovoj bezbednosti i komforu. Kasnije je dovedena u Beli dvor da bude domaćica kuće. Jovanka je bila lepa žena, a kasnije i njegova supruga, koja je i posle Brozove smrti intrigirala javnost.

U početku se Tito i Jovanka i nisu nešto simpatisali, ali kada se ljubav rasplamsala, venčali su se 1952. godine i bili u braku do njegove smrti. Jovanka je u to vreme imala čin majora JNA, a Tito ju je zvao „mala Ličanka„. Spekulisalo se da je ona dovedena da bi smirila Brozovu „divlju prirodu„. U tome je, svakako, uspevala dugo godina. Međutim, vremenom je Jovanka izgubila na svojoj prvobitnoj lepoti, a Tito je započeo nove ljubavne avanture. Jovanka je za to saznavala, pa je dolazilo do čestih sukoba i svađa.

O Jovanki se svašta spekulisalo, od toga da se za maršala udala, jer je bila politički ambiciozna, do toga da je bila njegova žrtva, kao i žrtva onih koji su je poslali da bi „vladala predsednikom„. Šta god od toga da je istina, posle mnogobrojnih Titovih afera i ljubavnica, Jovanka iako formalna supruga, kod Tita je bila razvedena „od postelje„.

Lista Titovih ljubavnica je, kao što se da videti, dugačka. Ne zna se da li su mu odolele Elizabet Tejlor, Sofija Loren, Đina Lolobriđida, sestra kraljice Elizabete, princeza Margaret. Možda vreme pokaže kao i neka nova istraživanja, ali se plašim da je kopanje po Titovom životu bunar bez dna sa mnogo tunela.

Za razliku od svojih prethodnica, Jovanka je imala i političke ambicije. Istoričari tvrde se da je na Desetom kongresu SKJ 1974. godine zatražila da bude primljena u rukovodeći vrh partije, verovatno da bi se pobrinula za to ko će naslediti njenog supruga. Tito je po kratkom postupku blokirao Jovankinu ambiciju. Onda je ona, bukvalno preko noći, nestala iz maršalovog života.

Naime, Jovanka i Josip Broz od 1977. godine nisu živeli zajedno. O njihovom poslednjem poljupcu pročitajte ovde. Tito nikada nije govorio ništa loše o njoj. Drugi smatraju da ga Jovanka nije videla tri ili četiri godine pred smrt. Tokom Titove bolesti, kada su mu zbog progresivnog dijabetesa amputirali nogu, Jovanka ga je posećivala u bolnici.

Broz je, navodno, umro 4. maja 1980. u 15,05 sati zbog otkazivanja bubrega u Kliničko-bolničkom centru u Ljubljani, a sahranjen je, po sostvenoj želji 8. maja 1980. u Kući cveća na Dedinju. Na njegovoj sahrani bilo je prisutno 209 delegacija iz 127 država sveta. Titova sahrana je bila najposećeniji poslednji ispraćaj nekog državnika u 20. veku, što dovoljno govori o njegovom uticaju koji je imao u svetu i vremenu u kome je živeo. Jovanka Broz je na sahrani je bila na mestu koje joj je kao maršalovoj udovici i pripadalo.

Samo nekoliko meseci kasnije, počela je Jovankina tragedija. Naređeno joj je da se hitno iseli iz Brozove rezidencije u Užičkoj 15, pri čemu je smela da ponese samo lične stvari, ali ne i nakit i druge dragocenosti koje su joj pripadale. Smeštena je u jedan deo kuće na Dedinju u kojoj su njih dvoje nekad primali goste iz inostranstva. Ponuđena joj je penzija, imala je pravo da koristi kola sa šoferom, dok su o kući brinuli domaćica i baštovan. Uzimajući u obzir sve činjenice, Jovanka Broz je poslednjih 30 godina života provela u tajnom kućnom pritvoru i do smrti ostala je nema za javnost. Da li svojom ili voljom drugih, nikada se za 33 godine nije nije saznalo.

Javnost je smatrala da je njen povučeni način života posle Titove smrti bio posledica velikih problema kroz koje je prošla od smrti supruga. Mediji su izveštavali da živi u na rubu potpune bede, kada je 2006. godine vladina komisija otkrila da njen stan u Beogradu nije održavan. Preminula je 20. oktobra 2013. u Beogradu. O njenoj sahrani pročitajte ovde.

 

 

 

Inspiracija – lupiga.com kurir.rs telegraf.rs, blic.rs

Fotografije: Wikipedia, Pinterest, Tumblr, Pixabay, Facebook – Nataša Ilić, blic.rs, stil.kurir.rs, telegraf.rs/Marko Todorović, novosti.rs, dnevno.rs, dic.academic.ru, thefamouspeople.com, sibenik.in, mladina.si, jutarnji.hr, vecernji.hr, tportal.hr, gloria.hr, nspm.rs, forum-srbija.com, kp.rs, midnightopheliac.wordpress.com, geni.com, slobodnaevropa.org, svettajni.com, kultivisise.rs, lolamagazin.com, skjusrbiji.info, vienna-timeline.com