Lagano kroz Beograd: Stvarno najlepše mesto od davnina

Beograd je grad koji svako bar jednom treba da poseti. Očaravajući položaj, ušće dve reke i vekovi postojanja večnog grada samo su neke od njegovih znamenitosti.

Ako put nanese do Beograda, obavezno treba videti mesto odakle je sve počelo. Kalemegdan. Tu su mačeve, koplja, topove i metke ukrstili mnogi ratnici. I to je bio Beograd, još dok nije bio Beograd. Dok je bio Singidunum, ili Alba Greka.

Sredite misli na – Klemegdanu

Svako će vam reći da tu, na Kalemegdanu, dođete da opustite dušu i sredite misli. Brojni su spomenici koji krase ovaj najstariji deo grada, a svakako treba videti spomen obeležje „Predaje ključeva grada“ koje stoji na mestu gde su Turci 6. aprila 1867. predali ključeve srpskom knezu Mihailu Obrenoviću i spomenik „Zahvalnost Francuskoj“ podignut zbog „nesebične“ (vrlo sebične) pomoći koju je Francuska pružila Srbiji u Prvom svetskom ratu.

Na Kalemegdanu još se mogu naći rimska utvrđenja i grobnice. Brojne su kapije na Kalemegdanu, a među njima su Stambol, Karađorđeva, Kralj, Defterdarova, Leopoldova, Vidin kapija, kapija Karla VI…

Osmanski ostaci

Takođe, značajna mesta koja valja posetiti su svakako Damad Ali pašino turbe, preko puta kog se nalazi i najstariji spomenik iz osmanskog perioda, a to je česma Mehmed paše Sokolovića iz 1578. godine.

U neposrednoj blizini je Despotova kula izgrađena s početka 15. veka koja je danas opservatorija. U Donjem gradu postoji još jedan spomenik iz vremena osmanske vladavine, a to je bivši amam (kupatilo), a danas planetrijum „Ruđer Bošković„.

U Donejm gradu je i kula Nebojša, nekeda srpska kula deo utvrđenja odbrane Beograda iz 15. veka, a onda i turska tamnica gde je život izgubio grčki pesnik i revolucionar Riga od Fere 1799. godine.

Sa brda iznad pruža se predivan pogled na reke. A tu, mnoge civilizacije su ostavile svoje tragove. Rimska, osmanska, ugraska carstva. A Beograd ih čuva kao relikvije na prošla vremena.

Kad se već nalazite na ovom mestu, posetite Rimski bunar, Vojni muzej (unutrašnji i onaj na otvorenom) i fotografišite se po lepom danu pored „Pobednika„, vajarsko delo čuvenog Ivana Meštrovića iz 1928. godine.

Ružicu čuvaju dva srpska vojnika

Ne treba zaboraviti ni kapelu Svete Petke koju gosti sa svih strana obilaze zbog navodno čudotvorne vodice i crkvu Ružica koju čuvaju dva srpska vojnika – jedan iz srednjeg veka, a drugi iz Prvog svetskog rata.

Pošto ste prošetali Kalemegdanom, put vodi do Knez Mihailove ulice. Ona spade u najstarije i najvrednije gradske celine. Nekadašnji hotel „Srpska kruna“ danas je Biblioteka grada.

Sem tog hotela, postojao je nekad i hotel „Grčka kraljica„, ali danas to nije čak ni kafana, jer čeka svog vlasnika i restauraciju. U centralnoj gradskoj ulici, sem mnoštva prodavnica i suvenira svako se može okrepiti u brojnim kafićima.

Raspoloženi Beograđani

A ko voli miris opranog asfalta u kasnu noć, buđenje uz retki bat koraka i pesmu pijanih mladića ili muziku uličnih svirača u podne, sobu može iznajmiti u novom hotelu u knez Mihailovoj ulici. Malo dalje, nekada se nalazio hotel „Ruski car“ koji je vremenom pretvoren u piceriju.

Šetnjom kroz stari deo grada dolazi se i do Uzun Mirkove ulice. Nekada se tu prostirao šanac koji je štitio Beograd, a danas je to veoma prometna stara ulica. Tu je još jedan moderan hotel preko puta kog je Studentski park sa trgom. Nekadašnje tursko groblje, potom pijaca, danas je mesto za odmor.

U centru grada nalaze se Narodni muzej i Narodno pozorište. Narodni muzej je najstarija ustanova ovog tipa u Srbiji. Krasi je vredna zbirka koju svako ko se nađe u Beogradu treba da poseti. Čuvaju se predmeti još od praistorije do novijeg doba.

Narodno pozorište je još jedna građevina koja simbolično ukazuje na prestanak turske vladavine na ovim prostorima. Svečano je otvoreno 1869. godine. Prva predstava sa pevanjem bila je „Posmrtno slovo kneza Mihaila„.

Odmah pored njega je čuveni spomenik Knezu Mihailu na Trgu Republike, podignut 1882, vajarsko delo Enrikoa Pacija.

Kratkom šetnjom  stiže se do Terazija. Lepi, vremešni trg krasi česma kneza Miloša Obrenovića iz 1860. godine, hotel „Balkan“ i hotel „Moskva„. Na tom mestu je nekad prolazio Mokroluški vodovod, koji je na pojedinim mestima imao kule.

Jedna od tih kula bila je smeštena na mestu današnjeg hotela „Moskva“. Turci su te kule zvali „terazije„, po čemu je ceo kraj dobio ime. Stariji Beograđani će vam reći da baš tu u „Balkanu“ u prolećno jutro vole da popiju kaficu, a popodne vole da uživaju u jedinstvenom ukusu „Moskva šnita„.

Burna istorija, još burniji provod

Laganom šetnjom kroz deo koji je nekad u 19. veku bio lovište, dolazi se do hotela „Slavija„, trga Dimitrija Tucovića i dalje do hrama Svetog Save, najvećeg pravoslavnog hrama. Predveče prija šetnja platoom, dok brojne svetiljke osvetljavaju velelepno zdanje.

A priča o Beogradu i bogatoj turističkoj ponudi se tu ne završava. Ovo je samo mali deo. Ipak, treba znati da lepotu ovog starog grada na Balkanu ne čine fasade i burna istorija, već njegovi ljudi.

A ljudi, Beograđani, oni vole svoj grad i voljni su da vam ga pokažu i predstave. Brojni hoteli i smeštaji čekaju na vas, a Beograd i Beograđani će se pobrinuti za sve drugo što čini dobar provod.

Fotografje: Reddit, Nataša Ilić/Instagram