Proslava Nove godine kroz vekove i teranje zlih duhova u ponoć

Verovatno vam se već smučilo pitanje “A gde ćeš za Novu?“. Ili možda i nije, ali sam potpuno sigurna da će vam se smučiti za nekih dve nedelje. Nema sumnje, pripreme za Novu godinu su počele. Proslave po sniženim cenama su uplaćene. Za mesec dana već ćete biti u užurbanom spremanju. Ili nećete, jer već godinama za “najluđu noć” imate isti plan. Ne znam za vas, ali ja volim tu euforiju. Volim poklanjanje sitnica u ponoć, volim ispijanje pića i kad se poželi “nešto važno” kad sat odbroji 12. Uz poljupce i smeh. U novoj odeći, uz muziku, pred bogatom i ukusnom trpezom. Stvarno uživam u tom 31. decembru.

Međutim, pitam ja vas: da li znate od kad datira proslava prelaska iz stare u Novu godinu? Ne znate? Nisam znala ni ja do skoro. Kako god bilo, ovo kako danas slavimo, potiče iz doba paganstva. Samo se vreme promenilo. Običaji su i dalje isti ili slični.

Proslava od Kineza do katolika

chinese-lantern-932217_960_720

Proslava Nove godine je veoma star praznik. Navodno, prvi su Novu godinu slavil Kinezi, čiji su se trgovci toga dana darivali sitnicama. Neki spisi kažu da su pre 4.000 Vavilonci slavili Novu godinu i da je ta proslava trajala 11 dana i da se svaki dan drugačije slavio. Postoji i priča da su to činili stanovnici Mesopotamije čak pre 2.000 godina. Prelazak iz stare u Novu godinu slavili su i Egipćani, Feničani i Persijanci, stari Grci. Ali i stari Rimljani i germanska plemena.

Bog Janus

Rimljani su 1. marta obečežavali početak Nove godine, a njihov kalendar je imao deset meseci. Januar nije postojao do 700. pre nove ere, kada je drugi rimski kralj Numa Pompilije dodao prva dva meseca kalendara. Januar je posvećen bogu Janusu, bogu sa dva lica od kojih jedno gleda napred, a drugo pozadi. Zvanično je proslavu nove godine 1. januara uveo Julije Cezar 36. godine pre nove ere. Rimljani su imali običaj da se ceo januar dobro ponašaju da bi umilostivili boga Janusa, ne bi li im podario što bolju godinu. U početku su poklone dobijali samo rođaci, da bi kasnije rimski zakon propisao da treba darivati i imperatora. Odatle potiče običaj poklanjanja i posećivanja rođaka i prijatelja na dan Nove godine.

Germani su dolazak Nove godine obeležavali negde srednom novembra, kad nastupa zima. Tad su se završavali radovi u polju, završavala se žetva, a priroda je menjala boje. Radosni što se završila žetva i što su počinjali  dani odmora, Germani su slavili. Zar vas sve to ne podseća na priču o dolasku boga Velesa i o bogatoj žetvi? Takozvana paganska Nova godina? Vreme kad duše mrtvih hodaju zemljom?

Paganski običaji kod Rusa

Rusi su sve do desetog veka slavili Novu godinu 1. marta. Oni su slavili dolazak proleća. Obredi su imali magijsko značenje. Nova godina je oduvek značila obnavljanje univerzuma, novi rast i početak, težnju ka obnovi i počinjanjem iznova. Nova godina se uvek slavila kao početak novog života i novih nada za budućnost. To je i danas tako. Sujevereni smatraju da će onako kako krene Nova godina, tako i biti tokom cele godine i da ćemo ono što budemo radili prvog dana Nove godine, raditi tokom cele godine. Nekad je čestitanje Nove godine imalo magijsko značenje i nije bilo samo deo kurtuazije.

Astronomska godina predstavlja period kad Zemlja obiđe krug oko Sunca, a to traje oko 365 dana. To je takozvana revolucija. Na osnovu toga stvoreni su kalendari kao što su kineski, jevrejski, muhamedanski, ruski, sijamski, etiopljanski, iranski, julijanski i gregorijanski (reformirani julijanski).

Nova godina u Bangkoku

Za katolike i protestante Nova godina je uspomena na Svetog Silvestera, 34. papu od Svetog Petra koji je umro 31. decembra 335. Na tlu Evrope se 1. januar proslavlja od sedmog veka.  U srednjovekovnoj Evropi, Nova godina se nije slavila, jer se to smatralo paganskim. Ako se nešto slavilo, to je bio Božić 25. decembra i Blagovesti 25. marta.

Novac sa papom Gregorijem

Prvi januar i proslava Nove godine počinju da se ozbiljnije slave tek 1582. godine i to u gregorijanskom kalendaru, koji su katoličke zemlje prihvatile odmah, a protestantske su to činile postepeno. Britanci su reformisani kalendar počeli da koriste tek 170 godina kasnije, tačnije 1752. godine. Do tada su Novu godinu dočekivali u martu.

Običaji “u minut do 12”

new-years-eve-1041738_960_720

Prema nekim verovanjima, kada odzvoni 12. zvuk ponoćnog zvona treba skočiti sa stolice i tako osigurati sreću. Pucanjem biča terali su se zli duhovi. Danas su bič zamenile petarde ili pištolji, dok niko neće znati da vam kaže zašto to radi sem onog klasičnog: “Pa Nova godina je!“. U ponoć se galama pravila duvanjem u rog, zvonima i lupanjem u šerpe, a sve da bi se oterali zli duhovi iz stare godine.

bottle-217176_960_720

Anglosaksonci su ispijali zdravicu uz priželjkivanje želja, što postoji i dan danas. Prilikom nazdravljanja treba sipati piće u čašu i staviti je na sto. Ne treba pružati praznu čašu, pa tek onda u nju sipati piće.

Stari Sloveni su slavili promenu godišnjih doba. Obožavali su vatru i palili su je prilikom opraštanja od stare godine, verovatno u proleće ili u kasnu jesen. Vatra je za njih imala natprirodne moći. Kitila su se stabla trešnje i palile su se sveće u čast boga plodnosti. Vatrom su terali zle duhove, terali nesreću od domova i prizivali dobru sreću.

ny

U mnogim zemljama pa i u Velikoj Britaniji se veruje da osoba koja prva uđe u kuću u Novoj godini donosi manje ili više sreće. Smatralo se da je najbolje da to bude tamnokos muškarac. Ako prilikom posete ukućanima pokloni nešto od hrane, godina će biti srećna za to domaćinstvo. Plavokos muškarac ili udovac nisu bili donosioci dobre sreće. Grdnu nesreću je donosio riđokos muškarac. Da se izbor ne bi prepuštao sudbini i tako prizivala zla sreća, ljudi su često “ugovarali  posete” i “unajmljivali” odgovarajuću osobu koja je trebalo da se pojavi u pravom trenutku. Zar vas sve ovo ne podseća na ulogu položajnika u proslavi Božića kod nas? U Velikoj Britaniji važi verovanje da prva osoba koja u Novoj godini uđe u kuću donosi sreću, tako da tu osobu darivaju sa novcem ili hlebom i slatkišima.

Tokom novogodišnje noći, Japanci iznad vrata svojih domova kače konopac koji treba da im donese sreću. Kada otkuca ponoć počnu da se glasno smeju, a to treba da im donese radost i smeh u predstojećoj godini.

HNCK2737

Holanđani na ulicama pale jelke, kako bi “oterali zle duhove”. Švajcarci slave pod maskama, oblačeći kostime koji simbolizuju dobre i zle duhove. Naravno, treba da ostanu oni dobri u Novoj godini.

U Španiji se tradicionalno konzumira grožđe. Pre nego što otkuca ponoć, Španci pripreme 12 grozdova, koje pojedu u trenutku ispraćanja stare i dočeka Nove godine, po principu – svaki grozd je jedan mesec u godini.

HNCK3373

Postoji i običaj da se tokom stare godine ispišu na papir sve želje za iduću godinu. Tada se treba setiti svega dobro učinjenog u prethodnoj godini. Zatim treba zapaliti sveću, staviti posudu sa vodom, kamen, pero, i neki miris (ti predmeti predstavljaju elemente – vatra, voda, vazduh, zemlja, eter). Sve su to elementi od kojih je sačinjen čovek. U podne prvog dana Nove godine treba zapaliti papir sa željama i pepeo zajedno sa ostalim predmetima i vodom prosuti u najbližu reku ili potok. To, navodno, pomaže da se želje ispune u Novoj godini. 🙂 Ne zaboravite na ovaj “recept” 31. decembra!

 

 

P.S. Nova godina prvo stiže na kiribatska Linijska ostrva (po našem vremenu, to je 11 sati pre podne 31. decembra), a poslednja dolazi na Samou (11 sati pre podne 1. januara.) i u zonu gde niko ne živi, ali može da se zatekne neki brod i to 12 sati pošto Nova godina stigne u Srbiju. 🙂

 

Fotografije: italoamericano.org, sputniknews.com, Tumblr, Pinterest, Pixabay.com. Kaboompics.com, Picjumbo.com, Unsplash.com, tsunagujapan.com

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: