Lavica sa fotoaparatom: Ispunjava me kad vidim kako stvaram foto “čudovišta”

Aleksandru Popović sam upoznala jedne jeseni, pre osam godina. Nasmejana plavuša, poprilično “apadrapastog” izgleda zakoračila je u redakcijske prostorije jednog beogradskog nedeljnika. I odmah je krenula sa mnom na zadatak. Ona sa fotoaparatom, ja sa olovkom i papirom. Ubrzo je pokazala da može da bude prava mačka kad hoće. Međutim, kad radi je vrlo opuštena. 🙂

Aleksandra Popović i ja dok smo radile zajedno

Lepo smo radile. Slikala me je dok sam u popularnom beogradskom klubu na promociji jednog piva pevala karaoke (“Mile voli disko“, treba li išta reći?!) sa Sergejom Trifunovićem. Naravno, Sergej i ja smo odneli pobedu!

Sergej Trifunović i ja pevamo, a Sale je slikala

Lepo smo se družile. Znate ono, imale smo nekoliko naših trač partija, nekoliko “kukanja” na muškarce, nekoliko kafa (ili piva, više se ni ne sećam!) i gledanja u zvezde… Tipično ženski. A onda je palo i fotkanje. Jer ja obožavam da se fotkam! I Sale je to znala! 🙂

Aleksandra Popović sa mamom i bratom

Pravi borac kakava je oduvek bila i Lavica iz zodijačkog kruga, Sale je krenula da gradi svoje snove. Pre nešto više od dve godine pokrenula je Fabriku fotografa. Oduvek me je oduševljavao njen vrlo prisan odnos sa porodicom i ta toplina i ljubav koju ona nosi upravo iz roditeljskog doma. I koju unosi u svaki posao.

Poziv za izložbu

Sutra će otvoriti izložbu fotografija “Women“. Izložbu posvećenu ženama. Kaže da joj je glavna inspiracija za ovu izložbu bila majka, kojoj je i posvećena ova izložba. Aleksandra smatra da su neke žene jake na “prvu loptu” i da se to se vidi u njihovom stavu i pri samom susretu sa tim ženama je procenila da je to – to. Neke je birala po osećaju, jer misli da i ako ne pokazuju jačinu, imaju i te kako snage, i izlaze na kraj sa svim problemima. To su žene koje će beogradska publika moći da vidi na fotografijama u galeriji “Ozone“, u Uzun Mirkovoj 10 u Beogradu.

sale

Kako si došla na ideju da stvoriš Fabriku fotografa? Postoji li neko ko je posebno uticao na tebe?

  • Ideja se stvaroila preko noći. Dala sam otkaz, bila umorna od svega, pa čak i od fotoaparata. Ali ljubav prema fotografiji je bila prevelika da bih skroz zatvorila ta vrata. Htela sam nešto svoje, nisam baš osoba koja dugo može da trpi autoritet i pošto sam godinama unazad vodila razne obuke vezane za fotografiju, rešila sam da pokušam.

Koliko dugo je prošlo od ideje do realizacije?

  • Prvu grupu sam imala nedelju dana od večeri kad sam razgovarala sa bratom i stavila status na Fejsbuku.

Radila si i za štampane medije. Prošla si sve te frke sa rokovima. Kako ti danas, iz ove perspektive, izgleda posao u medijima?

  • To je bilo ogromno iskustvo. Naučiš da brzo reaguješ i nađeš rešenje za svaki problem. Ali se iskreno, nikada se ne bih vratila u taj period. 😉
Aleksandra sa “Fabrikantima”

Šta te posebno ispunjava u “Fabrici“?

  • Kad gledam kako stvaram foto “čudovišta“. Pogotovu kad su deca u pitanju. Njihove fotografije znaju i da me uplaše, kad pomislim da posle par meseci fotografišu kao profesionalci, šta će tek biti za deset illi 20 godina, ako ovako nastave…
Aleksandra na rođendanu “Fabrike fotografa”

Šta ili ko ti je ostavio poseban utisak za dve godine od kad se baviš “Fabrikom“?

  • Definitivno najmlađi Fabrikanti. Kruna koja je prva od dece zakoračila u “Fabriku“, koja me oduševljava svojim stavom i kreativnošću. Da radim pravu stvar mi je potvrdio njen sastav na temu “Omiljena osoba”. Imala je tada osam godina i ništa mi nije do sad u životu dalo takav vetar u leđa.

Imala si životne padove. Kako si se borila sa njima?

  • Častim sebe danom plakanja, sledećeg dana se probudim, i krenem dalje. Ne vredi udarati glavom o zid i mozgati šta bi bilo kad bi bilo. Trudim se da mi svaki pad bude nova lekcija, i smatram da sam svaki put kada ustanem bogatija za jedno iskustvo.
Aleksandra radi 🙂

Kad kažeš da si zadovljna fotografijom koju napraviš? Koji je to trenutak? 

  • Kad je vidim uramljenu i okačenu na zidu u nekoj galeriji.

Koji je tvoj savet za one koji imaju ideju i želju, a ne znaju kako da krenu sami u posao?

  • Ako nemate osmeh kad krećete na posao, ako imate kamen u stomaku svakog ponedeljka ili kad zazvoni poslovni telefon, niste srećni i trošite svoje vreme. Nema tog novca koji će vam vratiti godine i osmeh. Tako da, stisnite zube i ostvarite svoje snove.

 

Fotografije: Aleksandra Popović Facebook, Fabrika fotografa Facebook

Ostavite komentar

%d bloggers like this: