On uči žene da se odbrane od napadača: Nasilnici i silovatelji nemaju profil!

Srđan Ilić je sportista. Veliki sportista. Upoznala sam ga u proleće 2013. kada sam se  sa grupom novinara obrela u podnožju Vukana, kod Petrovca na Mlavi. On je bio vodič do vrha, a bilo je potrebno uzverati se i preći sve prepreke. Tada nisam znala u šta se upuštam. I, moram priznati da me je i dan danas sramota što sam u avanturu penjanja krenula u tričetvrt pantalonicama i patikicama za šetnju po asfaltu! Ipak, ako to nešto znači, jedina sam ja, sem našeg vodiča puta Jasminke Pavlović, stigla do vrha, prošavši svo trnje, sve zmije i  mogućnost da uganem već ionako zeznut skočni zglob na levoj nozi. Sve to zahvaljujući Srđanu koji je imao bezgranično strpljenje. A Srđan je bio tu i za legende homoljskog kraja. 🙂 I sećate se, onda je nastala priča „Na vratima Homolja: Mesto koje  čuvaju zmajevi“!

Elem, Srđan Ilić je instruktor borilačkih veština i osnivač kluba „Petrovac na Mlavi“, osnivač streličarskog kluba „Knez Lazar“ i trener reprezentativke Katarine Sikeruš koja je oborila državni rekord i postala najbolja streličarka u Srbiji. On je osnivač planiskog društva „Gornjak“, Petrovac na Mlavi i licencirani trener antirejp (odbrana od silovanja) programa za Srbiju iz Velike Britanije.

Srđan je jednu takvu obuku održao prošlog vikenda u beogradskoj opštini Batajnica i to je bio glavni razlog našeg ponovnog viđenja, na obostrano zadovoljstvo.

Koliko žene ovde znaju da se brane od nasilja?

• Žene malo znaju da se brane i odbrane. Naravno, ovde ne govorim o onim damama koje su u nekim borilačkim sportovima i koje su zbog posla prošle obuke (policija, čuvari…). Kod nas nije ni postojao takav program koji je koncipiran isključivo na odbranu, nego je uvek bio pridodat uz nešto.

Kako si ti to sproveo?

• Prim. dr Ivica Zdravković iz Požarevca i ja smo 2004. bili u Britaniji u središtu anirejpa. Išli smo na programe selfdifensa ili samoodbrane gde je antirejp deo toga. Antirejp je tehnika koja se radi i izučava. Tokom godina sam držao seminare i predavanja. Tako da je ovaj program koji sad radim je sve to što sam prošao i iskustvo što sam donosio iz Engleske, Nemačke i Švajcarske.

Koliko vidim, zainteresovanih ima…

• Danas smo radili sa instruktorima organizacije koju vodi naš domaćin Goran Vještica. To je Savez za predškolski sport, animaciju i rekreaciju Beograda. Goran i ja se znamo odavno. Upoznali smo se na „Sportskoj bajci“ koju drži naša koleginica i prijateljica Tanja Petrović, veliko ime u karateu. Ona će takođe biti uključena u ovaj antirejp program. Ona je zainteresovana, videla je da može da pomogne. Tanja je i do sada vodila velike akcije za pomoć deci, odraslima i osobama sa invaliditeom. Sada želi da pomogne u ovome, u aktivnosti antirejp programa koji će biti i u nejnom klubu „Nipon„, a deo će biti u našoj organizaciji.

Da li planiraš da uključiš psihologe u celu priču, lekare koji se takođe suočavaju sa ženama žrtvama nasilja, da objasne zašto je važno znati odbraniti se i na taj način sačuvati ne samo fizičko, već i psihičko zdravlje?

• Teoriju uvek predajem. Ta teorija je vezana za tehnike samoodbrane i za statistiku napada i mesta gde se napadi dešavaju. I to je jedna opšta evropskla statistika. Međutim, u daljoj fazi razvoja biće potrebno da uključimo stručnjake, Imamo mnogo zainetersovanih žena koje žele da prođu obuku. Moj cilj, kao osnivača je da to bude što kvalitetnije, a da bi bilo što kvalitetnije, treba uključiti što veći broj stručnjaka.

Mogu li da čuejm jedan deo predavanja?

• Upoznajemo polaznike kursa sa problematikom napada i onda počinjemo da ih kroz evropsku statistiku upoznajemo koliki je broj napada, gde se dešavaju, koja godišta su najkritičnija, objašnjavamo da ekonomska razvijenost nema veze sa brojem napada, naprotiv! Švedska je prva zemlja po broju silovanja. To se dešava svuda i to je opšti problem. Onda ih upoznajemo da profil napadača ne postoji, da to može biti bilo ko. Čak 84 odsto napadača je iz ženine bliže okoline, a  90 odsto napada se dešava kada su žrtve ili napadači pod dejstvom alkohola. Učimo ih kako da se ponašaju kada koriste alkohol, koja mesta da izbegavaju, koje oružje smeju da nose. Uvek kod sebe treba da imaju mobilni telefon, pištaljku, baterijsku lampu, suzavac… Obajšnjavamo koja oružja izbacuje antrejp industrija. To je opsežno predavanje od sat i po vremena i tek onda prelazimo na fizički deo. Što se tiče programa samoodbrane, bitno je da žene shvate da mogu da ga rade i one koje nemaju nikakvog predhodnog iskustva u borilačkim veštinama. Mogu da rade i devojčice od 14 ili 15 i žene od 60, 65 godina. Program je napravljen statistički, najprostije i najprimenljivije.

Od kad ste počeli sa ovim programom?

• Radimo od 2007. ili 2008. Prvo smo počeli u inostranstvu, a onda i kroz seminare u Petrovcu na Mlavi.

Da li si se susretao sa ženama koje su imale neprijatna iskustva i napade?

• Na žalost, imali smo iskustva sa ženama koje su napadane kao devojčice ili kao devojke gde, na sreću, nije došlo do težeg napada, samo nisu znale šta da urade. Imao sam kontakata i sa ženama koje su prošle našu obuku i, ono što je meni najdraže je što su koristile svo to znanje oko prevencije, kako da se ponašaju i kako da izbegnu mesta. One su samo zapretile, izvadile sprej i napad je izbegnut.

Šta bi ti ženama savetovao?

• Da se čuvaju, da vode računa u kakvom se društvu kreću, šta piju, gde piju… Od 5. marta, sa stupanjem zakona o oružju sprej i suzavac su legalni, tako da bih svima preporučio da imaju sprej uz sebe i da se ne upuštaju u kontakte sa napoznatim osobama.

Ukoliko ste zainteresovani, postoji jedna moja poučna priča među nbeleškama na Fejsbuku, pa vas molim da je pročitate. Čuvajte vaše voljene žene da im se ovako nešto nikad ne desi. Žene, učinite sve da vam se nešto ovako ne desi. Priču možete pročitati ovde.

 

Fotografije: Facebook, Nataša Ilić