„Mačkov podrum“ vas poziva na berbu grožđa: Vino je poljubac postojanja

Podno Fruške gore skoro sva plodna zemlja je u vinogradima i voćkama. Plodna zemlja daje dobro gožđe, grožđe daje vino, a uz vino nastaje i pesma. Sava Jojić, vlasnik vinarije „Mačkov podrum“ je peta generacija koja se bavi vinogradarstvom. Jojići su, kako kaže, stara porodica koja je 1773. došla u Irig.

Od 1836. Jojići tad počinju da se bave vinom i vinogradarstvom. Ove godine je šardone iz „Mačkovog podruma“ na Sajmu vina u Beogradu „BeoWine“ osvojio zlatnu plaketu.

• S početka ovog veka povadio sam vinograde i bavio se ratarstvom. Onda je krenula da me grize savest, pa sam nove čokote zasadio 2007. Moderni zahtevi tržišta su preovladali, počeo sam da uzgajam izuzetne vinske sorte, preselio sam proizvodnju podno Iriga, a počeo sam od portugizera i traminca. Portugizer je treća sorta zastupljena na Fruškoj gori. Traminac je zbog austrougarskog uticaja stigao do Iriga, a čuven je iločki traminac – počinje priču Sava Jojić.

Posle su došle šardone, sovinjon, rajnek i rizling, pa pino nuar, merlo, kaberne. Sve je to zasađeno na porodičnoj zemlji od 30 hektara.

Proces pravljenja vina u „Mačkovom pordumu“ je tehnološki moderan, u sudovima od nerđajućeg čelika, u barik buradima od hrasta i bagrema.

• Naše tržište još ne razume vino i još je skromno. Problem je u cenama. Kompleksno vino traži cenu, a tu je pitanje može li takvo vino da se proda. Nama fali tradicija. Prosečni potrošač u Srbiji neće da plati za srpsko vino 50 evra, ali za francuska vina hoće, jer Francuzi imaju tradiciju po nekoliko stotina godina bavljenja vinom. Mi imamo sjajne vinare i enologe, kao što je Vlada Nikolić. Proizvodimo vina namenjena boljim potrošačima vina – kaže Jojić.

Gajenje vinove loze u Vojvodini je lepo počelo posle Karlovačkog mira 1699. i bilo je tu još dobrih vremena, kao između dva svetska rata, ali vino od 1945. ovde postaje sindikalno piće.

• Vino traži ljude koji mogu da ga razumeju i da plate. Vino je elitističko piće. Zato čula treba da su razvijena, a razvijaju se učenjem. Odnos prema vinu se promenio od pre 20 godina i sad, kao i način kako smo pili. Napredak je izvanredan, ali smo daleko od vinskih nacija. Vinska kultura kod nas treba da se izbori sa rakijom. Naši konobari treba da znaju da upare hranu sa vinom. Takođe, i turistički radnici treba da predstave gostima da u Srbiji ima dobrog vina – konstatuje Sava Jojić.

Kapacitet „Mačkovog podruma“ je 230.000 litara godišnje, ali nikad nisu prešli više od 150.000 litara. Odnos u vinariji je 45 odsto crvena, 45 odsto bela i deset odsto su rozei. Vinarija se prepoznaje po portugizeru, iako su oni tipovali na kamerlo. Ipak, portugizer je fruškogorska sorta i želeli su da obnove tradiciju. Zato svakog trećeg četvrtka u novembru izlaze sa mladim portugizerom, kad se i u Francuskoj izlazi sa božoleom.

Tako Sava Jojić, kao entuzijasta, želi da otrgne od zaborava staru berbu grožđa, kada je to bio događaj uz pesmu i igru. Organizuju zato Dane berbe i druženje u vinogradima uz paprikaš i tamburaše. To se dešava upravo ovog vikenda u vinogradima „Mačkovog podruma„. Pa ako ste zainteresovani da se lepo provedete uz vino i pesmu, predlažem vam da se prijavite ovde.

• To sve ovako zvuči bajkovito, ali berba je mukotrpan posao, vodi se o svemu računa. Ne sme da prođe više od četiri sata od branja do prerade. Najviše sme da je vinograd udaljen 15 kilometara od mesta gde se prerađuje i to je standard Evropske unije. Tek kad smemstimo širu u sudove, onda smo mirni – objašnjava Jojić i dodaje da u malim porodičnim vinarijama i vlasnik vinarije može da utiče na proizvodnju, pa je on u to uneo i svoju životnu filozofiju.

Zato je Jojić organizovao takmičenje za mlade pesnike koji pišu o vinu vinogradu i ljubavi u oktobru u saradnji sa Srpskom čitaonicom u Irigu, najstarijom institucijom tog tipa u Srbiji. Prva tri nagrađena se objavljuju na Danu mladog portugizera. Ovo takmičenje je počelo 2011. i ove godine su izdali zbirku od stotinak najboljih pesama pod nazivom „Vino je poljubac postojanja„.

∼ sponzorisan tekst ∼

Fotografije: Vinarija „Mačkov podrum“, Nataša Ilić/lična arhiva