Česma Mehmed paše Sokolovića na Kalemegdanu: Sakrivena ratovima i šutom čekala svoj trenutak (VIDEO)

Česma Mehmed paše Sokolovića, poznatija kao turska česma, nalazi se tik uz Defterdarovu kapiju na Kalemegdanu. Najzad je neko obratio pažnju na nju i počela je rekonstrukcija ovog najstarijeg spomenika osmanskog perioda u Beogradu. Ne skriva je više krošnja jasena. Sada se jasno vidi i ploča na kojoj piše  da je česma Mehmed pašina i da uz nju ide propisna priča. Mene nije mrzelo da istražujem, pa sam tekst o česmi temeljno spremala za dnevni list „Politika“.

Bilo je to u godini kada je moglo da se obeležava 500 godina od rođenja velikog vezira srpskog porekla, davne 2005. Ipak, niko se od zvaničnika toga nije setio i sve je prošlo potpuno nezapaženo. A česma, te godine, nije se ni primećivala od jasena, oštećena što vremenom, što nebrigom. Ja sam, na kraju, završila na stanicama knjige „Hamam Balkanija“ Vladislava Bajeca, kao jedina osoba koja se setila ove godišnjice. 🙂

Zakopana čekala da ratovi prođu…

Prema istorijskim izvorima Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, česma je otkopana 1938. godine. Dugo je bila  zasuta šutom. Nije ni čudo, Beograd je pregrmeo silne ratove u proteklom veku, a tek koliko vojski je prošlo ovuda još od vremena Mehmed paše Sokolovića.

Česma potiče iz 16. veka, iz vremena kada je veliki vezir Mehmed paša Sokolović boravio u Beogradu. Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici (ovaj na Trebišnjici nije ostao, odnela ga je voda posle nekoliko godina), vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu…

Većinu vezirovih graditeljskih poduhvata je podržavao carski arhitekta Kodža Mimar Sinan koji je poticao iz pravoslavne jermenske porodice, a koga je Mehmed paša upoznao pošto je pristigao u Jedrene, kao mladić. Njih dvojica su se dosta i družili, iako ih je sudbina odvela na različite strane. Jedan je bio ratnik i diplomata, a drugi umetnik, kasnije poznat pod nadmikom „turski Mikelanđelo„. Njegovo delo je i most na Drini.

• Ovo je jedini sačuvani primerak islamske arhitekture iz 16. veka u našem gradu samim tim je i najstarija poznata česma. Smatra se da je nastala u vreme kada je veliki vezir srpskog porekla najviše gradio,  a to je između 1567. i 1578. godine. Tada je Mehmed paša podigao brojne objekte u Beogradu koja do danas nisu sačuvani – u to vreme mi je izjave davala Lidija Kotur, ondašnja predstavnica za medije Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Karavansaraj otišao u nepovrat, česmu čuvao i Miloš Obrenović

Istoričari napominju da postoji velika sličnost između ove i dve vezirove česme koje i danas postoje u Istanbulu. U Beogradu Mehmed paša je imao i karavansaraj u Dušanovoj ulici koji nije sačuvan. Prema tvrdnjama istoričara, o česmi je vodio računa i Miloš Obrenović. Postoji akt iz 1827. godine koji se odnosi na ovaj jedinstveni spomenik islamske kulture.

O česmi su pisali čuveni putopisac Evlija Čelebija koji je Beograd posetio u 17. veku. On pominje dva natpisa od kojih je drugi verodostojniji i nekada je pripadao česmi a glasi: „Ovu visoku česmu obnovi dobrotvor Mehmed paša 1576/77. godine„. Zub vremena je ovu poruku izbrisao. Od zapadnih putopisaca, Mehmedovu česmu pominje jedino Gerhard Kornelijus Driš. U dokumentaciji stoji da se čak dovodi u vezu sa velikom pobedom Mehmed paše Sokolovića 1552. godine kada je osvojio Temišvar, pošto je postao rumelijski beglerbeg.

Podeliću i video koji govori o rekonstrukciji karavansaraja Mehmed paše Sokolovića u Beogradu:

A evo i moje priče o česmi – Vrelu života u Beogradu:

Fotografije: Anadolija, mahirvara.wordpress.com, gradovi.protego.rs, lična arhiva