Sveti Jovan Krstitelj: Isusov preteča i zaštitinik muzičara, krojača, zatvorenika i osuđenika na smrt

Jovan Krstitelj je bio jevrejski asketa i propovednik, savremenik Isusa Hrista. On je prvi pozivao na hišćanstvo i na Boga. Smatra se da je njegov pokret bio veći od Isusovog. Njegova najpoznatija činidba je krštenje Isusa. Delovi hrišćanstva poput posta i krštenja ušli su u ovu veru i postali njen deo pod uticajem učenika Jovanja Krstitelja.

U islamskoj tradiciji je poznat kao prorok Jahja ibn Zakarija. Mandejci više poštuju Jovana nego Hrista, smatrajući ga jedinim istinskim mesijom, zbog čega su oni poznati i kao hrišćani svetog Jovana Krstitelja. Lečio je bolesne, vraćao vid i vraćao u život.

U prvom veku u vremenu Jovana Krstitelja u judeizmu je postojalo nekoliko pravaca. Fariseji su verovali su u vaskrsenje mrtvih, božansku pravdu u sledećem životu, anđele, ljudsku slobodu i božije proviđenje. Sadukeji su bili konzervativniji, držali su vlast u Hramu i nisu verovali u vaskrsenje i večnost duše. Eseni su bili asketska zajednica koja je očekivala skoru apokalipsu. Oni koji su izučavali to vreme, misle da je Jovan bio pod uticajem esena, koji su imali rituale koji su ličili na krštenje, ali se to ne zna sa sigurnošću. Sve što se zna  o Jovanu Krstitelju stoji u Jevanđelju, a njegova ličnost nije u potpunosti razjašnjena.

Jovanov otac je bio judejski sveštenik Zaharije, iz plemena Arona. Prema predanju, Jovan je rođen pola godine pre Isusa Hrista.

 

Jovanovi roditelji, Zaharije i Jelisaveta, nisu mogli da imaju dete.  Jovanu je majka dala ime što znači „Bog je milostiv“. Detinjstvo i ranu mladost Jovan je proveo vrlo pobožno u domu svojih roditelja. A onda je Jovan otišao od kuće, da bi živeo u pustinji blizu reke Jordan. Malo je postio, malo je provodio vreme u molitvi. Neki tvrde da je bio vegeterijanac sa kamiljom kožom na sebi.

 

Jovan je išao po Jordanu propovedajući Carstvo nebesko. Pozivao je ljude da mu se pridruže, da priznaju grehe i da budu kršteni.

Jovan Krstitelj je savetovao obredna kupanja u reci Jordan. Obrednim kupanjem, Jevreji su bivali čisti za dolazak Carstva nebeskog.

Neki Jevreji su verovali da je on očekivani mesija, odnosno Hrist, međutim Jovan je govorio da će veći od njega doći.

Sam Isus Hrist  je došao da se krsti kod Jovana Krstitelja. Hrišćanski izvori prikazuju da je Jovan navodno rekao Isusu: „Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni?“  i da ga je krstio tek na njegovo insistiranje. Ovaj događaj je poznat kao Bogojavljenje.

Mandejska tradicija prikazuje drugačiju sliku Isusovog krštenja, koje je detaljno opisano u njihovim svetim spisima. Isus je prikazan kako moli Jovana da ga krsti njegovim krštenjem i nazove njegovim imenom, dodajući da ako ne bude dobar učenik, neka ga izbriše iz svojih stranica. Jovan mu odgovara da je „lagao Jevreje i varao sveštenike“. Posle mnogo ubeđivanja, i zagonetki koje mu je Jovan postavljao, Isus postaje njegov učenik.

Prema hrišćanskim tvrdnjama, Isus je posle krštenja proveo 40 dana u pustinji, pa je i sam postao propovednik.

Jovan Krstitelj je pogubljen po nagovoru Herodijade, žene Iroda Antipe, kojima je prigovorio zbog preljuba, pošto se Irodijada udala za kralja Iroda, brata njenog muža Filipa. Irodijada je bila majka lepe plesačice Salome, sa kojom se dogovorila da plesom zavede Iroda, a da mu zauzvrat traži Jovanovu glavu. Irod je zatvorio Jovana  u tamnicu, da bi naredio da mu odrube glavu, i iznesu Herodijadinoj ćerki Salomi.

Postoji tvrdnja da je kralj Irod Antipa uklonio Jovana, jer je u njemu video jasnu političku pretnju.

 

Kada je Isus čuo da je Jovan zatvoren, on je iz  Judeje otišao za Galileju. Jovan je bio u zamku Maheron, koji se nalazio u blizini ušća reke Jordan u Mrtvo more, gde je ubijen. Jovanovi učenici su preuzeli telo ubijenog vođe i sahranili ga. Kada je posle Jovanovog pogubljenja Herodova vojska poražena u bici, Jevreji su verovali da je to Božja kazna.

Posle Jovanove smrti, pokret je nastavio da postoji uporedo sa Isusovim pokretom. Sam Isus  nije odbacio Jovanova učenja, već je u svojim propovedima nastavio da veliča njegov lik i delo, nazivajući ga anđelom i „Ilijom koji će doći“. Međutim, za razliku od Jovana, Isus je pio vino i nije postio. Mandejci, koji sebe smatraju nastavljačima Jovanovog učenja, Isusa smatraju „lažnim mesijom“ koji je izopačio učenje koje mu je poverio Jovan. Neki sledbenici Jovana Krstitelja su se priključili Isusovoj zajednici.

Pojedini naučnici misle da je Isus tek posle svoje smrti postao uticajniji od Jovana.

Najstarije poštovanje vezano uz Jovana Krstitelja odnosi se na čašćenje njegova groba u Sebasti, nedaleko od današnjeg Nablusa u Palestini. Naime, apostol Luka je pokušao da prenese Jovanovo telo iz Sevasteje u Antiohiju, ali uspeo je da dobije i prenese samo  ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je nestala u vreme Turaka. Relikvije Svetog Jovana Krstitelja se danas čuvaju u crkvi Svetog Silvestra u Rimu i u Amijenu u Francuskoj.

Sveti Jovan Krstitelj je vrlo poštovan u hrišćanskom svetu.  Srpska pravoslavna crkva slavi ga  20. januara. Dan rođenja Svetog Jovana proslavlja 7. jula, a dan njegove smrti obeležava praznikom Usekovanje, što je po julijanskom kalendaru 11. septembra.

Sveti Jovan je jedna od najpopularnijih slava u Srbiji. Po broju svečara, nalazi se na četvrtom mestu.

Jovan se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i mnogih gradova.

 

Godine 2010. godine, na ostrvu Sveti Jovan kod Sozopola u Bugarskoj, nekadašnje Apolonije, bugarski arheolozi pronašli deo moštiju Svetog Jovana Krstitelja, za koje se smatralo da su posle turskog osvajanja Carigrada zauvek izgubljene.

U noći između Bogojavljenja i Jovanjdana nebo se otvara, a Jovan Krstitelj prepoznaje one koje je preko sveštenika ili Duha svetog krstio, i moli Gospoda da im podari zdravlje i ispuni želje. U noći između Bogojavljenja i Jovanjdana izvode se brojni rituali, a najčešće oni kojima se proriču budući događaji.

U ponoć između ova dva praznika odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom. Ako potone, to znači da je sudnji dan blizu.

Ipak, nadam se da su među vama svi dobri i zdravi. I da je sudnji dan daleko, najdalje!

Fotografije: nasa-stranka.hr, eparhija-timocka.org, 025info.rs, pravoslavlje.net, zumberacki-vikarijat.com, pouke.org, pixabay.com