Na žalost, postoje indicije da će im i to parče, to tako posebno mesto na kugli zemaljskoj, oduzeti i dati nekim megalomanski hotelima čiji vlasnici planiraju da tu prave „kule i gradove“ za običan, platežni svet.
I Zemlja će izgubiti svoj raj.
Grčka je lepa zemlja. Stara zemlja. Zemlja mora i letovanja. Srbi, u nedostatku bližeg, a
Kad bih morala da opišem Tunis, rekla bih da je to zemlja koja miriše na
Ostrvo slobode. Tako od prvog dana zovem Adu Bojanu. Skretanje od glavnog puta u desno, onda pravo do mosta koji povezuje suprotnu obalu Bojane sa Adom. Rampa i tu ste.
Ne za se kada je Ada Bojana nastala. Jedna legenda koja je dostupna na internetu kaže da je ovaj raj na zemlji nastao ili u 17. ili u 19. veku, kada se jedrenjak „Merito“ nasukao u blizini sadašnje Ade Bojane. Tu su bila dva ostrvca.
Godinama se taložio rečni nanos, pa je nastao sprud, a onda i ostrvo. Sad Bojana grli Adu i račva se oko nje poput zmijskog jezika.
Izabrati idelano mesto za odmor zna da bude veoma stresno i naporno. Ako ste već
Jedne jeseni, 2002. godine, moj prvi doživljaj Grčke… Posle odabira prihvatljive ponude, maturska ekskurzija 14.
Odavno se u rumunskom gradu Temišvaru zvanično ne govori srpski jezik. Nezvanično, to je još srpska
Mirno mesto danas uglavnom živi od zdravstvenog turizma i sve je posvećeno tome. Najpoznatiji od šest hotela u samom centru je grand hotel „Rogaška“, gde su svojevremeno boravili kralj Petar I Karađorđević, car Ferdinand i kompozitor Franc List, koji je čak nastupao u najakustičnijoj dvorani u Sloveniji – u Kristaloj dvorani koja se nalazi u ovom hotelu.
Tu se i dan danas priređuju koncerti i muzičke večeri. Ipak, za one koji žele da se osećaju kao kraljevi, na uzbrdici uzdiže se hotel „Aleksandar“ koji i danas nosi naziv po kralju ujedinitelju. U njemu noćenje košta od 900 do neverovatnih 1.500 evra. Kraljevski.
Manastir Ostrog nalazi se na okomitnoj steni masiva Ostroška greda, na putu između Nikšića i Danilovgrada. Pripada plemenu Bjelopavlića na čije polje i gleda s visine. Put koji vodi do manastira prepun je krivina i serpentida, ledi krv u žilama ako pogled slučajno zastane.
U avgustu je vruće, prevureće, ruke su hladne od straha, grlo suvo, oči unezverene. Molitve same stižu jedna drugu, jer prizori stena pod prozorom ne daju mislima da se opuste, dok strah grči svaki mišić, stvara slike kojih nema i proizvodi zvuke koji se ne čuju.
Čim kročite na tlo starog grada osetićete magiju po kojoj je grad nadaleko čuven – stare zgrade, dalmatinski „šmek“, novo i staro u jednom. Čim se „upoznate“ sa svetim Vlahom, o kome kruži priča da je sišao na zemlju da bi Dubrovniku najavio razorni zemljotres u proleće 1667. godine, stižete na Stradun. O da, onaj lepi Stradun koga se svi koji su nekad živeli u velikoj Jugoslaviji dobro sećaju.
