Nedavno je u ambasadi Kanade u Beogradu godina u kojoj se nalazimo predstaveljena kao godina mahunarki. Tako je proglašeno u Ujedinjenim nacijama. Inače, Kanada je lider u prozvodnji ovog povrća i sa ponosom je imala da predstavi svoje rezultate u uzgajanju, ali i u izvozu mahunarki.
Takođe, prezentovala je i činjenicu da su upravo mahunarke te koje će spasiti svet od gladi i biće uskoro vrlo neophodne. Imala sam tu čast da budem gost u Kanadskoj ambasadi i da se upoznam sa činjenicama u vezi sa ovom „superhranom„.
Odmah da znate – većina od nas, verujem, ne unosi dovoljno mahunarki u organizam. Čak, smatram da pojedni ne bi ni znali o kom tipu biljaka je reč. Nutricionisti bi nas sve redom izgrdili. Zato ću krenuti od početka.
Eto baš ova 2016. proglašena je za godinu mahunarki. U mahuanarke spadaju mnogobrojne vrste povrća čiji je plod smešten u mahuni. Posebnu grupu čine mahunarke koje spadaju grašak, pasulj, leblebije i sočivo. One se popularno nazivaju i „superhranom„.
Veoma su zdrave, pristupačne i ukusne. Postoje dva tipa mahunarki: suve i uljane. Suve su sočivo, pasulj, suvi grašak, leblebije, a uljane soja i kikiriki.
Mahunarke mogu da pomognu da se nahrani svet. Dok se uzgajaju, troše manje vode i energije i proizvode manje štetnih gasova, a promene godišnjih doba im daju prirodnu zašitu od insekata i bolesti.
Sve je to veoma važno za svetsku populaciju koja će zahtevati 70 odsto povećanja poljoprivredne proizvode do 2050.
Mahunarke su „superhrana“ zato što tako sušene nutricionistička energetska bomba, puna proteina, vlakana, vitamina, složenih ugljenih hidrata i minerala (kalijum, magnezijum, cink, gvožđe).
Bez gluena su i pogodne su za vegeterijansku ishranu, a sadrže tri puta više folne kiseline nego kupus (ključni element B vitamina koji pomaže u sprečavanju nervnih oštećenja pri rođenju).
Pojedina istraživanja su pokazala da mahunarke pomažu kod koronarnih bolesti i dijabetesa, kao i u borbi protiv gojaznosti, pa čak i kancera. Smanjuju krvni pritisak i nivo holesterola. Unos mahunarki četiri puta i više nedeljno smanjuje rizik od koronarne bolesti za 22 odsto, snižava rizik od kardiovaskularnih bolesti za 11 odsto.
Kanada je svetski lider u proizvodnji i izvozu mahunarki. Ona proizvodi više od šest miliona tona i tako obezbeđuje trećinu svetske trgovine mahunarkama. U Kanadi je prošle godine proizvedeno tri i po tona graška, dva miliona tona sočiva, četvrt miliona tona pasulja i 130.000 tona leblebija.
Što se prosečnog Srbina tiče, on pasulj na trpezi ima dva do tri puta mesečno, tek jedan odsto od nas konzumira sočivo i to ne više od jednom mesečno, a za suvi grašak i leblebije jedva da su čuli.
Zato sam na prijemu posvećenom mahunarkama gde je glavni kuvar bio iz restorana „Hanan“ razgovarala sa Erikom Fronsiozijem, podpredsednikom „Agro-Haribec Inc“ iz Kanade, fabrikom koja se bavi izvozom proizvoda od mahunarki.
Sveta zemlja u sred Beograda: Lepota ukusa, boja i mirisa u libanskom restoranu „Hanan“ (VIDEO)
Kako ljude naviknuti da jedu mahunarke više?
- Vrlo je teško da ljudi pređu sa jedne vrste ishrane na drugu. Daću Vam primer. Sećam se bila je 1985. i bio je građanski rat u El Salvadoru. Bila je i suša i mnogo hrane je dolazilo iz Amerike. Dolazilo je i pasulja, i sočiva,i leblebija, ali nije bilo malog graška, a mali grašak je osnova njjihove hrane. Organizovala se čak i nabavka graška za narod El Salvadora. Dobili su grašak bio je običan i bilo je još hrane, ali oni nisu hteli da se odeknu svojh starih navika, bez obzira što su ih zadesili i rat i suša. I zato je teško. Ali je moguće. Pogotovu je moguće da se unosi više sočiva. A kad se kuva grašak potrebno je promeniti vodu u toku kuvanja, da bi zadržali svi potrebni nutrijenti. Kad se kuva sočivo potrebno staviti i krompir u vodu da pokupio sve šećere. Sočivo je vlo su ukusno. Na primer, u nekim delovima Mađarske je tradicija da se sočovo jede za Novu godinu. Smatraju da što više sočiva pojedu, da će biti zdraviji.
Jeste li probali srpsku kuhinju i sparivanje mahunarki sa mesom?
- Većina srpskih mahunarki ide uz meso, što je u redu. Unose se proteini. Ali treba imati granice i ako želite da izbegnete zdravstvene probeleme poput holesterola i visokog pritiska, onda treba jesti samo mahunarke.
Da li to znači da treba izbegavati meso?
- Ne, ne treba izbegavati meso. Ljudi treba da uživaju u životu. Nisam ni ja vegeterijanac. Samo treba znati da ako jedete mahunarke sa mesom, meso zna da poništi dobro u mahunarkama. Mahunarke sa kromprom nisu dobre, jer je krompir pun ugljenih hidrata, kao što nije dobro uparivati meso sa krompirom. Ono što ljudi treba da znaju da nikad ne treba da gledaju cenu i da kupuju što jeftinije. Treba da gledaju šta kupju. Mnogi varaju kupce, jer proizvod pakuju u veće kutuje i tako se čini da je proizvod jeftiniji, a u stvari nije. Ljudi treba da više čitaju šta kupuju. Zato treba edukoviti kupce.
Ukoliko poželite da spremite nešto od mahunarki, evo ideja. „Rokselanin kofer“ vam donosi dva recepta – slani i slatki.
Recepti
Salata od sočiva sa cvetovima belog luka
Sastojci:
- 1 kg sočiva
- 250g stabljike celera, sitno naseckanog
- 200 g mladog luka, sitno naseckanog
- 250 g nemasne šunke, sitno naseckane
- sok od jednog limuna
- so i biber, po ukusu
- 40 ml sirćeta
- 125 ml majoneza
- 75 ml maslinovog ulja
- peršun, po ukusu
- 20 g cvetova belog luka
Priprema:
Stavite sočivo u dublju posudu, prelijte vodom i skuvajte. Kad je skuvano, iscedite i osušite u lagano zagrejanoj rerni. Zatim promešajte celer, mladi luk, šunku i sočivo.
U drugoj posudi pomešajte limunov sok, so, biber i sirće. Mešajte dok se so ne istopi. Polako dodajte majonez i ulje, stalno mešajući. Zatim dodajte naseckani peršun. Sve dodajte mešavini sa sočivom i začinite po ukusu.
Pre posluživanja, dodajte cvetove belog luka.
Mafini sa brusnicama
Sastojci:
- 100 g brusnica
- 50 g oraha
Prva mešavina:
- 110 g glatkog brašna
- 125g brašna od celog zrna
- 150 g šećera
- jedna kašičica praška za pecivo
- pola kašičice soda bikarbone
Druga mešavina:
- 1jaje
- 190 ml soka od pomorandže
- 125 ml biljnog ulja ili rastopljenog putera
- 1 kašičica arome od pomorandže
Priprema:
Umešati sve suve sastojke. Umešati ti smesu sa sastojcima iz druge mešavine, ali samo dok se sastojci ne spoje. Zatim dodati naseckane brusnice i orahe. Stavljati u kalupe za mafine i peći u rerni dok ne dobiju zlatnu boju, oko 25 minuta.
Za one koji nisu videli, ovo je deo atmosfere iz Kanadske ambasade:
∼ sponzorisan tekst ∼
Fotografije: Nebojša Marković, Tumblr, Pixabay, verywellfit.com
Mogu vam se dopasti i ovi članci
-
Mali uvod u vegansku ishranu: Borba za prava životinja (RECEPTI)
-
U poseti vinariji „Aleksić“: One su dokaz da vino uspeva i bez brkova, stomaka i prljavih ruku (RECEPTI)
-
Dijeta koja uspeva: Ketoza će vam pomoći da oslabite, ali pažljivo!
-
Za sve male borce i njihove velike pomoćnike: Ima nade!
-
Uhvatila vas je prehlada: Hrana za dane dok šmrcate