Svaka revolucija jede svoju decu: Do demokratije preko giljotine

Prvi saziv državnih staleža posle 175 godina

Ministar finansija Žak Neker je tražio od kralja Luja XVI saziv državnih staleža u  kome bi treći stalež imao isti broj poslanika kao prethodna dva. Kralj je uvažio predlog i te 1789, posle 175 godina od poslednjeg zasedanja, objavljeno je sazivanje državnih staleža i izbor predstavnika. Svakom staležu je obezbeđen isti broj mesta, a vladajući stalež je po automatizmu imao natprosečnu većinu.

Zastupnici izabrani na izaborima u Francuskoj sastali su se 5. maja 1789. u Versaju. Opat Žozef Sijes je pokrenuo treći stalež da počne sa versifikacijom vlasti i pozvao je druga dva staleža da im se pridruže. Ovaj proces je završen 17. juna i proglašena je Nacionalna skupština – skupština naroda, a ne samo staleža.

Pad Bastilje

Kralj Luj XVI je smenio je ministra Nekera i rekostruisao je Vladu. Kralj je bio pod velikim uticajem plemstva iz svog saveta, supruge Marije Antoanete i brata grofa d’Artoe.

Posle ovog nasilja, malo njih je bilo ohrabreno trenutnim primirjem. Neki su bežali iz zemlje, a neki su počeli da spremaju građanski rat u kraljevstvu. Danas se u spomen na pad Bastilje 14. jul u Francuskoj obeležava kao Dan republike. Poraženi Luj XVI je sačuvao svoju krunu, ali je iznad sebe morao da prizna jednog suverena, a to je francuski narod, čiji je organ bila Skupština. Niko u Evropi nije verovao u važnost ovog događaja.

Prava za svakog čoveka

Buržuazija je od tog trenutka pokušavala da zavede red. To je uspela donošenjem zakona o ukidanju feudalnih dažbina 4. avgusta 1789. godine. Tako je srušen stari poredak. U to vreme je donešena i Deklaracija o pravima čoveka i građanina. To je značajan dokument kojim su sloboda, jednakost i vlasništvo proglašeni neotuđivim pravom čoveka.

• svaki građanin može slobodno da govori, piše, objavljuje – član 11.
• niko ne može da bude osuđen, uhapšen ili zatvoren, osim ako je tako odlučeno po zakonu – član 7
• svakog čoveka treba smatrati nevinim dok se ne dokaže da je kriv – član 9

Došlo je do reforme crkve. Crkva je sekularizovana. Njena imanja su proglašena državnim dobrom. Prodajom tih imanja, vlast je pokušavala da reši državnu krizu. Broj biskupija je sveden na 83, jedna na svaki okrug. Katolicizam nije više bio državna vera, ali to je bila jedina veroispovest koja je primala državnu pomoć. Jedino je katolička crkva priređivala litije koje su građani bili u obavezi da isprate zastavama.

Među pristalicama Revolucije došlo je do podele. Nastali su Žirondinci, umerene demokrate iz pokrajne Žironde i Jakobinci, ekstremni radikali koji su se okupljali u manastiru Svetog Jakova.

U međuvremenu, Narodna skupština je stvorila buržuasku državu. Francuska postaje ustavna buržuaska monarhija. Kralj Luj XVI stao je na stranu kontrarevolucije i pokušavao da stranom intervencijom sruši Revoluciju u Francuskoj. Izdao je proglas kojim je osudio delo Narodne skupštine i pozvao je pristalice u pomoć. Ustavotvorna skupština je prestala sa radom 29. novembra 1791. Po odluci Skupštine, nijedan član nije mogao da se kandiduje za Zakonodavnu skupštinu.

Na svu muku još i rat

Politika ovog perioda vukla je Francusku u rat sa Austrijom i svim njenim saveznicima. Kralj, desnica i Žirondinci su želeli rat sa Pruskom i Austrijom, a protiv rata su bili Jakobinci na čelu sa Robespijerom.

Ustanak od 10. avgusta nije bio samo protiv prestola. On je bio akt nepoverenja i pretnja samoj Skupštini koja se baš tada oslobodila svake odgovornosti buntovničkog generala Lafajeta i izričito odbila zahtev za svrgnuće kralja.

A sad… Republika!

Republika je proglašena 22. septembra 1792. godine i za mnoge je to bio pozitivan čin, prepun radosti i optimizma. Pod krilaticom „Sloboda, bratstvo, jednakost„, francuski narod je pozvan da sam preuzme brigu o budućnosti i da pomogne drugim narodima koji žude za slobodom. Francuski kalendar je najočitiji izraz mesijanskog značenja novog pravca. I vreme će se meriti od datuma stvaranja Republike, prvog dana godine prve. Budući da je taj datum blizu prosečne jesenje ravnodenvnice, bilo je sasvim jednostavno podeliti godinu na kvartale koji su se gotovo poklapali sa astronomskim godišnjim dobima. Svaki mesec je dobio po 30 dana. Nazivi meseca su bili u vezi sa karakterističnim godišnjim prilikama ili sa mestom meseca u ciklusu poljoprivrednih radova. Nazive za mesece izabrao je Fabo de Englanten, pesnik. Napoleon je kasnije zvanično ukinuo ovaj kalendar.

Kalendar Francuske Republike

Luj XVI je u istoriji poznat kao dobar čovek ali loš kralj, jer je bio neodlučan i nedosledan. Sve mržnje koje su u narodu postojale nisu se odnosile na nega lično već na njegovu suprugu, na njegovu vladavinu i na njegove savetnike. U to vreme se govorilo: „Samo da naš otac, kralj, zna za to…„.

Austrijska i pruska vojska je pretila odmazdom nad stanovništvom Francuske, ako se odupre njihovom napredovanju ili ponovnom uspostavljanju monarhije. Kao posledica toga, kralj Luj je viđen kako kuje zaveru sa neprijateljima Francuske. 17. januara 1793. Kralj je osuđen na smrt zbog „zavere protiv javne slobodne i generalne bezbednosti„. Njegovo pogubljenje 21. januara 1793. je dovelo do više ratova sa ostalim evropskim državama. Lujeva žena, kraljica Marija Antoaneta je pogubljena na giljotini 16. oktobra iste godine.

Narod Francuske se pobunio protiv Roberspjerovog terora u onome što će postati poznato kao „Termidorska reakcija„, 27. jula 1794. Ona se završila tako što su umereni članovi Konventa smenili i pogubili Robespjera i nekoliko drugih vodećih članova Komitete javne bezbednosti. Nova vlada su uglavnom sastojala od Žirondinaca koji su preživeli Teror. Posle preuzimanja vlasti, oni su se svetili čak i onim Jakobincima koji su im pomogli da zbace Robespjera. Zabranjen je klub Jakobinaca i pogubljeno je mnogih njegovih bivših članova u događaju koji je poznat kao „Beli teror„. Konvent je usvojio novi „Ustav godine treće“ 17. avgusta 1795 koji je stupio je na snagu 26. septembra.

Rađanje demoratske Evrope

Istorijski značaj Francuske revolucije ogleda se u odlučujućem prodoru vrednosti poput slobode, jednakosti, demokratije, republike, prava čoveka, ustavnosti… Postoji argumentacija koja Revoluciji u Francuskoj pridaje presudan uticaj u rušenju starog, evropskog, tradicionalnog morala i ukupnog političkog i državnog uređenja. Uloga Francuske revolucije nije bez razloga ocenjena kao istorijska prekretnica između starog i modernog sveta, čime je postala simbol propadanja tradicionalne slike sveta i rađanja demokratske Evrope.

Na vama je da se zapitate dokle je ta demokratska Evropa dogurala, skoro 230 godina posle? Ima li te demokratije osvojene uz krv i pokliče gladnog naroda? Da li i sad revolucija jede svoju decu? Najzad, gde je ta buntovna i ponosna Francuska danas, koja je ne tako davno dozivala slobodu pod svoje skute? Da li joj se sloboda i odazvala?