Dan za smeh: Vreme je da slatko nasmejete i sebe i druge!

Ajd’ sad iskreno: kad te se onako, od srca i grhotom nasmejali? Ne sećate se? Baš bez veze. Ipak, ako je odgovor „Evo baš pre nekoliko trenutaka“ to samo znači da je neko upravo vama ili vi njemu/njoj učinili prvoaprilsku šalu! Bravo za vas! A vi koji se niste nasmejali, ne bi bilo loše da razmilite o nekoj šali. Jer, kažu zdravstveni radnici i psiholozi – smeh je lek. Postoji i terapija smehom koja, kažu, daje dobre rezultate. Ja sam prisustvovala jednoj pre nekoliko godina u hotelu „Metropol“ i, za sad, imamo jednog stručnjaka sertifikovanog za smehoterapiju.

Istraživanja kažu da se svaki čovek tokom života smeje prosečno 650 dana, što je oko dve godine. Polovina tog smejanja „dolazi“ iz detinjstva, a kasnije se smemo sve ređe. Baš bez veze.

E pa danas je Svetski dan šale, 1. april, danas je ono „Apri-li-li-li“ kada se prave šale i razne smicalice, a cilj je jedan – smeh i zabava. Samo pazite, jer te „bezazlene“ šale ponekad mogu da imaju i neželjene efekte.

Poreklo Dana šale

Prvi april se obežava već vekovima, ali se ne zna kako je nastao. Najranija povezanost 1. aprila i zbijanja šala pojavljuje se u Čoserovim „Kanterberijskim pričama“ iz 1392. godine. Postoje razna tumačenja, a jedno od njih je da se ovaj „opštenarodni praznik“ pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao Dan svih luda.

Mnogi misle da se zbijanje šala pojavilo prvi put u Francuskoj, oko 1564. godine. Za onog ko je nasamaren govorilo se da je dobio „aprilsku ribu“.

Jedna od verzija nastanka dana posvećenog šali je da je, navodno, 1. aprila nepoznata devojka ponudila tajni sastanak Henriju IV, kralju Francuske, koji je vladao od 1589. do 1610. godine. Henri je, zamislite, bio sklon mladim ženama i rado je pristao na sastanak u diskretnim odajama dvorca. Kad se Henri pojavio u dogovoreno vreme na sastanku, našao je umesto devojke svoju suprugu Mariju de Mediči.

U nekim zemljama, kao što su Velika Britanija, Australija i Južnoafrička Republika, šale se prave samo do podneva, a onaj ko ih napravi posle podne naziva se aprilskom budalom (April Fool). Englezi misle da je Dan šale preuzet sa Istoka i 1. april zovu „Danom svih glupaka„. U mnogim zemljama smicalice se prave tokom celog dana.

Finci taj dan povezuju sa prolećnim učenjem dece o privrednim radovima, a slično je i u Švajcarskoj. Postoje mišljenja da koreni tog „praznika“ dolaze još iz starog Rima.

Rimljani i Indusi su slavili Novu godinu odmah po dolasku proleća. U srednjem veku, veći deo Evrope je slavio 25. mart, praznik Blagovesti, kao početak praznovanja Nove godine. Slavlje bi trajalo nedelju dana, sve do 1. aprila. Papa Gregor XII je 1582. godine naredio poštovanje gregorijanskog kalendara, po kome se Nova godina proslavlja 1. januara.

Uvođenje novih pravila nije uvek bilo milo, mnogi su odbili da se povinuju kalendaru pape Gregora i nastavili da slave Novu godinu oko 1. aprila. Oni koji su prihvatili novi kalendar, tog dana su zbijali šale na račun „zastarelih“. Običaj je nastao u Francuskoj koja je prva prihvatila gregorijanski kalendar. Prvi april je kao praznik šale odmah zaživeo i u delovima Evrope koji su mnogo kasnije prihvatili novi kalendar.

U 18. veku se mislilo da 1. april vodi poreklo od potopa i Noja. Prema članku iz jednih engleskih novina objavljenom 1789. godine, tog datuma je Noje prvi put poslao golubicu, ali da je bilo prerano.

U holandskom Ejndhovenu se održava tradicija zbijanja šala 1. aprila, tako što se novine se utrkuju da objave „ekskluzivne“ lažne vesti, kao na primer o dolasku nekih svetskih državnika u taj grad, o bolestima, o raznim eksperimentima…

Običaj zbijanja prvoaprilskih šala nije zaobišao ni nas i ove prostore, pa se danas često u medijima viđaju šale koje, na prvi pogled deluju stvarno.

Prvi april i mediji

Prvi su sa šalama 1. aprila 1835. godine počeli Njujorčani. U jednom njujorškom listu pisalo je da je napravljen teleskop uz pomoć kog mogu da se vide ljudi i životinje na Mesecu.

Zamilite situaciju da je čak i čuveni „Associated Press“ (Asošijeted Pres) 1983. naseo na prvoaprilsku šalu. Elem, Džozef Boskin, profesor istorije na Univerzitetu u Bostonu je dao ovom medijskom servisu tumačenje da je praznik šale je nastao u vreme cara Konstantina, kada je grupa dvorskih luda tokom zabave na rimskom dvoru rekla slavnom vladaru da bi bolje od njega vodili carstvo. Zabavljen ovom idejom, car Konstantin je na jedan dan prepustio vlast dvorskoj ludi Kugelu, koji je za vreme svoje vladavine ediktom proglasio 1. april za dan šale i apsurda. Nekoliko dana kasnije, javnost je saznala da je profesor Boskin je nasamario slavni medijski servis, jer je celu priču izmislio kao prvoaprilsku šalu. I to AP-u nije bilo za nauk, pa su naseli još jednom na priču.

U sovjetskoj štampi 1988. godine list „Izvestija“ je objavio 1. aprila da Dijego Maradona vodi pregovore s rukovodstvom moskovskog „Spartaka“ i da su spremni da mu daju pozamašnu sumu, što je agencija AP shvatila ozbiljno.

Muzej šala u San Dijegu objavio je spisak deset najboljih prvoaprilskih šala u štampi, a jedna od najsmješnijih ima veze sa politikom. Ta šala odnosi se na američki državni radio, koji je 1992. godine najavio novu kandidaturu Ričarda Niksona za predsedničke izbore, pod motom: „Nisam učinio ništa loše i neću to ponoviti„!

Emisija „Panorama“ na BBC-ju, 1957. godine je objavila poznatu prvoaprilsku šalu o tome kako Švajcarci beru špagete sa drveta. Prilog je govorio o tome kako je konačno istrebljena štetočina špagetni žižak. Veliki broj gledalaca se javio uredništvu da bi saznali kako sami mogu da gaje svoje špagete.

Nešto slično je uradio komentator „NBC“. On je 1. aprila pričao o rekordnom prinosu kiselih krastavčića. Isto tako, italijanski kanal TG2 objavio je da je na Marsu pronađena nafta i prikazan je foto-materijal NASA. U prilog ide i objašnjenje britanskih naučnika da su većina vozača koji krše saobraćajna pravila „latentni homoseksualci„.

„Burger King“ je 1998. u Americi objavio reklamu o hamburgerima za levoruke, koji su napravljeni tako da im sadržaj curi s desne strane.

List „Gardijan„ je u svom dodatku 1977. godine objavio članak koji je pohvalno pisao o ovom izmišljenom odmaralištu, o njegova dva ostrva Aperkejs i Louerkejs, o njegovom glavnom gradu Bodoniju i o njegovom vođi Generalu Piki. Čitaoci su bili razočarani kada su saznali da su sva mesta izmišljena, a da su imena uzeta kao termini iz tipografije.

Iran je 1979. godine proglasio 1. april Danom republike. I danas mnogi ne veruju da je to stavrno praznik.

U danskom gradu Albertslundu 2009. umalo je jedna škola izgorela do temelja, jer vatrogasci nisu verovali da su prva dva poziva bila prava.

Domaći mediji i Apri li-li-li

Što se domaćih medija tiče, prvu prvoaprilsku šalu napravila je „Politika ekspres„. Objavljena je daleke 1964. godine , a odnosila se na to da legendarni fudbaler Dragoslav Šekularac „prelazi“ u „Partizan“ što je razočaralo navijače „Crvene zvezde„.

U poslednjih nekoliko godina pamti se prvoaprilska šala novosadskog „Radija 021“ sa tadašnjim ministrom za kapitalne investicije Velimirom Ilićem.

Kako je navedeno u pojedinim medijima, Ilić je novinaru potvrdio da se sastao s izmišljenim biznismenom Stivom Bogdanovićem i da je s njim ugovorio kapitalne investicije u Srbiji.

„Pa, i ministar može ponekad da bude senilan pa da zaboravi s kim se sve sreo i kako se ko zove„, rekao je Ilić tada dok je pokušavao da se opravda.

Zbog važnih političkih dešavanja prethodnih godina, najveći broj šala koje su mediji objavljivali odnosio se na status Kosova i Metohije, ali i komentare pojedinih političara.

Odnosi Kosova i Srbije bili su glavna tema prvoaprilskih tekstova dnevnika „Kosova sot“ koji je objavio da je Srbija priznala nezavisnost Kosova, ali uz dodatak „Apri-li-li-li„.

List „Koha ditore„, takođe pod naslovom „Tači postigao „tajni“ sporazum sa Jeremićem, ne znaju se detalji“ pisao je tada o navodnom sporazumu kosovskog premijera i ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića.

Očekujte neke medijske smicalice i danas! 🙂

Zato, nasmejte se danas. Onako, pravo. Iz srca. I ne samo danas. Smejte se uvek. Jer, kad se smejemo mi smo opušteniji, lepši i zadovoljniji. Ako niste znali, humor nam pomaže da lakše prevaziđemo neku neprijatnu ili tešku situaciju. Još ako znamo da se našalimo na sopstveni račun, eto nama pomoći i leka. Zato, smejte se 🙂 😀 Uvek, i svuda!

 

Fotografije: Tumblr, Wikipedia, Pinterest, Pixabay.com, grandvoyageitaly.weebly.com, truthontheweb.org, rabbimoffic.com, inc.com, oursoil.org, aljazeera.com, als011.wordpress.com, balkanekspresrb.rs, srbijanet.rs, nspm.rs, resolutic.com, gdynia.mm.pl