Dan ljubavi i vina: Volite se i nazdravite toj ljubavi (VIDEO)

Neki ćete danas slaviti ljubav, neki vino, ali kako god, spojte se svi u isti praznik, praznik svetog Trifuna. Sveti Trifun je bio jedan od Hristovih velikomučenika koji stradao za hrišćansku veru. Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna obeležava 14. februara. A kako to biva, na sve to se nametnuo i Dan ljubavi uz Dan vina.

Ko je bio sveti Trifun?

Sveti Trifun je rođen u trećem veku, u selu Kampsadi u Frigiji. Roditelji su mu bili pobožni i svoju pobožnost su preneli na svog sina. Tokom života sveti Trifun se bavio domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva – da molitvom leči bolesne. Bio je iscelitelj. Za vreme svog života izlečio je mnoge bolesnike, isterivao demone iz ljudi i pomogao mnogima koji su mu se obraćali za pomoć.

Careva ćerka Gordijana se teško razbolela i skrenula s umom. Mnogi lekari pokušali su da je izleče, ali bezuspešno. Kada se zli duh javio iz devojke, rekao je da ga iz nje ne može isterati niko drugi, nego jedino čovek po imenu Trifun. Čuvši to, car je pozvao sve ljude sa ovim imenom iz carstva. Niko nije uspeo da je izleči. Kada je došao red na mladog Trifuna, on je iscelio Gordijanu. Car Gordije bogato je nagradio Trifuna. Svo bogatstvo mladić je na povratku podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Posle ovog isceljenja, mnogi su primili hrišćansku veru. Za vreme rimskog cara Decija, Trifun je pretrpeo strašno mučenje i na kraju umro.

Kada je na rimski presto došao car Dekije, počeo je progon hrišćana, stradanje i mučenje. Pošto nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, sveti Trifun je svirepo mučen i proganjan. Pogubljen je 250. godine. Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen.

Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari i mehandžije.

Običaji na svetog Trifuna

• Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. Veruje se da će grožđe tako dobro roditi
• Ako na svetog Trifuna pada kiša, rodiće uspešno šljiva i biće rodna godina
• Ukoliko dan bude vedar, godina će biti sušna i nerodna

Jedno od verovanja u narodu je, da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi – ljubav. U selima u Šumadiji, sveti Trifun se slavi kao se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave. U Popovom polju niko ne radi teže poslove.

Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar biljaka i štiti ga raznih štetočina. Obično se na njegov dan mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata. Sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.

Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudotvorbu moć svetog mučenika Trifuna, ustanovila je molitveni čin, koji se vrši sa njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja.

Kad se vrši ovaj čin, uzima se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd, i pored ostalog čita i „zaklinanije svjatago mučenika Trifuna„.

Naši vinogradari zbog toga slave svetog Trifuna kao patrona, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati. Zbog toga svetog Trifuna u istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj.

Na svetog Trifuna počinje sečka (februar), za koju seljaci na Kosovu kažu: „Sečka seče, Marta dere, sveti Sava kožu bere„. Sečka je, opet rekla: „Da nemam strah od moje starije sestre zime, grane bi od ognja vrelo s jedne strane, a ja bi’ ga s druge strane smrzla“ – toliko u februaru može da bude hladno.

Ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Veruje se da će biti kišna i rodna godina i da će roditi šljiva, ako na Trifundan pada sneg ili kiša, a ako bude vedro, godina će biti sušna i nerodna. Narod još kaže: „Triša zabo ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope„.

Svetog Trifuna slave ugostitelji.