Duša jednog grada: Kafane su plamtele svaku ljubav, proslavljale svaku bitku i brisale svaku suzu beogradsku (VIDEO)

Kafane ne mogu bez Beograda. Niti Beograd bez kafana. Gradili su jedno drugo, bili zauvek nerazdvojni još onomad od kad su Turci ušlu u večiti grad davne 1521. i godinu dana docnije, tamo negde na Dorćolu, na toj raskrsnici četiri puta, otvorili kafanu. Ne zna se ni ko je tu kafanu držao, niti ko u nju svraćao, ali pila se kažu samo crna, turska kahva. Iz Beograda, kafana se vinula u svet. Sarajevo svoju prvu kafanu dobilo 1592, London 1652, Marsej 1654, Beč 1683, a Lajpcig 1694. O beogradskim kafanama najviše pišu putopisci koji se kreću Balkanom i tako mi danas imamo njihova svedočenja o Beogradu jednog vremena.

Kako su po kafanama čitavi kvartovi dobijali imena

Ovog puta, pisaću o kafanama koje su značajne za Beograd. One po kojima čitavi kvartovi glavnog grada nose imena ili su zbog nečeg te kafane važne. Nisu kafane bile samo mesta za zabavu. Tu su zasedale skupštine, vodio za aktivan politički život, vodio se život uopšte. Na primer, demokrate su sedele u kafani „Barajevo“, Slovensko ljudska stranka je imala mesto u „Ljubljani“, ministri Cvetkovićeve vlade su opsedali „Maderu“…. U kafanama su nastajala i značjana književna dela. U kafanama nastaju pesme, kasnije šlageri „Mansarda, mali stan“, „Periferija“, „Mala ulica“, „Tri palme na otoku sreće“, „Zašto si pospan Džo“, „Šta znate vi muškarci“…

Kafane su bile utočište za boeme, beskućnike, studente, prostitutke, vračare, putnike, nešto kao današnje socijalne ustanove. Kafane u Beogradu su bile kafane sa karakterom. Tako je Mihajlo Petrović Alas u jednoj kafani blizu Bajlonijeve pijace osnovao društvo za zabavu i uveseljavanje „SUZ“ i nisu dozvoljavali drugima da im se pridruže. U kafani „Srbija“ okupljali su se iseljenici iz Nice, posle Prvog svetskog rata. U kafanama su se zbrajale i sreće, i tuge, reči i stihovi, i menjale sudbine.

O prvim kafanama u Beogradu putpisac Keper je 1740. zabeležio da su jedne kafane posećivali muslimani, a druge hrišćani. Keper je naveo da je u to vreme najbolja kafana bila „Crni orao“ i nalazila se na spratu zgrade na uglu ulica Dušanove i kralja Petra I. Kafana je imala minderluke prekrivene ćilimima. U njoj, gost nije mogao da se uspravi, a bila je išarana zelenom, crvenom i narandžastom bojom, dok je na ulazu bilo nekoliko krčaga i ibrika. I 1783. skeledžija Husein pominje u Vodenoj varoši „Čamdžijsku kafanu„.

Zeleni venac, Gospodarska mehana, Albanija, Slavija, London, Varoš kapija, Lion, Kod Cvetka…

Ne mogu da ne spomenem najstariju kafanu na starom tlu Beograda, a to je kafana „?“. Taj naziv nosi od 1892, a zgrada je građena od 1820. do 1823. i bila je u vlasništvu Nauma Ička . Knez Miloš je 1825. poklanja svom vidaru Ećim Tomi, zetu Nauma Ička. Ećim Toma je držao kafanu do 1878, a od te godine, pa do 1892. vlasnik kafane je Bogosav Ivković, kada kafanu preuzima Ivan Pavlović koji daje ime kafani „Kod Saborne crkve„. Crkva se bunila protiv naziva kafane i od tad kafana nosi naziv „?“. Postoje pisani dokazi da je kafana nosila ime „Kod pastira“ za vreme Bogosava Ivkovića. Navodno, gradili su je majstori „od Grecije„, a u  njoj je odsedao i Vuk Karadžić. Putpisci su je zvali i „Srpska kafana„. Od 1946. je pod zaštitom države.

Zeleni venac je, ne znam koliko znate, dobio ime po kafani „Kod zelenog venca„, a ona se nalazila baš gde se danas nalazi poznati beograski kvart. Oko same kafane bilo je mnogo zelenila, a deo grada je dobio naziv po zelenoj tabli na kojoj je bio nacrtan venac. Vlasnica kafane je bila frau Horman iz Saksonije. Pre otvaranja kafane, imala je ideju da pravi šešire. Ona je sa suprugom i troje dece krenula iz Nemačke u Srbiju 1838, ali joj je suprug na putu preminuo. Kafanu je otkupila od Alekse Simića i otvorila 1839. Na spratu su bile sobe za prenoćište. Kasnije je kafanu kupio slepi Jeremija Obradović Karadžić, prvi srpski kolporter. Kasnije je vlasnik bio i Jovan Maričić. Po popisu kafana i meana u varoši, ova je imala deset soba za prenoćište, tri dućana i podrum.

https://www.youtube.com/watch?v=79ogsTMee3Y

Kad smo već kod Zelenog venca, tačno na mestu pijace bila je kafana „Manojlova bašta“ koja je postojala od 1830. Kad se išlo u tu kafanu išlo se „na zabavu kraj duboke bare„, jer je ceo taj deo bio pod vodom. U njoj se prvi put 1834/35. točilo pivo iz Zemuna. Godine 1838, knez Miloš u tu zgradu useljava Sud.

Pored već pomenutih kafana, na prostoru Zelenog venca, postojala je i kafana „Amerika„. U njoj su se služile orjentalne poslastice ratluk i leblebije, a devojke su igrale čoček. U to vreme, učiteljica čočeka bila je čuvena Alegra sa pomoćnikom Aidom Kairo. Orkestri su bili orijentalni, a jedan od njih je nosio naziv „Ćeman uskubli kanon„. Devojke su plesale u dimijama, golog trbuha. Pesma „Medna usta imaš“ se pevala u ovoj kafani. U ovoj, kao i još nekim kafanama, odvijala se tajna prostitucija devojaka od 11 do 16 godina. Svaka kafana na Zelenom vencu je imala sobe za prostituciju. Kad smo već kod prostitucije, u vreme kneza Miloša stajala je naredba „da se te nesrećnice dave bacanjem u Savu„. Stradale su mnoge Vlahinje, Grkinje, Cincarke, Jevrejke i Levantinke, dok o Srpkinjama nema trga da su se bavile „najstarijim zanatom„.

Svi znate palatu „Albanija“. Nekada na tom mestu nije bilo ništa drugo do kafana istog imena. Zgrada je bila žute boje turskog stila, građena u prvoj polovini 19. veka. Tu su se okupljali manualni radnici i niski činovnici, trgovci, zanatlije, narodna vojska. U „Albaniji“ se pila čačanska rakija. Ispred kafane je postojao sat i tu su se zakazivali sastanci i čekalo vreme polaska tramvaja. Prema Branislavu Nušiću, u ovoj kafani nije bilo ništa vredno pomena i bila je ruglo, a u njoj se za jedan marijaš (novčić sa likom Device Marije kovan u vreme Marije Terezije, vrednosti 15 odnosno 17 krajcara) kupovalo pet ćevapa. Srušena je tridesetih godina prošlog veka.

Bila jednom jedna kafana „Kod pocepanih gaća„. Nalazila se baš gde je bio nekadašnji bombardovani SUP u ulici Kneza Miloša. Onda je, zbog naziva kafane, reagovala kraljica Draga Mašin i ime je promenjeno u „Tri ključa„, po čemu je ceo kraj dobio ime. Kasnije, tačnije 1910, kafana menja ime u „Mostar“ po kojoj, opet, ceo kraj i dan danas nosi ime.

Trg Slavija je nekad bio ništa drugo do – kafana. Nalazila se na dnu Englezovca (naziv za Makenzija). Zgradu je podigao Fransis Makenzi Škotlanđanin 1880. Kafana je imala baštu i veliku salu koja se zvala „Sala mira„. Dvorana je služila za sastančenje i stranačke duele. Posle Prvog svetskog rata, „Sala mira“ je pretvorena u kafanu, a hotel „Slavija“ je građen od 1882. do 1888. Tokom 1909. u kafani su održavana horska pevanja, recitali i pozorišne predstave. U njoj je 1910. bio Socijalistički narodni dom. Godine 1926. i 1927. tu su održane proslave Prvog maja sa koncertima i programom.

U blizini bila je kafana „London„, na uglu današnjih ulica Kneza Miloša i Kralja Milana. Danas po njoj ceo kraj nosi ime. Zgrada hotela i kafane izgrađena je 1865. služila je za sastančenje i razgovore, a istoričari su zabeležili da je knez Mihailo izdahnuo ispred ove kafane posle atentata u Topčideru 29. maja 1868.

„Varoš kapija“ je bila omiljena kafana kneza Miloša. Postoje zapisi da je on svako jutro dolazio u ovu kafanu, koja je bila poznata po dobro pečenoj kafi. Kafa se služila iz originalnih carigradskih džezvi i fildžana, koje je lično knez Miloš poklonio vlasniku kafane. Knez Miloš je znao da tu popije i po desetak kafa. Tu se često ređao narod sa molbama i žalbama. Knežev sto se nije razlikovao ni po čemu, ali je jedno jutro osvanuo sa čaršafom od lana, sa izvezenim jutarnjimm pozdravom. To je bio poklon ćerke gazde kafane koju je knez često darivao novčićem. Postoji zapis da je baš iz ove kafane knez Miloš u vreme nesuglasica sa Vukom Kradžićem izdao pasoš i 300 groša Vuku za lečenje u Beču. U pasošu je stajalo:

Lični opis:

Ime i prezime………. Vuk Stefanović Karadžić, iz Tršića. U mladosti kozar, a sada spisatelj srpske gramatike.

Usta su mu………….. kao čarapin početak

Nos…………………….. kao modri patlidžan

Osobiti znakovi…… nema, ali kada bi se čovek ostrag zagledao u njega, rekao bi da je u jednu nogu prirom!

(pečat: talir orlaš)

Amidža

„Gospodarska mehana“ nalazila se na prostoru ušća Topčiderske reke u Savu. Do nje se stizalo tramvajem i bila je smeštena u jednoj staroj kući. Tokom tridesetih i četrdesetih godina 19. veka, tu je bila skela za prevoz svinja preko Save. U blizini je bila đumrukana ili carina. Carinarnica je sklonjena, ali je mehana ostala. Zanimljivo je da su juna 1859. u blizini te mehane u Beograd parobrodom došli Miloš i Mihailo Obrenović, a odatle otišli u Veliku crkvu, pa u Dvor. Po imenu kafane, ceo kraj nosi ime, kao i nadvožnjak nedaleko od Sajma.

I bi kafana „Lion„. A onda je i ceo kraj dobio naziv Lion. To je deo kod Šeste beogradske gimnazije. Kafana je otvorena posle Prvog svetskog rata i podsećala je vlasnika na Lion, i Francusku, i dane rata koje je proveo tamo. Kafana je služila kao orijentacija tramvajskog stajališta. Gosti kafane bili su državni činovnici, oficiri, prosvetni radnici. U njoj se igrao bilijar, šah i domine. Vikendom su u njoj priređivane igranke.

Ceo kraj „Kod Cvetka“ nosi naziv naravno po kafani – „Cvetkova mehana„. Vlasnik kafane je bio Cvetko Jovanović. Kafanu je, u jednom periodu, držao Panta Šurbanović. Nalazila se kod današnje Cvetkove pijace, na mestu gde je kafana „Smederevo„. Imala je baštu oko koje su bili bagremovi i lipe i predstavljala je mesto za predah seljaka. Građena je u srpskom stilu, sa tremom za pijacu. Kafana je bila poznata po dobroj hrani, jeftinom vinu, služila se jagnjetina, prasetina i roštilj. Pivo se služilo u kriglama. Bilo je žive muzike.

Kafana „Tri lista duvana“ otvorena 1880. nalazila se na uglu bulevara Kralja Aleksandra i ulice Kneza Miloša. U ovoj kafani je marta 1883. proradila prva telefonska linija dužine 300 metara, a povezivala je geodetsko odeljenje Ministarstva vojnog koje je bilo smešteno na spratu kafane i inžinjersku kasarnu na Paliluli.

Postojale su dve „Srpske krune„. Prva je gostionica, vlasništvo Milije Pavlovića iz 1869, a otvorena 1870. Godine 1872. je prodata trgovcu Konstantinu Jagodiću, koji je gostionicu prodao braći Krsmanović. To je danas zadužbina Alekse Krsmanovića i u njoj se nalazi Biblioteka grada Beograda. Druga kafana „Srpska kruna“ je ujedno i hotel koji je izgradio knez Aleksandar Karađorđević. U kafani je 1862. održana konferencija o događajima kod Čukur česme. Kafana se nalazila na današnjem Studentskom trgu, u Uzun Mirkovoj ulici.

Mesta gde se stvarala istorija

Kafana „Pariz“ se nalazila u Kolarčevoj ulici, a prvi podaci o njoj datiraju iz avusta 1876. Tu je bila improvizovana biskopska sala, a platno se kvasilo prskalicama, da bi se bolje videlo. Gledaoci su sedeli za kafanskim stolovima, pili i jeli. Bioskopske predstave je pratila muzika klavira, a onda i mali orkestar. Uz tragične scene, svirala se ozbiljna muzika. U kafani su se okupljali članovi Radikalne stranke. Persijski šah je tu odseo 1900. godine. Tu je snimljen i naš prvi film „Život i delo besmrtnog vožda Karađorđa“ sa Čiča Ilijom Stanojevićem. Kafana kasnije dobija ime „Takovo„. Stevan Stojanović Mokranjac je u ovoj kafani komponovao.

Kafana „Orač“ bila je u samom vrhu palilulskih kafana, u vlasništvu Jordana Antonovića koji je nosio nadimak „Čisto srce„. On je 1878. usvojo vanbračnog sina grofa Breja, koji je bio na dvoru kralja Milana i dao mu ime Spasoje. Kafana se nalazila se na uglu ulica Žorža Klemensoa i Takovske. Otvorena je u drugoj polovini 19. veka. Zidove su krasile slike Obrenovića do njihovog pada. O Antonoviću se pisalo pre Drugog svetskog rata. Redovni gosti su bili Stevan Sremac, Radoje Domanović, Jovan Ilić, Velimir Rajić, Milorad Petrović – Šapčanin. Kafana je služila makedonske specijalitete: bamije, papazjaniju, imam-baildi (punjeni patlidžan), jagnjetinu. U kafani je postojala ploča sećanaja na Stevana Sremca, kome je ovo bila omiljena kafana. Pesnik Velimir Rajić je tu napisao pesmu „Na dan njenog venčanja„:

„I srušiše se lepi snovi moji,

jer glavu tvoju venac sad pokriva.

Kraj tebe drugi pred oltarom stoji

prosta ti bila moja ljubav živa.“

Ovo je prva strofa te pesme na koju je ispevana parodija koja je bila veoma popularna:

„Ja ću i dalje ići kod „Orača“,

stalno čim veče spusti svoja krila.

I šaputaću posle pete čaše,

nisi me, gusko, dostojna ni bila.“

U kafani su tokom 1923. i 1929. održavani koncerti i predavanja. Srušena je 1960. godine.

Centar beogradskog života sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka bio je Pozorišni trg, današnji Trg republike. U kafani „Kolarac“ izgrađenoj 1858. godine, na tom mestu koje je bilo elitno, priređivani su najveći balovi, zabave i skupovi, a gosti su bili oficiri, visoki činovnici, političari, razna društva, staleška udruženja, političke stranke i drugi. Kafanu je osnovao Ilija Milosavljević Kolarac. Spominje se kao hotel, kafana i pivnica, a služila je i za bioskopske predstave za vreme kojih se jelo i pilo. Bila je interesantna, jer su zidove krasile naslikane vojvode iz Prvog i Drugog srpskog ustanka. U zgradi kafane je bila prva i jedina pošta za Beograd, otvorena 1878.  Smatra se da su u njoj Dragutin Dimitrijević Apis i njegovi zaverenici tu skovali plan o ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin. U

delu zgrade koja gleda ka današnjoj Makedonskoj ulici, bila je katolička kapela, do početka 20 veka. Tu je 1893. održan prvi Sajam knjiga. Vlasnici kafane između dva rata bili su Luka Jovanović, Ilija Đorđević, Nikola Praporčetović, Đorđe Vajfert i drugi. Kafana je srušena u aprilskom bombardovanju Beograda 1941.

Kafana „Zlatna moruna“ postoji i danas i nalazi se na uglu Kameničke ulice i ulice Kraljice Natalije. Kafana je bila mesto okupljanja „Mlade Bosne“ i organizacije „Ujedinjenje ili smrt„. U kafani se vežbalo pucanje, u pauzama igranja bilijara, i spremao atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Fedinanada. Gavrilo Princip je bio glavni gost.

Kafana „Kod grčke kraljice“ je jedna od najstarijih zgrada u Knez Mihailovoj ulici podignuta 1835. Kao zakupac 1860. pominje se Janko Lazarević. Tokom obeležavanja predaje ključeva grada knezu Mihailu 1867. u njoj kao i u mnogim kafanama je proslavljan ovaj bitan događaj. U tom periodu pominje se kao vlasnik zgrade Jovan Kumanudi. Kafana je od 1896. u vlasništvu sina poznatog beogradskog trgovca Krste Petrovića, Koče.

Kafana „Dardaneli“ nalazila se na Pozorišnom, a sada Trgu republike, na mestu gde je sad Narodni muzej. Otvorena je 1855. i bila je u vlasništvu Turčina Arifa Bega. Godine 1862. prodata je Kosti Ivkoviću. Kasnije je zakupac bio Mita Ristić Ćora. Kafana je bila stecište beogradskih boema i veseljaka. Kafana je radila do 1902. kada se uselila Uprava fondova. Kafanu su posećivali Vojislav Ilić, Mihailo Jovičević, Branislav Nušić, Stevan Sremac, Janko Veselinović. U kafani se igrao čoček. U njoj je Vojislav Ilić za opkladu sa Mihajlom Jovičevićem napisao pesmu „Ko udara tako pozno„. Kafana je bila stecište zgoda i nezgoda. Stevan Sremac je u njoj imao svoj sto koji je gledao na Vasinu ulicu. Posle rušenja kafane 1902. niče nova kafana pod imenom „Pozorišna kafana“ čiji je vlasnik bio Pera Sotirović.

U kafani je jedno vreme bilo stecište Novinarskog udruženja, osnovan je Glumački klub, a organizovan je i novinarski bal. Postoji anegdota da je u ovoj kafani Vojislav Ilić ponudio Janku Veselinoviću, kada su ostali bez novca, da prodaju svoje nadgrobne spomenike. Spomenik Vojislava Ilića niko nije hteo da kupi i postavljen je na Kalemegdanu 1904. U kafanu je dolazio i Branislav Nušić.

„Građanska kasina“ je bila mesto gde su se od 1869. održavali koncerti i okupljala muzička elita Beograda. Kafana se nalazila na uglu Dubrovačke ulice, a sadašnje Kralja Petra I i knez Mihailove ulice. Branislav Nušić je o njoj rekao da je bila središte okupljanja uglednih i pismenih trgovaca, oficira i činovnika. U ovoj kafani je decembra 1881. osnovano Srpsko novinarsko društvo, a za prvog predsednika je izbaran dr Laza Kostić. U ovoj kafani je poznati slikar Uroš Predić imao izložbu slika 1888. Kafana je bila u evropskom stilu, lepo ukrašena, sa umetničkim slikama, čitaonicom, poslastičarnicom. U njoj je 1894. formirana berza. Zgrada je srušena 1929.

Kafana „Vardar“ se nalazila na uglu Beogradske i Njegoševe ulice i bila je sastajalište ljudi sa „dubljim“ džepom. Kafana je imala odličnu kuhinju i nadaleko čuveni podrum vina. U podrumu je bilo dalmatinskog viškog vina, makedonska „Demir kapija„, vino iz smederevske venčanske vinogradarske zadruge, vina „dingač“ i „blatina„, a postoji zapis da je kralj Aleksandar Karađorđević bio akcionar. Kafana je bila poznata po pevaču i beogradskom advokatu Mijatu Mijatoviću, koji nije pevao za novac, ali je jedne večeri uspeo da zaradi 50.000 ondašnjih dinara, kada je gost bio i patrijarh Varnava. Posebno se isticao pevajući pesmu „Sagradiću šajku od suvoga kedra„. Za njega se i sad kaže da je bio ondašnje najslavnije pevačko ime.

Za kafanu „Vardar“ se govorilo da je deveti i najviši krug raja, blizak samom sazvežđu i Tvorcu neba i zemlje. Preko puta je bila kafana „Lepa Katarina„.

„Lepa Katarina“ je ime dobila po lepoj Vojvođanki, koja je radila kao kuvarica sedamdesetih godina 19. veka i udala se za gostioničara Dimitrija Lepteka. Kafanu su posećivali meraklije i gurmani. Jedan od vlasnika kafane bio je Nikola Trandafilović. Bila je čuvena po igrankama i „krompir balovima„, igrankama za sirotinju. Posećivale su ovu kafanu i devojke i to uglavnom Nemice i Slovakinje. Smatra se da je bila sedište sportskog društva „Pobeda„.

Kafana „Liman na Savi“ bila je u Savamali, a kao vlasnik 1874. pominje se Kapetan Miša Anastasijević. Kafana je bila na sprat, imala je sobe za spavanje i čardak prema vodi. Hrane i slatkiša bilo je u izobilju. U njoj su zabeležena orgijanja, veselja i šenlučenja.

Kafana „Jasenica“ se nalazila na Dorćolu gde danas prolazi železnička pruga. Naziv kafane se pominje još 1892. U ovoj kafani je Mika Alas 1903. uz riblju čorbu ugostio tadašnju srpsku vladu, a svirali su ljudi iz Mikinog društva „SUZ“. Ispred ove kafane je major Dragutin Gavrilović izdao naredbu za juriš dobrovoljaca Sremskog odreda, oktobra 1915. kad su se vodile bitke za Beograd tokom Prvog svetskog rata. Zgrada je srušena posle Drugog svetskog rata.

Kafana „Sedam Švaba“ je iz 1840 godine. Nalazila se preko puta Varoške bolnice, u ulici Džordža Vašingtona, na prostoru gde  se danas nalazi kafana „Vidin kapija„. Naziv je dobila po Nemcima koji su gradili bolnicu, a u kafani se hranili. Đura Jakšić dolazi na ideju da oslika kafanu  i tako oduži svoj dug za jelo i piće. Na slici su sedam Švaba kako jure zeca. Oko kafane su bili zasađeni kestenovi. Kafana je pre nosila naziv „Kod kočijaša„.

Kafana „Ujedinjenje“ se nalazila na mestu današnjeg Etnografskog muzeja. Vlasnik zgrade je bio ministar spoljih poslova Ilija Garašanin. Kafana je data u zakup Petru Josifoviću. Pošto je kafana bila preko puta opštine, tu su dolazili pisari i advokati koji su neukim građanima pisali molbe, zahteve i žalbe. Posle rušenja kafane, izgrađena je zgrada berze, a posle Drugog svetskog rata tu je smešten Etnografski muzej.

I pesnici, i pevači, i umetnici i sportisti i slikari i boemi – duše kafana

„Turski han“ je kafana koja se nalazila u Vasinoj ulici kod Kapetan Mišinog zdanja. Do 1862. vlasnik kafane je bio Osman efendija, a od 1865. Kosta Todorović mehandžija. Kafana je bila stecište boema, a posećivao ju je i princ Miloš, sin Jevrema Obrenovića, brata kneza Miloša. Kasnije je pretvorena u hotel „Imperijal“.

Kafana „Srbija“ nalazila se u nekadašnjoj Poenkarevoj, a današnjoj Makedonskoj ulici i bila je poznata po okupljanju Srba iz Francuske i frankofilskih udruženja. Vlasnik kafane je bio Milić Krasić, veliki frankofil. Česti gosti su bili fudbaleri kluba „Jugoslavija„, predsednik kluba Milutin Stanojlović i sportski novinar Bora Jovanović. Dolazio je i Ivan Milutinović – Milutinac, tada fudbaler „Jugoslavije„. „Jugoslavija“ je bila najpopularniji fudbalski klub u to vreme. U kafanu su navraćali glumci i operski pevači kao što su Olga Spirdonović , Nevena Urbanova, Anita Meteov i Nada Stojić. Dolazio je i prvak Carske opere Evgenije Marijašec, Lazar Jovanovć, balerina Jelena Poljakova i članovi Beogradske filharmonije, narodne pevačice radija Nata Pavlović i Ružica Protić i, naravno, Branislav Nušić.

Kafana „Ostrvo Svete Jelene“ se nalazila u Knez Mihailovoj ulici. Vlasnik je bio Uroš Knežević, koji je bio narodni poslanik i osnivač lista „Pravda„. U njoj su se okupljali akademci i mlađi oficiri i bilo je živo za vreme vladavine Napoleona III i u njoj su se okupljali bonapartisti.

Kafana „Kod nemačkog cara“ se nalazila u Garašaninovoj ulici i imala je lepu, veliku baštu sa jorgovanima, lipom i bagremom. U njoj je bila bista cara Vilhelma. Muzika je bila iz Bečkereka. Svake subote priređivani su „krompir balovi„, a nedeljom šotiš (živahna igra škotskog porekla), uz pivo i nemačke pesme. Kafanu je posećivao Vasa Pelagić. U bašti ove kafane nalazila se Vračarska rupa u koju je 1842. Toma Vučić Perišić zatvarao svoje protivnike. Kada je izgrađena kafana, rupa je isorišćena za podrum pića.

Kafana kod „Muse“ ili „Muse Kesedžije“ nalazila se na mestu današnje kafane „Grmeč“ u Makedonskoj ulici. Bila je mesto okupljanja novinara „Politike“, književnika, glumaca, operskih pevača i sportista.

Tu u blizini je bila i kafana „Dva megdandžije“ čiji je vlasnik bio bokser i rvač Sava Rajković. Posetioci su bili iz sveta boksa Vili Hiber, Luka Popović, Lazar Džepina, Tikon Pavlović, libijski rvač Ali Ben Abdu Ben Mesaud. Tu su dolazili novinari, književnici, glumci, fudbaleri i operski pevači.

„Manakova kuća“ je danas ogranak Etnografskog muzeja, a nekad je bila pekara i kafana. Tada ju je Manojlo Manak 1835. otkupio od turskog age. Do tad je bila harem. Od 1860. je u vlasništvu Manojlovog rođaka Manaka Mihailovića, po kome zgrada nosi ime. Te godine je prvi put angažovan orkestar u kome su svirale i pevale žene iz Češke. Kasnije, u zakup kafanu uzima Blagoje Micković.

Kafana „Makedonija“ je bila mesto okupljanja studenata Beogradskog univerziteta, a pominje se od 1876. Vlasnici kafane su u zidove stavljali zlato, tako da je između dva svetska rata, prilkom rušenja zgrade, nađena ogromna količina zlata.

Kafana „Kod krune“ nalazila se preko puta Kalemegdanskog parka i u njoj su se oko 1830. prvi put sreli knez Miloš i Husein paša . Kasnije su u njoj održavane igranke i pozorišne predstave, pa se neko vreme kafana zvala i „Teatar Kod krune„. Godine 1867. svoju pozorišnu predstavu izvelo je Novosadsko pozorište.

Kafana „Kragujevac“  se spominje u drugoj polovini 19. veka u Sava maloj. Od 1893. ona je gostionica. U ovoj kafani je nastala anegdota sa Đurom Jakšićem i policajcem koji ga je pitao šta radi, a Đura je odgovorio:

• Ugađam, ali nikako da ugodim. Pretekne vino, ja naručim vodu. Pa pretekne voda, ja naručim vino i nikako da ugodim.

Zgrada „Knjaževe pivare“ sagrađen je na uglu današnjih ulica admirala Geprata i Balkanske, a naručila ju je kneginja Ljubica. Sagrađena je oko 1840. Iz nje je pivo nošeno borcima Tome Vučića Perišića. U sali gostionice ove pivare održana je Narodna skupština, poznata kao Svetoandrejska kada je doneta odluka o povratku Obrenovića u Srbiju 1858. Pivaru je prvo vodio Zemunac Konstantin Hadija, a onda su je preuzeli Đorđe i Ignjat Vajfert. Tu su se održavale i pozorišne predstave, čak je i naziv bio adekvatan – „Teatar Kod pivare„. Pivaru je prodala kraljica Natalija, a srušena je 1939.

Kafana „Kičevo“ je bila na putu za Zeleni venac u Kameničkoj ulici i kod nje je uvek bilo veselo i bučno. Drugi spisi kažu da se ona nalazila tamo gde su sad kameni stubovi Brankovog mosta i gde prolazi tramvajska pruga.

U kafani „Kod zlatnog krsta„, današnji „Dušanov grad“ se burno proslavljala predaja ključeva grada knezu Mihailu. Zgrada je sagrađena 1865. tu su prvi put prikazane pokretne slike, u junu  1896. ili prva bioskopska predstava, samo pet meseci posle Evrope. Prvoj projekciji prisustvovali su kralj Aleksandar Obrenović i kraljica majka Natalija. U njoj je Đura Jakšić spevao pesmu „U boj, u boj u sveti hajde rat“ posvećen hercegovačkom ustanku.

U kafani se prikupljala pomoć za ustanike. Jedno vreme je vlasnik kafane bio Vladimir Lacković koji je zaveštao imanje i kafanu Ministarstvu prosvete na ime svog dvanaestogodišnjeg preminulog sina, da se od prihoda pomogne u školovanju đaka iz drugog razreda gimnazije.

Zgrada gde je kafana „Zlatno burence“ bila je u vlasništvu porodice Jovanović. U dnu zgrde na uglu Prizrenske i Sremske ulice nalazila se kafana poznata po gurmanlicima, a spominje se od 1876. U zgradi je stanovao Branislav Nušić.

Kafana „Kod engleske kraljice“ potiče iz 1830. i nalazila se na ulglu Pop Lukine i Brankove ulice. Organizovane su muzičke večeri, pozorišne predstave, igranke i lumpovalo se do zore. Stalni gost je bio Branko Radičević, koji je živeo u Gospodskoj, a sada Brankovoj 31. U kafani se služio štajnbruh, lager i mercin pivo, vruća i hladna somovina, kečiga, šaran, sitna rečna riba, posne pite i pite filovane sutlijašem. Kasnije je kafana dobila naziv „Srebrna kugla„. U blizini je bio „Đački teatar“ gde je prva predstava bila tragedija „Vladislav“ od Jovana Sterije Popovića.

Kafana „Bums Keler“ nalazila se na uglu Skadarske i Zetske ulice. Vlasnik je bio Pera Svileni, beogradski boem. Imala je veliki keler podrum. Imala je i dve pevačice folklorne muzike i poneke romanse Kajče i Cvetu. Gosti su bili glumci, pesnici, novinari, slikari, muzičari, a između ostalih Branislav Nušić, Milorad Gavrilović i Dobrica Milutinović. Pevalo se, izvodile su se predstve i recitovalo se.

„Bajlonijeva pivara“ nalazi se na mestu sadašnje kafane „Skadarlija„. U njoj se nekad služilo tamno i svetlo pivo, a poseban kvalitet imalo je zlatno pivo „Gambrinus“ koje je imalo boju između svetlog i tamnog. Pred Drugi svetski rat, tu se pilo „Stout“ pivo.

Kafana „Kasina“ nalazila se na uglu Skopljanske i Terazija, u tadašnjem Palilulskom kvartu. Sagrađena je 1856. Kuća je pripadala braći Lukić iz Velikog sela, do 1858. kada je napravljena „Kasina„. Mesto je imalo više vlasnika, a poslednji oko 1900. bio je Vasa Mijatović, koji ju je zaveštao Domu sirote dece. Danas je to hotel „Kasina“ i bio je to najotmeniji hotel tog vremena. U toku 1906. i 1907. tu su održavane pozorišne predstave. U velikoj sali „Kasine“ zasedala je Narodna skupština Srbije 1918.  Narodno pozorište je tu održavalo svoje predstave 1920, a „Kasinu“ su posećivali naprednjaci. U „Kasini“ su se prvi put počeli peći ćevapčići. Vlasnik je tad bio Bezobrazni Vasa.

U bioskopskoj sali je 1930. prikazan prvi zvučni film u Beogradu „Soni boj„. U „Kasini“ je 1923. koncert održala violinistkinja Erika Morina. Tu su se održavali balovi „Hiljadu i druga noć„.

Kafana „Kod ajduk Veljka“ je bila kafana sa baštom i velikom salom. Nalazila se na uglu Sremske i knez Mihailove ulice. Od 1872. bila je u vlasništvu Karla Perolija Garibaldinca, sa najboljim delikates jelom u gradu. On je bio kuvar kod beogradskog paše i snabdevao je diplomatski kor. Karlo je bio učesnik Srpsko-turskih ratova 1876. do 1878. Kafana je bila i restoran i moderan bife i služila su se minhenska piva, kvas i francuska vina. U kafanu se dolazilo fijakerima. Jedno vreme, vlasnik kafane je bio Bora Jelkić koji je bankrotirao 1908. Posle njega, kafanu preuzima Pavle Tica. Po popisu pre 1860. vlasnik kafane je bio Milutin Petrović, brat hajduk Veljka, a 1885. kafanu je kupio Jovan Belimirović i dao pod zakup. Gosti kafane bili su Jovan Jovanović Zmaj i Đura Jakšić.

Preko puta Igumanove palate nalazila se kafana „Šiško“, sa baštom, poznata po sastajalištu liberala. Vlasnik je bio Stevan Jovanović Šiško, koji je sagradio kafanu 1861. Zgrada je bila na sprat. Na mestu „Šiškove kafane“ i „Uroševe pivnice“ 1938. podignut je bioskop „Beograd“. U ovoj kafani je sto imao Mika Alas i bila je mesto sastajanja njegovog društva „SUZ“. Novine su visile o štapu, a u njoj se često muziciralo.

„Kod zvezde repatice“ ili „Halejeve komete“, tako se zvala kafana otvorena 1910, kada se Halejeva kometa pojavila nad Beogradom i kada je, po proceni, trebalo da uništi svet. U njoj su gosti dobro jeli i pili, čekajući smak sveta.

https://www.youtube.com/watch?v=pTqWy62pXpY

Primetili ste da se često pominje proslava povodom predaje ključeva grada knezu Mihailu 1867. Glavno slavlje organizovano je u Uzun Mirkovoj 1 gde je bio bal, a svirala je „kneževa banda pod dirigentskom palicom Šlezingera“. Prva svirana pesma je bila „Drino, vodo hladna„, koja je tad smatrana za državnu himnu.

Zvezde beogradskih kafana i neobični nazivi

Kad već pišem o kafanama, ne mogu da ne spomenem pevače čija je popularnost bila nemerljiva za ono vreme između dva rata. Pevači su bili Sofka Nikolić, Divna Kostić, Mijat Mijatović, Nata Pavlović, Nada Aleksandrović, Dušan Đorđević, Milan Timotić, Uroš Seferović, Raša Radenković, Brana Cvetković koji su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj narodnoj muzici. Njihova karijera započijala je u kafanama, a orkestar braće Cicvarić je snimio ploču još u vreme Obrenovića. Sofka je lepotu svog glasa zabeležila u Parizu i Berlinu. Popularnost pevačica Sofke i Vukice Vuke je bila veća od fudbalera Moše Marjanovća. Jedino je po poluranosti mogla da im parira glumica Ita Rina.

Kafane u Beogadu su imale i neobična imena. To su bila „P’ceto koje laje“, „Kod lepog izgleda“, „Veseli dvori Ive Zagorice“, „Dve bule“, „Mladi Arapin“, „Kod Ćevabdžike“, „Astronomska kugla“, „Kod rđavog vremena“…

Ono što okrepljuje dušu i telo – jelovnik

Što se tiče jelovnika u beograskim kafanama, on se nije mnogo razlikovao. Jedini koji je znao napamet jelovnike bio je čuveni profesor nemačkog jezika Prve beogradske gimnazije Kosta Vujić. Miloš Crnjanski je o jelovnicima u beogradskim kafanama pisao sledeće:

Čorbe: pileća čorba paprena i finog ukusa.

Predjela: pita podseća malo na „vol-van“, pravi se sa mesom, sirom, spanaćem, itd. Sarma (punjeni listovi kupusa), kapama (jagnjetina sa povrćem i sitnim lukom), gibanica.

Pečenja: ćevap, meso na ražnju, ćevapčići (kroketi od mesa na žaru), prasetina, guščije i ćureće meso na ražnju, pilav na grčki način (kokoška sa pirinčem). Pošto je okolina Beograda puna divljači, divljač je veoma zastupljena na jelovnicima beogradskih restorana.

Kolači: Od kolača se pominje samo baklava, istočnjački slatkiš sa orasima. Beograđani su posebno obožavali istočnjačke poslastice. Voća ima u izobilju. Naročito je omiljeno ono iz Južne Srbije – grožđe iz Smedereva…

Sirevi: Srpski sirevi su poznati i uglavnom se jedu kao predjelo. Posle svakog obroka, Beograđanin popije šoljicu izvrsne turske kafe. U stvari, kafa je brazilska samo je pripremljena na poseban način.

Namernik, koji ode na izlet izvan Beograda može biti siguran da će u gostionici i najmanjeg sela naći jednostavnu, ali zdravu hranu: sir, dimljeno meso, pasulj skuvan sa dosta luka, omiljeno jelo seljaka iz okoline Beograda. Drugo omiljeno jelo Srba svih staleža je đuveč, reč je o složenoj mešavini paradajza, krompira, paprika, pirinča i više vrsta mesa. Pravi se i sa ribom. Gurmani i sladokusci tvrde da je hladni riblji đuveč čisto remek delo univerzalne kulinarske veštine.

Vina: Dalmatinska vina su s pravom čuvena, naročito crna vina sa otoka Vis, „prošek“ i bela vina iz Kolićevih dubrovačkih podruma. Ni vina iz srpskih podruma nisu za potcenjivanje –  crna vina iz Župe, bela iz Smedereva, sremska vina i vermut iz Sremskih Karlovaca.

 

Pivo: Svi beogradski restorani služe dobro domaće pivo, belo i crno.

Rakija: rakija od šljive iz Srbije čuvena „šljivovica“ bila je za vreme rata veoma cenjena među francuskim ratnicima sa Solunskog fronta. Osim toga, Srbija proizvodi odličnu rakiju od kleke (klekovača), kao i vrlo dobar brendi. Stranci su uveli u Beograd običaj pozivanja u restorane na večere i ručkove. Ipak, stari Beograđani i dalje više vole da prijatelje ugoste u svojoj kući. Srbi su, kao i drugi Sloveni, veoma gostoprimljivi. 

Naravno da ovo nije kraj priče o beogradskim kafanama. Biće ih još, samo da znate. Ovaj tekst je samo da vam zagolica maštu. 🙂

 

P.S. Nisam sigurna da li je „Drino, hladna vodo“ ova pesma koja je u tekstu. Ako neko zna koja je ta pesma, neka mi pošalje.

 

Inspiracija: knjiga „Stare kafane Beograda“ dr Vidoja Golubovića

 

Fotogafije: Pinterest, Youtube.com, Pixabay.com, politikin-zabavnik.co.rs, srbija-forum.com, telegraf.rs, grocka-info.com, avantartmagazin.com, stormfront.org, novosti.rs, logicno.com, etrafika.net, kuvajmo-blogovski.com, lorist.co.rs, possector.rs, domacirecepti.net, slobodnadalmacija.hr, stil.kurir.rs, serbia.com