Stigao je mladi portugizer svatovac! Vino koje se prvo otvara posle berbe, vino koje je mlado i pitko, koje opija i nadahnjuje. To je mladi portugizer svatovac. Svake godine, trećeg četvrtka u novembru u svetu se otvaraju burad prvog mladog vina. Vina dolaze do vinopija i taj dan se u ponoć dočekuje, ne Nova godina, već novo vino! U Francuskoj je taj dan prava fešta. Pošto smo mi mala zemlja u kojoj neki običaji tek treba da se ustale, kod nas je Novi Sad imao tu čast da bude deo te tradicije.
U Irigu sa južnih obronaka Fruške gore pravo na astal u kafani „Mačkovog podruma„svečano je dočekano mlado vino, nešto pre ovog četvrtka. I bilo je slavlje, ravno onom novogodišnjem. Uživali smo svi koji smo se tu našli. Jer, u svetu, pogotovu u Francuskoj, odavno važi pravilo da se treći četvrtak dočekuje i slavi i ljudi se bukvalno utrkuju ko će pre ponuditi prvo vino svojim kupcima. A taj treći četvrtak u novembru je pravi praznik za vinare i njihov trud. Priznajem, svi smo naš portugizer svatovac željno gledali dok je koketiralo i mamilo nas da ga približimo čulima. Nismo odoleli. Ali pre našeg uživanja, sledi kratka istorija o ovom vinu. Pa da vidimo kome se žurilo da se ženi. 😉
Najpoznatije mlado vino na svetu je božole nuvo (beaujolais nouveau). Ime nosi po francuskoj regiji. Taj božole je nastao za radnike iz okoline Liona, koji nisu mogli da priušte skupa vina iz Bordoa, Burgonje i Rone. I tako to „obično„ vino, vino za svaki dan, postalo je popularno u celom svetu. Naravno da koncept mladog vina nije nepoznat.
U Italiji to je „novelo“ (novello), u Portugalu je „vinjo verde“ (vino verde), a na Fruškoj gori to je „svatovac„. Zašto svatovac? Pa pije se u vreme svadbi, u jesen. I ne samo to. Kažu da se služi onima koji su požurili u bračne vode. Ako ćemo pravo, krenule su i slave.
Mlado vino je ono vino koje nastaje u istoj godini u kojoj se grožđe bralo. Dobija se metodom karbonske maceracije i fermentaciijom cele bobice. Putem ove tehnologije čuva se svežina, voćni kvalitet vina, a gorki tanini se izdvajaju iz pokožice grožđa. „Mačkov prodrum„,kažu stručnjaci, je prva vinarija u Srbiji koja ga pravi metodom karbonske maceracije. Baš tu, podno Fruške gore, u Irigu, vinarija „Mačkov podrum„ mlado vino pravi od sorte grožđa portugizer, kako se to nekad pravilo na Fruškoj gori. Portugizer je domaća autohtona sorta poreklom iz Portugala. Ovu sortu grožđa je u 16. veku doneo bečki baron De Fris i od tog trenutka je vrlo zastupljena na prostoru južnog dela Panonske nizije.
Mladi portugizer je predstavljen prvo u Novom Sadu, kako dolikuje. Uspostavljen je i Dan mladog portugizera, a to je baš treći četvrtak u novembru. „Mačkov podrum“ je uveo i Vinski viteški red i mnogi su poneli ovu prestižnu titulu poput Aljoše Vučkovića, glumca, Žan Danijel Ruh, ambasadora Švajcarske u Srbiji, Slobodana Trkulje, muzičara, Vanje Bulića književnika. Ove godine to je Zoran Kolundžija, osnivač izdavačke kuće „Prometej„.
Portugizer ne treba da stoji i treba ga popiti, najbolje uz jelo, do nekoliko meseci posle proizvodnje. Francuzi to čine do Božića. Portugizer treba služiti blago rashlađen, oko 13 stepeni da bi do izražaja došao voćni karakter. Pošto vino ide odlično uz belo meso, sireve i pite, donosim vam i jedan super recept koji svi znate, ali ovakav ne znate. Reč je o pečenom piletu 🙂
Pečeno pile (za četiri do šest porcija)
ukupno vreme: dva sata
Sastojci:
- 1 srednja glavica crnog luka, oljuštena (sačuvajte ljusku)
- 1 velika šargarepa oljuštena (sačuvajte odstanene delove)
- 1 stabljika celera (sačuvajte odstranjene delove)
- 1 glavica belog luka
- 2 sveža lovorova lista
- 4 grančice sveže majčine dušice
- ½ veze svežeg peršuna
- 1 celo pile od kilogram i po
- 20 g maslaca
- 1 kocka pileće supe
- 1 puna kašika brašna
- morska so, meleveni biber
Priprema:
Zagrejte rernu na 200 stepeni. Krupno iseckajte crni luk, šargarepu i celer, pa rasporedite po plehu sa debljim dnom. Poprečno presecite glavicu belog luka na pola i dodajte u pleh zajedno sa začinskim biljem. Odsecite vrhove pilećih krilaca, trticu i mlitave delove kožice i sačuvajte ih za kasnije. U pile utrljajte maslac, a potom i mnogo soli i bibera, pa stvite u pleh povrh povrća i pecite oko sat i 20 minuta, odnosno dok se ne ispeče.
Sada je pravi trenutak da pripremite priloge koje biste klopali uz pile. Ne brinite se, donosim vam recept i za adekvatan prilog ispod.
U međuvremenu napravite bujon. Sipajte pola litra hladne vode u srednju šerpu i stavite na jaku vatru Dodajte sačuvane odreske povrća i piletine. Sačekajte da provri, pa u to izmrvite kocku za supu i ostavite da se krčka na tihoj vatri.
Proverite da li je pile gotovo, tako što ćete nožem bocnuti najdeblji deo karabataka – ako iz njega iscuri bistra tečnost, gotovo je. Prebacite pile na dasku, prekrijte aluminijumskom folijom i čistom krpom i ostavite da odstoji 20 do 30 minuta. Odstranite beli luk, pa stavite pleh na ringlu na srednje jaku vatru. Izgnječite sve viljuškom, stružući delove koji su se zalepili za dno.
Umešajte brašno, sipajte bujon i sačekajte da provri. Mešajte i gnječite dok se sve lepo ne zgusne. Smesu procedite u šerpu i satvite da se krčka na tihoj vatri dok vam ne zatreba. Isecite pile i poslužite uz ovaj sos.
Pečene šargarepe sa medom i kimom (za četiri porcije)
ukupno vreme: 50 minuta
Sastojci:
- 6 velikih šargarepa, oljuštenih
- 2 kašike meda
- 1 kašika maslinovog ulja
- 1 kašika semenki kima
- morska so, mleveni biber
Priprema:
Unapred zagrejte rernu na 200 stepeni. Uzdužno isecite šargarepe na četvrtine, pa ih stavite u šerpu sa ključalom vodom na srednju vatru. Blanširajte pet do osam minuta, tako da omekšaju ali da se ne raspadnu. Ocedite ih i stavite u srednji pleh, prelijte ih medom i uljem i na kraju pospite semenkama kima.
Pomešajte začine, a onda ih ravnomerno rasporedite po plehu. Pecite u rerni 30 do 35 minuta dok ne postanu lepljive, rumene i karamelisane. Poslužite odmah uz pile.
Šargarepe možete peći sa tračicama limunove kore i nekoliko grančica sveže majčine dušice – neće biti toliko slatke, ali biće reske i bogatog ukusa.
Naravno, sve ovo poslužite uz portugizer svatovac! 🙂
U saradnji sa Vulkan izdavaštvom
∼ sponzorisan tekst ∼
Fotografije: Mihailo Berček – Top Srbija, Twitter, chowhound.com, Pixabay.com
Mogu vam se dopasti i ovi članci
-
Čudesna kafa: Od koza koje su plesale do neverovatnih 146 milijardi popijenih šoljica
-
„Niška pivara“ brižljivo čuva tradiciju: Od sna i vizije do zlatnog, penušavog napitka
-
Sva strast u tanjiru: Španska kuhinja raspaljuje maštu i tera na greh (RECEPTI)
-
Kineske vatre: Bez ishitrenih poteza u godini metalnog Pacova! (RECEPTI)
-
Dan prokupca: Vinari stekli osećaj za nešto novo! (RECEPTI)