Pravi jesenji napitak star više hiljada godina: Mešavina koja će vas ugrejati i izmamiti osmeh na lice (RECEPT)

Da li uopšte možete i da zamislite šta bi moglo da vas dodatno ugreje i oraspoloži u ovim jesenjim danima? Neko zanimljivo piće, možda hrana, koje ćete vezivati isključivo za ovo godišnje doba? Verovali ili ne, jesen je dobila svoj napitak, baš ove jeseni. Tačnije, ova mešavina zna se hiljadama godina unazad, samo je jedna fud blogerka iz Amerike imala dovoljno hrabrosti da je „vrati u život“ i prilagodi modernom vremenu. Napravila je potpunu pomamu za njom!

Mnogi domaći mediji su preneli recept, a priča je toliko dobra da je prenosim i ja, na moj način. To piće je jedna neobična mešavina koja će vam, ako je probate, ove dane učiniti lepšim. Uskoro ćete shvatiti da mešavina baš i nije toliko neobična.

Čim malo zahladi, većina nas pomisli baš na toplu čokoladu. Divan napitak koj baš ume da zgreje. Da li ste znali da prva topla čokolada koja je stigla u osvit 16. veka u Evropu nije bila topla i sadržala je, sem vode i kakaa, vino i ljute papričice? I drevne Maje i Asteke su čokoladu koristili za piće.

Njeno ime na jeziku Maja znači „gorka voda„. Španci su napitak ubrzo zagrejali i zasladili. Topla čokolada pomešana sa alkoholom je bila popularna na evropskim društvenim događajima u 17. veku.

Mala istorija čokolade kod nas

 

Prva čokolada u Srbiji pojavila se 1897. u Beogradu u prodavnici Koste Šonde, godinu dana pošto je čokolada počela da se pravi u Sloveniji, u Brestanici, u jednom manastiru za potrebe manastira i stanovništva. Bila je to „čokolada sa mlekom Olga„, koja se u listu „Večernje novosti“ oglašavala kao: „najbolja od svih čokolada„.

Kosta Šonda je kao „specijalitete za posluživanje“ prodavao i čokoladne poslastice, praline i đanduju.

 

Prva industrijska čokolada „Roda“, se proizvodila u Srbiji od 1924. u fabrici u Zemunu čiji je vlasnik bio Francuz Danijel Pešmažu. Bila je to treća čokolada na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Prva se proizvodila od 1911. u Zagrebu u fabrici „Union„,današnji „Josip Kraš„. Druga se pravila od 1922. u Ljubljani.

Fabrika u Zemunu je promenila nekoliko vlasnika, pa je tako 1927. bila u vlasništvu Marsela Bašlara i noslila ime „La Cigogne“ (ili Roda). Proizvodila je sem čokolade i paste za zube. Danas je to fabrika „Soko Štark“ koja je na ovoj lokaciji bila do 1966. kada je zgrada srušena.

 

Čokolada „Roda“ je sadašnji „Menaž„. Čokoladna bananica koju je još 1938. smislio Franja Vaja, posle učenja čokoladnog umeća u Mađarskoj i Slovačkoj, i dalje proizvodi po originalnom receptu. Inače, „bananica“ je ovih dana dobila i svog „jačeg“ drugara – bananicu sa čokoladnim punjenjem.

 

Čokolada „Roda“ dobila je konkurenciju u vidu „Galeba“. Ta čokolada se od tridesetih godina prošlog veka pa do danas proizvodi u Subotici, u fabrici koja se od 1946. nosi ime „Pionir„.

 

Slatkiš koji neizbežan i kod starijih i kod mlađih je „Eurokrem“ poznat pod sloganom „Za generaciju koja raste„. On je počeo da se proizvodi 1972. u Takovu, po licenci „Eurocrem“ italijanske firme A. Gandola & C. Spa.

Topla čokolada sa vinom

Posle ove kratke čokoladne istorije, red je da se posvetim receptu. Svima nam dok mraz polako počinje da vlada treba nešto toplo za dušu i telo, uz šta ćemo se opustiti posle posla, zaboraviti na probleme ili se samo prepustiti čarima novog godišnjeg doba. Upravo se u sve ovo lepo uklapa piće koje spaja dva omiljena napitka – vino i toplu čokoladu.

Recept je „svež i nov„, tek se od nedavno pojavio na internetu, pa zato ako ga budete spremili, volela bih da mi javite utiske.

Sastojci:

• 1 ½ šolja mleka
• 1 čaša crnog vina
• 1/3 šolje tamne čokolade
• po želji šlag za ukras

Priprema:

Mleko i čokolada se pomešaju u posudi i kuvaju se na srednjoj vatri, uz mešanje sve dok smesa ne postane kremasta. Posle toga se doda crno vino i nastavlja se sa laganim mešanjem još kratko vreme.

Čim smesu sklonite sa vatre, sipajte je u šolje i ukrasite je po želji.

 

Fotografije: Pixabay, Wikipedia, immaeatthat.com, galerijacokolade.rs, ana.rs, politikin-zabavnik.co.rs, stark.rs