Kad su Dunav i priroda u krvi: Ljubav i vredne ruke stvorile mali raj u Belegišu

Dunav je reka koju obožavam. Reka bez koje ne bih mogla da zamislim ostatak života. Druga reka u mom životu je Tisa. Nedavno posmatrala sam Dunav sa visine, u Sremu. Iako je to neobično za Vojvodinu, ipak nije slučajno, jer je reč o obroncima Fruške gore. Taj deo priobalja će se uskoro sređivati i ceo kraj će onda izgubiti čar koju sad ima, ali sa druge strane dobiće mnogo više mogućnosti za razvoj turizma. Kraj leta me je doveo do Belegiša i jednog lepog imanja gde sam bila fino ugošćena, a ponajviše oduševljena pogledom na najdivniju reku na svetu. Na moj Dunav.

Jeste li nekad bili u Belegišu? Ja jesam, jer imam drugara koji se bavi baštovanstvom, pa me je on malo uputio na ovo naselje. Belegiš pripada opštini Stara Pazova, nalazi se u istočnom Sremu, uz već pomenutu reku koja kao dragulj krasi i ovo mestašce. Nije tajna da je život ovde bio oduvek. Od praistorije na ovamo. Rimljani su imali svoje nasobine. Danas mestom gospodari pravoslavna crkva posvećena Prenosu moštiju svetog oca Nikolaja iz 1924. Ovog puta, ja ću pisati o jednom skrivenom kutku Belegiša, lepo gajenom i održavanom.

Moj domaćin Dejan Sklopić je u osvit 21. veka kupio imanje u Belegišu ne bi li tu napravio svoj mali raj. Da se skloni od buke i beogradskog haosa. Mali raj je, u međuvremenu, postao ozbiljna investicija i raj je počeo da pripada svima koji bi da vreme provedu u pogledu na Dunav. Raj je podelio sa drugima.

• Dunav mi je u genima. Moj deda je rođen u Golupcu i ja sam sa dedom išao na pecanje. Posle sam počeo da se bavim nautikom i danas jedrim. Tražio sam mesto za odmor i Dunav se, prosto, sam nametnuo. Ovo je mesto dovoljno izdvojeno  da se pobegne u neku intimu. Nije divljina, već naprotiv, ima svega što je potrebno za uživanje – kaže moj domaćin.
  

  #dunav u pozadini #meze #vinoaleksandrović

  Објава коју дели Nataša Ilić (@rokselana) дана 3. Сеп 2017. у 10:02 PDT

  Dejan voli što gleda Dunav sa visine, kaže da mu se tako ne vide mane. Kupio je nekoliko placeva koje je spojio u jedan i nazvao ga Dream Danube Home. Od njive je napravio travnjak, posadio tuje, nije dirao srebrnu smrču za koju kaže da je kapitalac i uložio ono najvrednije – ljubav. Englesku travu i biljke sam održava i priznaje da ništa nema bez pomoći vredne, ženske ruke, tačnije komšinice Marije. Koliko genetika ima uticaj potvrđuje i sam domaćin.

  • Moj otac je bio biolog i ljubav prema prirodi biljkama i životinjama sam nasledio od njega. Možda zato ovaj moj vrt liči na omanju botaničku baštu. Hteo sam čak i da obeležim svako drvo koje sam posadio, ali bilo bi to previše ozbiljno i strogo, a to ne želim. Moj otac je bio takav da mu se svaka biljka primala. Žao mi je što on ne može da vidi ovo što sam uradio – priča sa setom Dejan.

   

Dejan Sklopić ne zna koliko je stabala posadio, ali ima arhivu bogatu podacima. Ovaj mali raj je planski rađen, uz znanje arhitekte, ali je Dejan želeo da to bude poludivlje, da ne bude „pod konac„, kao što je to slučaj u drugim parkovima. Mesto služi da dođu prijatelji, da se opuste i lepo provedu, ali i poslovni partneri. Dejan je pravio i događaje za korporacije. Gosti su mu i stranci i oni su posebno oduševljeni.

Uskoro će Dejan da napravi porodični turistički biznis. Pošto je ljubitelj piva, posebno kraft piva, želi da napravi neki festival piva ili čak festival vina, uz dobru zakusku na otvorenom. Smatra da može sve da se ostvari i uz dobre komšije koji su vrlo raspoloženi da učestvuju i da tako oplemene Belegiš.

Onda, nadam se da se vidimo se na leto jer autorka ovog bloga navija da bude pozvana ako bude bilo kakav festival piva 🙂

Fotografije: Dejan Sklopić, turizampazova.rs, Nataša Ilić, Nataša Ilić – Instagram