Kralj Tutankamon, najpoznatija mumija: Tragičan život i večnost egipatskog vladara

Bio je to još jedan osunčan dan u Dolini kraljeva u blizini Luksora, pre 94 godine. Britanski areholog Hauard Karter i lord Karnovan su tražili novo otkriće. Otkriće je, ipak, našlo njih. Grobnica faraona Tutankamona je stajala pred njima. Njih dvojica su bili prvi ljudi koji su ušli u grobnicu posle više od 3.000 godina.

Iako mu život nije dodelio nikakav poseban značaj, smrt mu je donela slavu kakvom se ne bi niko nadao. Tutankamon je najpoznatiji faraon svih vremena. Slavu mu je donela grobnica, poznata kao KV62, koju je sudbina ostavila potpuno netaknutu.

Egipatska istorija ne pamti ovog vladara. Ali on nam je jedini  poznat onako kako drugi nisu, pa se oko njega stvorila i ona priča koja se graniči sa realnim i zdravorazumskim. Tutankamon je bio 12. egipatski faraon, u početku nazvan i Tutankaton, koji je vladao u 18. egipatskoj dinastiji.  Period njegove vladavine bio je 1334. do 1323. pre nove ere u razdoblju nazvanom Nova država. Tutankaton znači „Aton je život Tota„, zbog povezanosti sa sunčevim diskom – atonom.

Ne zna se sa sigurnošću ko su bili Tutankamonovi roditelji. Tutankamon se pominje kao kraljev sin, ali nije jasno o kom je kralju reč. Najveći broj stručnjaka smatra da je on bio sin Amenhotepa III ili faraona Eknatona IV i njegove druge žene Kije. Tutankamon je vladao Egiptom između osam i deset godina. Ispitivanja njegove mumije govore da je Tutankamon bio veoma mlad kada je umro. Pretpostavlja se da je tada imao samo 19 godina. Do ovog zaključka se došlo posle ispitivanja njegovih zuba.

Posle iznenadne očeve smrti došao je na presto. Tada mu je bilo samo devet ili 11 godina. Tutankamon je bio oženjen sa Ankesenpaten, svojom polusestrom. Ankesenpaten je takođe promenila svoje ime u Ankesenamun. Zna se da su imali dvoje dece. Obe devojčice su rođene mrtve, a njihove mumije su pronađene u Tutankamonovom grobu.

Budući da je monoteistička religijska revolucija njegovog oca ostavila Egipat u haosu, tako mladi faraon nije imao autoritet. Bio je samo igračka u rukama moćnog sveštenstva, kojima je glavni cilj bio povratak stare politeističke religije. U njegovim odlukama najveću je ulogu imao Aj, tadašnji sveštenik i prvi ministar.

Stara religija je ubrzo vraćena, Eknatonova prestolnica Amarna je razorena, a Teba je opet postala glavni grad. Tokom njegove vladavine, u velikom Amonovom svetilištu u Luksoru i Karnaku, podignuti su kipovi koji prikazuju Tutankamona i njegovu ženu kao inkarnacije starih bogova, Amona i njegovu suprugu Mut.

Kako je umro Tutankamon?

Uzrok Tutankamonove smrti dugo nije bio poznat. Forenzička analiza Tutankamonove mumije pokazala je da faraon nije umro prirodnom smrću. Dugo se verovalo i da je najverovatnije umro od vezanih creva, međutim, na njegovoj lobanji nađena su ostećenja, a da li je to rezultat ubistva ili nesećnog slučaja, nauka nije ustanovila. Naučnici su verovali da je Tutankamon pao s kola koja su išla brzo dok je lovio u pustinji. Ultrazvuk mumije obavljen 1968. godine pokazao je čvorugu na lobanji, što je govorilo da je kralj Tut umro od udarca u glavu. Skorija istraživanja otkrila su da je kralj imao i težak prelom noge pre nego što je umro. U javnost su izašli britanski forenzičari sa pričom da ga je ubila kočija koja je udarila pravo u njega dok je bio na kolenima i smrskala mu rebra, grudni koš i srce.

Najnovija istraživanja ukazuju da je Tut bio deformisan. Imao je nesrasla nepca, iskrivljeno levo stopalo i nasledna koštana oboljenja. Imao je i loš krvotok i Kelerovu bolest i da ga je, najverovatnije, ujeo malarični komarac. Tut nije bio u stanju da se oporavi od malarije.

Mumificiranje je loše izvedeno, pa je telo spaljeno unutar sarkofaga. Mnogi veruju da je ubijen. Istoričari smatraju da je ubistvo naredio Aja, koji se posle faraonove smrti našao na prestolu.

Tutankamon je sahranjen je na brzinu u Dolini Kraljeva, u grobnici namenjenoj za sveštenika, koja je bila previše mala u odnosu na druge faraonske grobnice. Tutankamonova mumija je slabo očuvana, pošto je loše bio balsamovan. Čim ju je pronašao, Karter je mumiju isekao na delove da bi mogao da je izvadi iz sarkofaga, jer se smola za vreme mumifikacije pretvorile u lepak.

Pošto je otkriveno sve, iznošenje zlatnih kovčega je trajalo 84 dana. Tutankamonovo blago se sada nalazi u Egipatskom muzeju u Kairu i smešteno je u 12 prostorija. Karter je našao u grobnici četiri kovčega koji su bili jedan u drugom, sa bogatim pozlatama. Ako je jedan „nevažan“ vladar, koji je na brzinu sahranjen pokopan uz toliko zlata i dragocenosti, kako li su tek sahranjivali velike egipatske faraone i vladare?

Tutankamonova „kletva“

Pošto su ljudi skloni misterijama, odmah je svetom prostrujalo navodno drevno egipatsko proročanstvo: izgovorom pokojnikovog imena obnavlja se njegov identitet i život koji je nestao.

Tu se vraćamo na onu priču kada je početkom 1922. godine lord Karnarvon, strastveni egiptolog, otišao u Egipat. On je i finansirao svo istraživanje. Lord Haman, najpoznatiji okultista tog doba, poslao mu je telegraf: „Lord Karnarvon. Ne ići na grob. Ako ne poslušate opasnost. Ako ne poštujete bolest. Nikad više zdravi. Smrt će vas zateći u Egiptu.“

Karnarvona je telegraf malo potresao, pa se obratio još dvojici vidovnjaka koji su mu takođe prorekli smrt. Međutim, lord je bio nepokolebljiv, pa je tako sa svojim partnerom Hauardom Karterom otvorio je Tutankamonovu grobnicu. Zanimljivo je da je pre nego što su otvorili grobnicu, egipatska kobra, koja se smatra zaštitnicom i simbolom faraona, pojela je Karterovog kanarinca, a mnogi su to protumačili kao upozorenje na prokletstvo.

U grobnici su pronašli veliko bogatstvo i sarkofag u kome je bilo položeno mumificirano faraonovo telo. Iznad sarkofaga je bio natpis: „Smrt će snaći one koji ometaju faraonov san„.

Dva meseca pošto je grobnica otvorena, lordu Karnarvonu je počelo da biva loše. Ubrzo je umro. Prema rečima njegovog sina, u trenutku kad je umro, u Kairu su se ugasila sva svetla. Te je noći, lordov pas u njegovom dvorcu u Engleskoj odjednom je počeo da laje bez razloga. Onda je i uginuo.

Karnarvonova smrt dovedena je u vezu sa ubodom komarca. Tri dana posle lordove smrti umro je američki arheolog Artur Mejs, koji je bio jedan od vođa tima. Pao je u komu pre nego što su lekari stigli da mu pomognu. Epitolog Džordž Gold, Karnarvonov prijatelj, odmah je otputovao u Kairo. Prvo je razgledao faraonov grob. Sutradan je dobio visoku temperaturu. Posle 12 sati je umro. Radiolog koji je rendgenski pregledao faraonovo telo, razboleo se pa je prebačen u Englesku, gde je umro posle nekoliko dana.

Lordov lični advokat, tokom ekspedicije je pronađen mrtav, jer mu je otkazalo srce. Britanac Džoel Vud je bio prvi koji je pozvan da razgleda grobnicu. Posle toga je umro od tajanstvene groznice.

U roku od šest nedelja od otvaranja grobnice, umrlo je 12 ljudi koji su učestvovali u otvaranju. Posle sedam godina samo su još dva člana prve ekipe bili živi. Ukupno, 22 ljudi koji su imali veze sa ekspedicijom je umrlo. Hauard Karter je živeo još 17 godina posle otkrića grobnice i umro u 64. godini života.

Kletvo, ime ti je bakterija!

E sad sledi glas razuma. Lorda Karnarvona je ujeo komarac, a on je to mesto posekao kad se brijao. Posle toga, rana se inficirala, što je prouzrokovalo smrt. Međutim, ubrzo se proširila priča o Tutankamonovoj kletvi. Posle istraživanja otkriveno je da se u grobnicama faraona nalaze insekti, buđ i bakterije koje u tu žive i po hiljadu godina.

Mumije koje se nalaze u grobnicama imaju buđ, a među njima se mogu naći i one koje su veoma opasne – aspergillus niger i aspergillus flavus. Upravo ovi otrovi mogu biti smrtonosni za ljude sa sabim imunitetom. Oni mogu izazvati zgrušavanje krvi ili krvarenje u plućima. Osim ovih toksina, u grobnicama se mogu naći i druge bakterije koje napadaju pluća – psudomonas i staphylococcus.

Kada su naučnici istraživali sadržaj grobnica, naišli su i na amonijak, formaldehid i vodonik-sulfid, a u velikim količinima ovi gasovi mogu da izazovu iritaciju očiju i nosa, kao i simptome upale pluća. U nekim ekstremnim slučajevima, zabeleženo je i da su baš ove supstance izazivale smrt.

Kada su stručnjaci istraživali smrt lorda Karnarvona, pronašli su toksine, ali nisu samo oni prouzrokovali smrt. Pre nego što je ušao u Tutankamonovu grobnicu, lord Karnarvon je bio hronično bolestan. I da ga nije ubila Tutankamonova kletva, umro bi i pre nego što ga kletva stigne.

Istraživanja kažu da je lord Karnarvon verovatno bio bezbedniji u grobnici nego izvan nje. Čak i danas sa modernom tehnologijom, otvaranje grobnica predstavlja rizik, jer uvek postoji mogućnost da arheolog udahne neku bakteriju. Ali čak i tada je šansa da će umreti od toga izuzetno mala.

Do pre koji mesec se verovalo da je Nefertiti, za koju se misli da je Tutankamonova maćeha i da je neko vreme vladala Egiptom, sahranjena u susednim prostorijama Tutankamonove grobnice, ali najnovija istraživanja su pokazala da to nije tako.

 

Fotografije: Pixabay, pinterest, cienciahistorica.com, boards.collectors-society.com, Daily Express, almrsal.com, ansa.it, TheUnredacted, shapeshift.net ambassadors.net, The Archaeology News Network, livescience.com, egypt-d.com