Margareta Valua ili kraljica Margo je bila kraljica španske pokrajine Navara i Francuske. Takođe je bila inspiracija mnogim književnicima među kojima su Aleksandar Dima koji je napisao roman „Kraljica Margo“ i Šekspiru za delo „Uzaludni ljubavni trud„. Ovo je priča o ženi koja je volela život i koja je prekršila mnoga društvena pravila.
Margaret Valua je rođena je maja 1553. godine. Bila je ćerka moćne i ozloglašene kraljice Katarine Mediči i kralja Anrija II. Prema istoričarima, ona je bila pripadnica poslednje moćne generacije čuvene porodice Valua. Bila je šesto od sedmoro dece i treća čerka kraljevskog para. Bila je sestra tri kralja Fransisa II, Šarla IX i Anrija III. Imala je sestru Elizabetu Valua, koja je postala treća supruga španskog kralja Filipa II.
Vartolomejska noć
Poznata je bila po vrlo napetim odnosima sa braćom Šarlom IX i Anrijem III. Majka ju je udala za protestanta Anrija Burbona, koji je bio njen dalji rođak i kralj španske pokrajine Navara. Iako je brak bio ugovoren da bi došlo do mira između protestanata i katolika, istorija beleži masakar protestanata, koji se desio šest dana posle sklapanja braka između katolkinje Margo i protestanta Anrija III Navarskog, na Dan svetog Vartolomeja 24. avgusta 1572. u crkvi Notr Dam u Parizu. Događaj je poznat pod nazivom Vartolomejska noć, kada je u ubijeno na hiljade prostestanata.
Kraljici Margo se pripisuje sporedna uloga u religijskim ratovima u Francuskoj. Kraljica Margo je bila učesnik nekoliko političkih manipulacija, čak je bila zatočena. Prvo ju je zatvorio brat karlj Anri III, a onda i suprug kralj Anri IV i to na 18 godina. Posle smrti svoje braće i bez direktnog naslednika, kralj Navara je nasledio presto Francuske i postao kralj Anri IV, pa je Margareta postala kraljica Francuske. Ona je bila poznata po lepoti, inteligenciji, smislu za modu i stil i njenim „Memoarima“ koji su postali zanačajan istorijski dokument kada je reč o Francuskoj u 16. veku.
Mamino dete
Katarina Mediči je bila žena koja je znala kako da vlada. Njeni biografi tvrde da je bila jedna od najjačih i najvažnijih figura u francuskoj monarhiji, čak je bila i važnija od supruga kralja Anrija II. Margaretino detinjstvo i mladost su bili tipični za jednu princezu. Ipak, ona je težila ka većem i boljem. Katarina Mediči je učila ćerku diplomatiji, politici, alhemiji i drugim korisnim veštinama.
Margareta se smatrala veoma lepom ženom i volela je da stvara sopstvene stilove odevanja. Vremenom je postala jedna od najmodernijih žena Evrope i ikona dobrog stila. Žene širom Evrope počele su da naručuju odeću „à la Margot„.
Katarina Mediči
Katarina Mediči je često ćerku koristila kao političkog piona. Prvobitno, Katarina Mediči je planirala da organizuje brak svoje ćerke sa Karlosom, sinom španskog kralja Filipa II. Ali, kada su pregovori propali, odlučila je da pronađe onoga ko će joj biti zahvalniji i lojalniji. Pokušala je da ugovori brak sa portugalskim kraljem Sebastijanom, ali je i to propalo.
Zabranjena veza lepe Margarete i vojvodinog sina
Anri od Giza
Za to vreme, Margareta je bila u vezi sa Anrijem od Giza, sinom vojvode od Giza. Pošto je Katarina Mediči imala dugogodišnju borbu za vlast sa Gizovima, nije smela da dozvoli da im se ukaže bilo kakva prilika da kontrolišu Francusku. Tako se Margareta suočila sa velikim gnevom svojih roditelja. Prema istorijskim izvorima, Kataina Mediči je saznala za ovaj odnos kada je zatekla ćerku sa Anrijem od Giza u krevetu. Ljubavnike je lično kaznila, a Gizove proterala sa dvora.
Na kraju, Margareta se udala za vojvodu Anrija III Navarskog, a brak je aminovao njen brat Šarl IX. Kraljica Žean III, Anrijeva majka, koja se ujedno protivila venčanju, umrla je pod nerazjašnjenim okolonostima nešto pre sklapanja braka. Iako se nikada nije dokazalo, kružile su priče su se da je Kataraina Mediči tu umešala prste, pošto je znala sa otrovima.
Iako se lično založila za brak između Anrija i Margo i bez obzira na to što su u katoličkoj crkvi na večanju njene ćerke i Anrija Navarskog bili dobrostojeći i poznati protestatnti, usledio je događaj nazvan Vartolomejska noć, posle kog je Margo zahladnela odnose sa majkom. Iako su bile slične, stajale su na različitim stranama ovog sukoba. Zapravo, tokom Vartolomejske noći mlada Margo je spasila svog muža i još neke protestante od sigurne smrti. Muža je sakrila u svoju sobu i nije dozvolila ubicama da uđu. Ipak, ubjene su neke važne ličnosti kao što je bio admiral Gaspar Kolinji. Smatra se da je naređenja za ova ubistva izdao Margaretin brat Šarl IX, pod majčinim uticajem.
Izgnanstvo posle Vartolomejske noći
Anri Navarski i kraljica Margo
Činjenica je da je Katarina Mediči bila zabrinuta za budućnost dinastije i da je želela naslednika. Njene noćne more su se obistinile kad su joj sinovi naslednici što umrli što stradali, što je dovelo Anrija IV Navarskog na tron. Tako je on postao prvi iz porodice Burbona na čelu Francuske, 1589.
Anri Navarski se posle masakra pravio da je katolik i maltene je bio zatočen pre nego što mu je dozvoljeno da pobegne u Pariz 1576. Pošto joj je dopušteno, pridružila mu se i supruga Margereta, pa se par preselio u Po blizu Pireneja gde su živeli tri i po godine. Tamo se nisu pretverali da su srećni u ugovorenom braku. Iako su se međusobno poštovali, između njih nije postojala ljubav. Otvoreno su ulazili u ljubavne afere sa drugim muškarcima i ženama. Ta sloboda je okončana 1582. godine, kada se Margareta razbolela i vratila u Pariz.
Anri III
Tada je došla bratu Anriju III na dvor. Pošto je čuo glasine o sestri i kakava je reputcija prati, brat ju je oterao sa dvora. Tada je dogovorila da se vrati u Navaru, ali ni tamo nije prijatno dočekana. Postala je zatvorenik svog brata Anrija III, 1586. Ponovo je postala zatočenik u izgnanstvu, kada je njen suprug Anri IV stupio na presto, od koga se tada razvodila. Bila je zatvorena je u Overnju, u dvorcu Ison 18 godina.
Svoje zatvorske dane je provodila tako što je pisala „Memoare“ i zbirku kratkih priča, u kojima je objasnila odnose sa suprugom, loše odnose sa braćom Šarlom IX i Anrijem III. „Memoari“ kraljice Margo su objavljeni posthumno 1628. godine i smatraju se za jedno od najboljih književnih dela 16. veka.
Pošto su joj umrla braća koja nisu imala potomke, francuski tron je nasledio Margaretin muž Anri IV Navarski 1589. Tako je i ona postala kraljica. Njihov brak je poništen 1599, a ona je, prema ugovoru, mogla da zadrži titulu.
Margo je živela u kući na levoj obali Sene, sagrađene samo za nju 1609, gde je i umrla 27. marta 1615. Vratila se u Pariz pošto se pomirila sa bivšim mužem Anrijem IV i njegovom drugom suprugom Marijom Mediči. Čak im je vrlo često čuvala decu. Brinula se o siromašnima, postala je mentorka umetnicima i takođe je oragnizovala razne prijeme na dvoru.
Srušeni snovi
Kraljica Francuske je živela život punim plućima. Njen muž, koji je više bio fokusiran na književnost, politiku i sopstvene frustracije, nije joj bio zanimljiv. Pričalo se da je imala mnogo veza i vezica, a neke od tih priča su bile samo tračevi. Njeni potvrđeni ljubavnici su Žozef Bonifas de la Mol, plemić iz Marseja, Loui de Busi d’Ambruaz, plemić sa dvorca Anrija III, Žak de Arle, plemić i štitonoša Margaretinog najmlađeg brata, vojvode Anžujskog.
Sa La Molom je imala ozbiljnu priču, što je i prikazano u filmu „Kraljica Margo„, ali on nije bio u vezi sa hugenotima ili protestantima, koga je Margo spasila, kako je tamo prikazano, već je bio umešan u aferu protiv kralja Šarla IX, kad je kod njega pronađena lutkica sa čiodama u njoj. Osuđen je na smrt obezglavljivanjem i čerečenjem što se i desilo 30. aprila 1574, a priča kruži da je Margareta njegovu glavu čuvala u kovčežiću sa nakitom.
Do ovakve zabune je došlo zbog Diminog romana gde je La Mol predstavljen kao onaj koga je Margo spasila u Vartolomejskoj noći. Zaparvo, spasila je izvesnog Teijana. Istina je da je Šarl IX umro od tuberkuloze, mesec dana posle La Molove smrti, 30. maja 1574.
