Tunisu u pohode: Zemlja maslina koja miriše na jasmin (RECEPTI) (VIDEO)

Kad bih morala da opišem Tunis, rekla bih da je to zemlja koja miriše na jasmin. Zemlja na severu Afrike se i ove godine plaši terorizma, opet se sve gleda kroz budžet i turizam od koga stanovnici Tunisa žive. Već godinama se strahuje, ali nada da ipak nije sve tako crno i da će gosti pristizati u letovališta poput Hamameta, Jasmin Hamameta, Port el Kontauija ili Susa i dalje živi.

Prvi put sam dete odvela na letovanje baš u Tunis, u grad Sus. Bilo je to pre Arapskog proleća, 2008. Sus je treći grad po veličini u Tunisu, najveća luka u Tunisu i veoma star grad sa autentičnom medinom koja je pod zaštitom UNESCO – a. Pored Hamemeta, on je centar tunišanskog turizma. Port el Kontaui je svega dva kilometra dalje i poznato je letovališe za one sa „dubljim džepom“.

Prvi utisak je bio da je Tunis siromašna zemlja, sa nametljivim prodavcima koji odmah prepoznaju stranca i nude, guraju se, uporni su da prodaju sve što mogu.

Međutim, prvo upozorenje koje sam dobila kad sam kročila u ovu zemlju je da nikada ne nosim mnogo novca sa sobom, jer su pljačkaši gotovo na svakom koraku. Da nigde ne idem sama kasno noću. Pravila su bila ispoštovana. Moja ćerka Una je tad bila mala i išla je na spavanje rano, pa smo vreme uveče provodile u hotelu, na zabavi za decu posle večere, ili u sobi.

Inače, u Tunisu je, pored arapskog, oficijelni jezik francuski. Engleski pričaju, ali slabo. Dugo su bili pod francuskim protektoratom, a nezavisnost su stekli 1956. kada Tunis postaje republika, a prvi predsednik je bio Habib Burgiba. Pošto sam često koristila taksi i obnavljala svoj francuski sa lokalnim stanovništvom, tada sam dobila pohvalu od taksiste da baš dobro pričam francuski jezk. Pitao me je odakle sam i gde sam ga učila. Rekoh, u Beogrdu, u školi. A on se odmah setio – „Jugoslavija, Tito„! E, to. 🙂

Plaža je u Susu je peščana, more mirno. I krajem juna sunce je pržilo, zato je maksimalna zaštita neophodna. Ili da obavezno nosite majicu i boravite pod suncobranom kada ste na otvorenom tokom dana. Tako je to u Tunisu čim počne leto.

Inače, Tunišani su veseo narod i mnogo vole muziku. Jedan čuveni hit Chemical Brothers-a je preuzet baš sa tunišanske muzičke scene. Ako ne znate o čemu je reč, poslušajte:

Zvanična valuta je tunišanski dinar. Iako je tipično arapska zemlja, nekadašnja francuska kolonija, oseća se uticaj „zapadnih sila“. Kuhinja je bogata, pa ako sednete u neki od restorana, možete da naručite picu ili pastu. Možda pica nije kao italijanska, ali artičoke na njoj su vrlo interesantan dodatak! 🙂 Tunišanska kuhinja je prepuna povrća, ovčijeg i goveđeg mesa, ribe i testenina. Negde se jede i kamilje meso. Bageti se često jedu uz glavne obroke. Najpopularnije jelo su špagete ili makarone koje se poslužuju sa umakom od paradajza. Za ljubitelje ribe u Tunisu, glavnom gradu, postoji ulica koja je samo sa takvim restoranima i zove se Halk Alvad.

Uživala sam u njihovoj pažnji po restoranima, probala njihovo pivo (obavezno!) „Seltiju“ i šetala se. Najviše utisaka ponela sam iz centra grada Susa, gde je tvrđava iz 13. veka i već pomenuta medina. Naravno, tu je smeštena i pijaca, a centar je sav isprepletan uskim uličicama. Alva se prodaje na uličnim kolicima, kao i rahat lokum. Na svakom koraku su začini, ali i druga roba. Ako ste ikad bili u Turskoj, ovo će vam biti vrlo slično iskustvo. Ne smete da se zaustavite pored neke robe, jer na kraju, koliko su prodavci dosadni i uporni, hteli to ili ne, moraćete da kupite predmet u koji ste se zagledali! 😉

Na pijaci prihvatali su svaku vrstu cenkanja, trudili da prodaju robu, pa sam tako kući došla sa nekoliko papuča. 🙂 Prošla sam i kroz pravi pravcati buvljak, na drugom kraju grada. Kažu, tamo se najbolje upozna duh zemlje i mentalitet naroda. Nema sumnje! Dranje, muzika, haos… Nuđenje, nutkanje, guranje u ruke… Svađa, umalo tuča! A od robe… Ima svega: i voća, i povrća, i starih, i novih stvari, i začina… Još kad sunce upeče! I onda vam prosto nedostaje ono izležavanje na plaži. 🙂

Poseta tunišanskom selu

Odlazak u tunišansko selo je jedan doživljaj koji mi je poslužio kao zamena za dva dana posete pustinji na koji, ipak, nisam mogla da odem zbog male Une. Zato smo jahale kamilu, pa smo probale tunišanski hleb koji se peče u duguljastim pećima koji izviruju iz zemlje. Uz hleb se služi tipična paradajz salata sa lukom i maslinovim uljem. Sve se to jede pod šatorskim krilom u improvizovanom restoranu na selu.

Tek sam nedavno saznala da je Tunis poznat i kao „zemlja maslina„. Sa skoro 11 miliona staniovnika, na svakog dođe po deset stabala maslina. I kad se dogodi suša u Italliji, pa ne bude maslina, oni lepo uvezu masline iz Tunisa i kažu da su njihove, prave „italijanske“.

Recepti

Harisa sos

Sastojci:

10 suvhih crvenih papričica, očišćenih od semenki
2 kašike maslinovog ulja
5 čena belog luka
1 kašika cimeta
1 kašika korjandera
1 kašika kima

Prprema:

Ljute papričice prelijte vrelom vodom i ostavite da odstoje 15 minuta dok ne omekšaju. Papričice u drugoj posudi promešajte sa ostalim sastojcima, povremeno dodajući malo vode u kojoj su stajale. Kada sos postane čvrst, možete ga konzervirati tako što ćete ga u staklenoj posudi preliti tankim slojem maslinovog ulja. Sos može da stoji nekoliko meseci u frižideru.

Jagnjetina sa pasuljem

Sastojci:

2 šoljice belog pasulja
250 g jagnjećeg mesa
4 kašike maslaca
3 velika luka
3 velika paradajza
5 šolja supe od mesa
malo zelenog bibera
pola kašičice ljute paprike
so

Priprema:

Pasulj treba ostaviti da prenoći u vodi. Prokuvati ga u svežoj vodi oko 30 minuta, pa iscediti. Iseckani luk propržiti na maslacu i dodati meso isečeno na kockice i dinstati dok voda ne ispari. Dodati očišćen i iseckan paradajz, biber, supu i kuvati na srednjoj vatri 30 minuta. Dodati pasulj i sve kuvati zajedno dok pasulj ne omekša.

Kus-kus sa povrćem

Sastojci:

1 tikvica
2 zelene paprike
1 crvena paprika
1 mladi luk
3 šoljice supe
so
biber
šafran
korjander

Priprema:

Povrće iseckajte vrlo tanko i kuvajte u supi oko 15 minuta. Dodajte začine i začinsko bilje. Kus-kus skuvajte po recepturi sa kutije. Sklonite sa vatre i promešajte sa kus-kusom. Neka odstoji desetak minuta. Povrće i začine možete menjajti po ukusu.

Tunišanska salata

Sastojci:

100 g tunjevine iz ulja
250 g paradajza
150 g slatkih paprika
100 g zelenih paprika
1 srednje veliki krastavac
1 veliki luk
2 tvrdo kuvana jaja
10 maslina
6 kašika maslinovog ulja
2 kašika sirćeta
1 kašika kapara
prstohvat sušene nane
1 limun
so

Pripema:

Operite i očistite paprike i paradajz. Očistite krastavac i luk. Sve sastojke iseckajte na male komadiće. Protrljajte sušene listove nane među rukama i pretvorite ih u prah. Dodajte drugima sastojcima. Dodajte so i sirće. Sve zajedno izmešajte. Dodajte maslinovo ulje. Ukrasite jajima, malim komadićima tunjevine, maslinama, kaparima i kriškama limuna. Poslužite hladno.

Istorijsko nasleđe od 3.000 godina

Što se kulture tiče, ako poželite da upoznate malo bolje zemlju na kojoj tragovi civilizacije datiraju unazad 3.000 godina treba da posete Nacionalni muzej Bardo u glavnom gradu. Muzej je smešten u bivšoj rezidenciji tunišanskih vladara Bejeva. Sagrađen je u 13. veku, a 1885. je pretvoren u Muzej nacionalnih antikviteta. Ime muzeja dolazi od španske reči „prado“ koja znači „livada“ ili „vrt„. Od inauguracije 1888. godine, kao muzej Alavi prikazuje mavarsku tradiciju pod italijanskim uticajem.

Muzej je renoviran i proširen 2012. i tako je dostigao najviši međunarodni standard. Renoviranjem je muzej dobio moderan izgled koji je uklopljen u staru arhitekturu palate. Muzej Bardo sada predstavlja sve periode tunišanskog nasleđa. Posle Egipatskog muzeja u Kairu, Bardo je najveći arheološki muzej u Africi. Danas muzej ne liči na nekadašnju staru palatu, a pojedine prostorije su potpuno očuvane, kao na primer Kartaginjanska sala.

Nova postavka je svedočanstvo bogatog nasleđa Tunisa razvrstana u šest novih odeljaka posvećenih praistoriji, feničanskom dobu, numiđanskoj civilizaciji, podvodnom blagu Mahdije, kasnoj antici i islamskoj eri. Muzej je povećao posetu posle renoviranja na milion posetilaca godišnje. Senku na ovu brojku baca događaj iz marta 2015. kada se u muzeju desio masakr u kome su ubijene 23 osobe, uglavnom osoblje i turisti.

Putovanje do Tunisa

Još te 2008. Una i ja letele smo onim starim JAT- om sa debelim stjuardesama, koji je znao da kasni i po nekoliko sati, jer avion nije bio ispravan. Ipak, svima bih preporučila da, ako se odluče na posetu severnoj Africi, biraju „Tunisair„. Njihovi avioni lete iz Beograda dva puta nedeljno, utorkom i petkom i let traje sat i 40 minuta. Ako se, pak, odlučite da ovo leto provedete u Tunisu, zemlji bojažljivih, gostoprmljivih i siromašnih ljudi, gde će vam svaki korak mirisati na jasmin, izaberite Faros tours. Oni će vam ponuditi onošto smatraju da je najbolje za vas. Samo se nadam da će ovo leto, za Tunis, biti mirno kao one godine kad sam se ja, bez bojazni, baškarila na plaži ove zemlje.

U to ime, nešto što sam ja neprestano slušala u hotelu, doduše nije tunišanski bend, već marokanski, ali to smo pevali leta 2008. 🙂

Fotografije: Nebojša Marković, lična arhiva, Flickr, hotels.ng, taste.com.au, thekitchn.com, foodtolove.com.au, cookingclassy.com

Tags: alva, arapska zemlja, arheološki muzej, artičoke, bageti, bardo, biber, budžet, buvljak, centar, centar tunišanskog turizma, chemical brothers, dete, događaj, doživljaj, dranje, duh zemlje, engleski, faros tours, francuski jezik, gosti, grad sus, habib burgiba, halk alvad, haos, harisa, harisa sos, hleb, istorijsko nasleđe, izležavanje na plaži, jagnjetina sa pasuljem, jasmin, jugoslavija, kad sunce upeče, kamilje meso, kartagijanska sala, kasno noću, korijander, krajem juna, krastavac, kuhinja, kus-kus, leto, letovališta, letovalište, letovalište za one sa dubljim džepom, letovanje, limun, livada, luk, makarone, maksimalna zaštita, masakr, maslina, masline, medina, mentalitet naroda, milion posetilaca godišnje, moderan izgled, muzej, muzej alavi, muzej bardo, muzej nacionalnih antikviteta, muzka, na pijaci, na zabavi za decu, nacionalni muzej, nacionalni muzej bardo, nada, najpopularnije jelo, najveća luka u tunisu, najveći arheološki muzej, najveći arheološki muzej u africi, nekadašnja francuska kolonija, nezavisnost, odlazak, odlazak u tunišansko selo, oficijelni jezik, osoblje, papričice, papuča, paradajz salata sa lukom, pasulj, pića, pijaca, pivo, plaža, plaža u susu, pljačkaši, poseta, poseta tunišanskom selu, posle večere, povrće, prado, predmet, prodavci, prvi predsednik, prvi utisak, putovanje, putovanje do tunisa, rahat lokum, šafran, siromašna zemlja, so, špagete, stanovnici tunisa, sus, suša, suša u italiji, svađa, taksi, tito, tragovi civilizacije, treći grad po veličini, tuča, tunis, tunišani, tunišanska kuhinja, tunišanska salata, tunišanski bend, tunišanski dinar, tunišanski hleb, turisti, turizam, tvrđava iz 13. veka, u beogradu, u grad sus, u hotelu, u tunisu, u turskoj, valuta, veliki krastavac, veliki luk, veseo narod, vrt, začini, zamena, zemlja, zemlja bogate kuhinje, zemlja maslina, zemlja na severu afrike