Božićne poklade i početak Božićnog posta: Uvod u post i drugačiji režim ishrane (RECEPT)

Božićne poklade u našem narodu nastupaju uvek dan pre početka Božićnog posta. Poklade su se nekad, a možda ponegde i danas, proslavljale kao neka vrsta domaćeg karnevala.  Za pravoslavne vernike i one koji žele da poste, post počinje sutra i završava se pričestom na Božić ujutru.

Naši stari su znali da kažu da na današnji dan obitavaju zli duhovi i da se valja zaštiti od njih. Zbog toga su se momci oblačili u maske, u životnjsku kožu (vučja ili medveđa) stavljali maske na glave, pa kretali redom po selu i uz buku terali nečastive sile.

„Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac“

Oni su takođe i obavljali razne magijske radnje, a sve da bi oterali duhove. A ti duhovi kao da dobiju posebnu moć baš danas, na dan poklada. Baš danas se razgoropade i podivljaju veštice i ostali demoni i okupljaju se oo kuća kad se smrkne.

Iz tog razloga se zavezuju verige u kući, ljuske od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice. Naši preci su znali da, dok trljaju tabane belim lukom, izgovaraju: „Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac“.

Ovo je posednji trenutak da se uživa u mrsnoj hrani, tako da se često priređivala i bogata gozba.

Šta je post?

Post u telesnom smislu je uzdržavanje od mrsne hrane i alkoholnih pića. Post u duhovnom smislu je uzdržavanje od loših i zlih misli, želja i dela. Telesni post ništa ne znači ako nije u skladu sa duhovnim i to svi treba da znaju koji se odlučuju na ovaj korak.

Za one koji prvi put poste, trebalo bi  pre tog čina da se konsultuju sa lekarom. Za mnoge nije da se upuste u strogi post kao što je post na vodi.

 

Post treba da traje šest nedelja, ne duže. U suprtnom, organizam može da obustavi izbacivanje toksina. U fizičkom smislu, post je čišćenje ćelija od viška sluzi, vode, kiselina i otrova. Post nikako ne znači gladovanje, već kozumiranje biljne hrane. Konzumiranje sirove biljne hrane pomaže u čišćenju zuba, stimuliše creva  i reguliše metabolizam.

Neke namirnice kad prokliaju postaju vrlo ukusne i zdrave, na primer sočivo ili pasulj. Pola šolje proklijalog semenja sadrži vitamina C koliko i šest šolja soka od pomorandže.

Izbegavati morske plodove, jesti namirnice bogate gvožđem

Za vreme posta proteini se unose iz biljaka (pasulj, bob, soja, sočivo…) ili ribe. Treba izbegavati morske plodove, jer imaju tri puta više holesterola od slanine. Naravno, ništa vam ovo ne važi, ako preterujete.

Tokom posta obavezno treba koristiti namirnice bogate gvožđem, kao što su pšenične klice, spanać, semenke bundeve, integralne žitarice, jezgrasto voće (bademi, lešnici…).

Treba da znate da sa postom nema redukcije telesne težine, naprotiv! Koji kilogram ovakvim načinom ishrane možete i da dobijete, jer se konzumira više ugljenih hidrata i biljnih masti. Sem težine, povećavaju se vrednosti i holesterola i trglicerida u krvi.

Mnogima je muka živa da se odluče da poste, jer nema zanimljivih i raznovrsnih jela. Netačno. 🙂 Baš kao što sam vam obećela, od ovog petka krećemo sa drugačijim i zdravim receptima. Ovo je hrono kuhinja, u saradnji sa „Hrono kuvarom“ od dr Ane Gifing i Finesa izdavačkom kućom.

Od danas, svake nedelje predstaviću vam po jedan posni recept iz hrono kuhinje. Vodite računa kad jedete, a vremenski razmak između obroka ne bi trebalo da prelazi šest sati.

Recept

Mornarski paradajz

Sastojci:

• 6 velikih paradajza
• 200 g crnog luka
• 150 g kore od belog hleba
• 100 g sardina (bez kičme)
• 100 g pečurki
• malo sitno naseckanog peršuna
• mlevena paprika
• malo ulja

Priprema:

Paradajz preseći na pola i izdubiti. Luk sitno iseckati, pa ga lagano dinstati na ulju.

Dodati nastrugani hleb, izgnječene sardine i pečurke. Zatim posoliti, posuti mlevenom paprikom i staviti malo sitno iseckanog pešuna.

Paradajz puniti tim nadevom, prskati uljem i do kraja peći u vrućoj rerni.

 

≈ tekst napisan zahvaljujući izdavačkoj kući „Finesa“ ≈

 

Fotografije: Wikipedia, sulinet.hu, kaboompics.com, Tumblr, stockphotos.io