Šta se dobije kad se spoje „Hairy Lemon“i malo dete? Krfska avantura! (RECEPTI)

Pre nego što vas povedem po mojim grčkim putešestvijama, red je da vas upozorim. Ne, ja nisam običan srpski turista koji ide da bi u Grčkoj spremo musaku za ručak ili pekao paprike za ajvar. Potrošim vam ja poprilično para za te svoje akcije jedenja po restoranima (a svake godine je skuplje) i već nekoliko godina biram baš Grčku za destinaciju. Da, biram sever ove zemlje, biram regije koje su Srbima prijemčive, a samim tim i dobro znane. Ipak, kad mi se svojevremeno ukazala prilika da vidim dobar deo Grčke, i to daleke 2002, tu priliku nisam propustila. Ako želite da pročitate kako sam se provela te godine u Grčkoj, evo ga tekst ovde.

Grčka je lepa zemlja, pa taman bili na Sunionu ili u Paraliji. I moj užitak u Grčkoj nije samo ležanje na plažama. U poslednjih osam godina bila sam na Krfu, u Nei Poriju, Ofriniju, Polihronu i Stavrosu. Uvek sam se trudila da od Grčke doživim najbolje. Priznajem da mi sve više prijaju odmaranja na plažama, bez mnogo mrdanja guzice van mesta gde sam.

Da krenem od Krfa. Krf je drugo po veličini od sedam jonskih ostrva. Ime je dobilo po nimfi Kerkiri, ćerki rečnog boga Asopa, koju je oteo bog mora Posejdon. U Homerovoj „Odiseji“ se pominje da je Odisej ovde našao skolonište na kraju svojih lutanja, gde su ga ugostili kralj Alkinos i njegova ćerka Nafsika.

Druga i verovatno tačnija pretpostavka o poreklu imena vezana je za prevod naziva na grčki jezik i znači „greben pun vrhova“. Odesla sam u Ipsosu, malom mestu, sedam kilometara udaljenog od glavnog grada ostrva, Kerkire. Što se tiče istorijskih znamenitosti, obišla sam one standardne, srpske. Srpsku kuću, švrćnula se Kerkirom, otišla na Vido. Pošto nisam motorizovana, tačnije nisam vozač, sve na Krfu izgleda teže, ali meni u tom trenutku sa malim detetom, to nije predstavljalo problem.

Malo dete i Krf

Savet za one koji idu sa malom decom, a nisu motorizovani je da biraju kuće ili hotele blizu plaže, da se dobro raspitateju da li je smeštaj u brdu i obavezno da su vam doktor i apoteka blizu. Naravno, ukoliko idete preko agencije, za sve su vam tu vodiči, međutim ako idete sami, potrudite se da na recepciji ili od vlasnika objekta dobijete sve neophodne informacije. I, naravno, uplatite osiguranje. Agencije obično imaju dilove sa osiguravajućim kućama, vi se dobro raspitate koje osiguranje šta nudi, mada misim da sada u ceni i onome što osiguranje pokriva gotovo da ne postoji neka posebna razlika. Savetujem da sami brinete o osiguranju i da uplaćujete van agencije, jer su prevare vrlo učestale.

Pošto sam birala smeštaj preko agencije, izabrala sam vilu sa bazenom „Zeys„, na nekih 500 metara od plaže, na kraju mesta. U toj ulicici je bio odličan restoran (ne znam da li i sad postoji) koga je držala Engleskinja Ajrin, udata za Grka i zvao se (a nadam se da se i sad zove) „Hairy Lemon„. Zato i pišem da treba probati lokalne specijalitete i lokalna pića.

Kumkvat je jedno takvo. To je zapravo liker od kineske pomorandže. I zaštitni znak je Krfa.

Pa da krenem 🙂 Ipsos je malo mesto sa svega nekoliko radnjica i tavrenica, a sve ostalo su diskoteke. Naravno, česti gosti su, sem Srba, i Englezi. Plaža je šljunkovita, ali je lepo uređena. U jednom delu imate i hlad drveća, pa vam suncobrani nisu potrebni. Ono što na Krfu treba da osetite je to njihovo gostoprimstvo i probate još nešto sem girosa. Na primer, pastitsadu ili sofrito, mada postoje i divna jela od ribe, kao i svuda u Grčkoj.

Što se tiče atrakcija, znam da je Krf poznat po akva parku, za koji su, svi koji su išli, rekli da je fenomenalan, ali meni je dete bilo malo, nije bilo plivač, tako da smo izostavili taj užitak. Inače, u to vreme su preko agencija uzimali 25 evra po osobi za odlazak tamo. Zato, ako već imate mogućnosti, ne idite preko agencija, već u svojoj režiji, kolima i uživajte u svakom segmentu ostrva. Najzad, sve možete sami. Tako sam ja sama, iako nisam vozač, sa detetom obišla ostrvo Vido, Kerkiru i Srpsku kuću, odvojivši jedan dan za tu avanturu.

U to vreme, a ja sam ipak na Krfu bila 2009, sećam se da je autobus vozio od Ipsosa do Kerkire. Mislim da je karta u jednom pravcu koštala 1,20 evra. Tamo, sa pristaništa vozi brodić do Vida i on je koštao dva evra po osobi. Vožnja brodićem ne traje duže od 15 minuta.

Poseta Vidu

Ostrvo Vido, mnogi ste učili, je mesto gde je srpska vojska, izmučena, bolesna i izgladnela stigla posle povlačenja preko Albanije tokom Prvog svetskog rata, u januaru 1916. Tu je bila bolnica, ali i grobnica. Ljudi su masovno umirali od bolesti i iscrpljenosti, tako da u jednom trenutku nije bilo mesta gde da se sahrane svi pomrli.

Onda su leševi izvođeni na more i tu bacani. Tako je nastala pesma „Plava grobnica“ pesnika Milutina Bojića. Danas, posle 101 godina, na Vidu je mauzolej sa kriptama i imenima više od 3.000 umrlih, ali i kamp. Kamperi ne obrćaju pažnju na istoriju i kupaju se nedaleko od spomenika. Ne možete ni da očekujete da će neko voditi računa o tome, danas je ipak turizam osnovna grana od koje cela Grčka živi. I ovako ostrvo, sem naših turista, posećuju i domaći političari kad se opsete neke važne godišnjice. U mauzoleju je onomad radila jedna Grkinja, koja nije znala ni reč engleskog jezika, tako da smo se rukama sporazumeli. Ona, pošto zna ko dolazi na Vido i do mauzoleja, samo je puštala unutra. Ulaz se ne naplaćuje. Imala sam sreću da sam bila sama.

Mauzolej radi do 15 časova, ako se ne varam, a Srpska kuća do 14. Bar je tako bilo te 2009, ne znam da li se sad nešto promenilo. Mene nije imao ko da uputi, ali sam pripremljena došla, pa mi nije bio potreban vodič. Celo ostrvo je u četinarima i do mauzoleja vodi staza u hladovini. U Srpskoj kući postoji vodič koji će ispričati priču o našm ljudima na Krfu, o Albanskoj golgoti i Srpskoj vladi u izgnanstvu. Neke od tih priča imate kod mene na blogu, a neke ću tek pisati.

Što se samog glavnog grada tiče, vidi se uticaj Mletačke republike. Svakako, Kerkira podsetiće pre na Dubrovnik ili Kotor, nego na Grčku. Prema nekim istorijskim navodima, grad potiče iz osmog veka pre nove ere. Tokom četvorovekovne vladavine Venecijanaca, grad je poprimio oblik koji ima i danas. Ulice su uske, u kamenu, mali trgovi ispred crkava, stepenice na svakom koraku, okačen veš i taverne su odličja ovog grada. Naravno, moderno vreme i najezda turista dovela je mnogo butika i juvelirnica, tako da to nećete moći da zaobiđete.

Ponosni što turska noga nije kročila

Grad je zaštićen tvrđavama, starom i novom. Staru tvrđavu su sagradili Vizantijci u desetom veku, dok su Venecijanci sagradili novu tvrđavu u zapadnom delu grada, da bi ga zaštitili od Turaka. Krfljani su posebno ponosni što turska noga nije uspela da kroči na tlo Krfa. Legenda kaže da je za to zaslužan Sveti Spiridon Trimituski, koji se danas smatra zaštitnikom ostrva. Grad je napala moćna i brojna turska flota 11. avgusta 1716. Međutim, desilo se ono što Krfljani smatraju čudom i spasenjem. Po jednom tumačenju, digla se oluja i potopila je dve trećine turske flote. Grci smatraju da je to učinio Sveti Spiridon sa svojom bakljom. Po drugom, pojavio se starac na oblaku pred flotom. Ipak, Turci nisu odustajali tako lako. Pokušali su da sruše crkvu gde su bile Spiridonove mošti, ali je svetac obavestio Krfljane na eksploziv koji je ubrzo i uklonjen. I danas je prisutno verovanje da Sveti Spiridon hoda ostrvom.

Inače, Sveti Spiridon je rođen na Kipru 270 godine. Bio je sahranjen u Carigradu u crkvi Svete Sofije, ali su mošti posle turskog osvajanja Carigrada 1453. dospele do Krfa gde je, u njegovu čast, sagrađena crkva. Tu se danas čuvaju Spiridonove mošti.

Datum pobede turske flote, 11. avgust, Krfljani obeležavaju kao najveći praznik. Grad Krf je imao tu sreću da gotovo nikad nije razaran, međutim jeste bio bombardovan 1943. godine. To, ipak, nije uticalo na lepotu Krfa.

Glavni grad Krfa se obilazi od Listona, kompleksa starih zgrada i velikog otvorenog trga Espianade, između centra grada i stare tvrđave. Tu je deo za orkestar. U blizini je Gradski univerzitet. Grad je prepun muzeja, a samo neki su Muzej azijske umetnosti, arheologije, Vizantijski muzej…

Kad se umoriite od šetnje, a vi pravac u neku od tavernica na pastitsadu. Ili sofrito. Dan začinite kumkvatom i sladoledom od sezonskog voća koji je na Krfu fenomenalan.

Recept

Pastitsada

Sastojci:

• 1 kg goveđeg mesa
• 500 g pene rigate testenine
• 3 velika crna luka
• 5 do 6 čena belog luka
• ½ šolje maslinovog ulja
• 4 do 5 karanfilića
• 3 do 4 lovorova lista
• 1 štapić cimeta
• 1 šolja vina
• 1 kašika paradajz pirea ili 1 šolja iseckanog paradajza
• ¼ kašičice ljute aleve paprike
• so, biber

Priprema:

Isecite govedinu na kocke i propržite na maslinovom ulju, dok ne dobije zlatno braon boju. Izvadite meso iz posude. Sitno iseckajte luk i pržite ga u istom ulju. Dodajte malo vode i pržite dok luk ne omekša. Dodajte beli luk.

Kada luk dobije zlatno smeđu boju, vratite meso nazad u tiganj, dodajte malo vode i šolju vina, karanfilić, lovorovo lišće, štapić cimeta i pustite da se sve krčka, dok meso ne omekša. Dodajte paradajz pire ili sveži paradajz, ljutu alevu papriku, so i biber i ostavite da se krčka bar sat i 20 minuta ili dok meso ne bude baš mekano.

Skuvajte testeninu da bude al dente. Prelijte je sa ovim sosom. Na kraju, pospite jelo parmezanom ili grčkim sirom kefalotiri.

Recept

Sofrito

Sastojci:

• 1,5 kg šnicli
• 4 čena belog luka
• 1 šoljica sirćeta
• 1 čaša suvog belog vina
• 1 struk svežeg peršuna
• 1 ruzmarin sa listovima
• 1 kašičica soli
• 1 kašičica mlevenog bibera
• 2 kašike maslinovog ulja + još za pečenje mesa
• brašno za šnicle

Priprema:

Tanko isečene šnicle uvaljajte u brašno. U velikom tiganju, stavite malo maslinovog ulja i zagrejte. Pržite šnicle. Kad budu gotove, odložite ih na stranu.

U drugom tiganju, stavite dve kašike maslinovog ulja i zagrejte na srednje jakoj vatri. Iseckajte beli luk i peršun i propržite ih zajedno. Kada beli luk počine da menja boju, dodajte biber, so, vino i sirće. Pošto se sve skuva, u veliku šerpu stavite meso i prelijte ga sosom. Sipajte vodu, tako da prekrijete meso. Držeći za ručke, lagano protesite posudu i tako promešajte sastojke.

Poklopite posudu i kuvajte na srednje jakoj vatri oko sat i 15 minuta. Kada je kuvanje pri kraju, dodajte ruzmarin i lagano promešajte.

 

Fotografije: Luka Vuletić, Pixabay, kupindo.com, tripadvisor.com, greece.greekreporter.com