Granični poremećaj ličnosti i porodica: Ljubav u minskom polju

Kako izgleda život sa nekim ko ima granični poremećaj ličnosti? Da li je to vaša majka, brat, sestra, suprug ili supruga? Možda ćerka? Ispred vas su isposvesti. Ispovesti svih onih koji su upelteni u ovaj traumatični poremećaj… I na kraju, tu su saveti kako da zaštitite sebe, ako već iy ljubavi hodate po minskom polju. Bukvalno.

Odnos: ćerka – majka

Telefon zvoni. Njeno ime se pojavljuje na ekranu. Plašiš se da odgovoriš. A onda dolazi krivica. Sve ti se vraća – dok si bila uz nju kad imala padove, kad si je spasavala od nje same, govorila da je voliš, tešila je i pričala joj da ćeš biti tu za nju, nekako znajući da tvoja briga nikada neće biti dovoljna da je otrgne od želje za samopovređivanjem.

Vraća ti se i ono kad si posmatrala kako pravi jedan impulsivan izbor za drugim, optužujući druge, uključujući i tebe, za haos u svom životu. Postavljala si granice koje je ona stalo prelazila i pitala se da li se brineš ili ne, sve vreme posmatrajući kako se umaraš. Slušala si nepotpuna opravdanja iznova i iznova, dok je iz njenih usta izlazilo da ona ne zna koliko dugo može da izdrži, ako je razočarate još jednom.

Znala si da se svesno udaljiš ne bi li “sačuvala” ljubav za nju, a postojali su iznenadni, neobjašnjivi trenuci kada si osetila da se ta ljubav vraća na intenzivan i gotovo opijajući način. A onda je ta ljubav nestajala, u oblaku iznenadnog besa ili iracionalnog razočarenja.

Drugi ljudi ne znaju šta se krije iza kulisa. Ne znaju koliko ovakve veze znaju da budu iscrpljujuće. Ljudi, uglavnom, ne znaju da ona ima granični poremećaj ličnosti.

Ovde je reč o jednoj majci i borbi njene ćerke. O kome god da je reč, sve gore navedeno može da iscrpi. Ali osećaj krivice ne nestaje tako lako.

Kako krivica izgleda?

Ona ti je majka. Odgajala te je najbolje što je umela i znala. A ona je sve starija i nije toliko sposobna da se brine o sebi. I ima granični poremećaj ličnosti.

Odnos: majka – ćerka

Ona je tvoja ćerka i nikada nećeš zaboraviti dan kad si je prvi put videla. Ona zaslužuje isti odnos kakav imaš i sa ostalom decom. Ali, u dubini duše, znaš da je ona drugačija od ostale dece i da si rastrzana. Ona ima granični poremećaj ličnosti.

Odnos: suprug – supruga

Ona je tvoja supruga i ako se sada pitaš “gde si baš nju izabrao i zar je moguće da je bila toliko savršena?“, shvatio si. Ali, obavezao si se da ćeš biti tu zbog nje za nju. I na kraju krajeva, ona je majka vašeg deteta ili dece i dalje je volite. Ona ima granični poremećaj ličnosti.

Ako je reč o bivšoj supruzi ili partnerki, plašiš se šta bi se desilo deci ako bi se ona osetila odbačenijom nego što su je razvod ili odvajanje učinili. Plašiš se kako će i najmanje odvajanje uticati na nju.

Odnos: prijateljstvo

Bila ti je najbolja prijateljica kad niko drugi nije hteo da priča sa tobom u osmom razredu. Oduvek je bila tu za tebe. A sad se treseš pri pomisli da uopšte i treba da pričaš s njom? Krivica. Još više krivice.

Malo pojašnjenje

U jednoj knjizi koju niko nije preveo kod nas, pod grubim naslovom “Mrzim te, ne ostavljaj me” (“I Hate You, Don’t Leave Me“), klasiku kad je reč o knjigama koje govore o graničnom poremećaju ličnosti, stoji sledeće:

Granični poremećaj ličnosti se ponaša poput kaleidoskopa, sređujući fragmente polomljenog bića u različite formacije… Kao kameleon, (ona/on) vrlo lako se prilagođava u šta god da treba, samo da bi oduševila posmatrača“.

Emocije ove osobe upravljaju svim njenim postupcima. Užasnuta je od napuštanja i veoma je osetljiva na to da je ne razumeju.

Stav terapeuta

Terapeuti granični poremećaj znaju da dijagnostifkuju kad posle jedne ili dve seanse čuju: “Nikad pre nisam doživela da me neko toliko ne razume“.

Tom rečenicom, osoba pokušava da se poveže sa terapeutom ili bilo kojom drugom osobom, kad se nesvesno trudi da shvati gde je ranjiva.

U stvari, nekima je ovo vrlo neobična sposobnost da neko sa graničnim osobinama može vrlo dobro da proceni vaše unutrašnje borbe – i da ih iskoristi da bi manipulisao vama.

Na primer, ako ste neko ko vrlo ozbiljno preuzima odgovornost za svoje postupke, osoba sa graničnim poremećajem suptilno ili ne tako suptilno insinuira da posrnete na poslu ili postavlja pitanja u fazonu “da li znaš šta radiš?”.

Ako ste graničar i to nelečeni, GPL može da bude užasan, ali stvarno

Hoću da naglasim sledeće. Živeti sa emotivnim uraganom u sebi, iz dana u dan i nije tako zabavno. Imati granični poremećaj ličnosti je više nego teško. Ukoliko je neprepoznat i neadekvatno tretiran, može dovesti do vrlo teškog bitisanja, jer graničari istroše ljude koji pokušavaju da ih vole ili im pomažu.

Postoje terapeutske tehnike za koje se pokazalo da dobro deluju, kao što je bihejvioralna terapija koja je, među njima, glavna. Priče graničara često uključuju traume u detinjstvu i zlostavljanja. Ako doživljavate život kao niz dramatičnih i snažnih emocija koje izgledaju da ih je gotovo nemoguće kontrolisati i vode ka navikama impulsivnim i samodestruktivnim radnjama, potražite pomoć.

Šta treba da uradite da biste uspeli?

Možda je neko iz porodice ima granični, a vi posedujete neke od njegovih navika, to je teško priznati, a još teže izmeniti. Ovo se može izmeniti obrazovanjem, praksom i podrškom. Ako ste u braku sa osobom koja ima granični, knjige poput “Stop Walking on Eggshells” (“Prestaite da hodate po ljuskama jajeta“) i “I Hate You, Don’t Leave Me” (“Mrzim te, ne ostavljaj me“) ne daju prave strategije za takve osobe.

Ako ste potomak nekog sa graničnim poremećajem ličnosti (čitaj: brojnim problemima koji ukazuju na to), verovatno imate svoj sopstveni način kako da verujete, delite emotivnu bliskost s nekim i to će vremenom verovatno biti dovedeno u pitanje.

Ovakve knjige vas teraju da imate empatiju (ne saosećanje) sa osobom koju volite i podržavate je tamo gde možete, ali i da joj pomognete da se promeni, da sredi svoj život. Morate postaviti vrlo stroge granice koje nećete preći sa ovim osobama.

Šta ćete razgovarati sa ovom osobom da biste izbegli potencijalnu eskalaciju sukoba, na koji verbalni oblik će vam automatski odgovoriti, gde možete emotivno da se povežete sa njom i gde ne možete – sve su to granice.

Neće svi ljudi sa graničnim osobinama pretiti samoubistvom ili imati snažne reakcije besa. Postoji nekoliko “tipova” ovog poremećaja i oni znaju da budu blaži, tiši, zapravo manje dramatične verzije poremećaja, ali ono što nose – sve je to vrlo teško.

A krivica?

Ali šta učiniti sa krivicom? Šta ako treba da postavite granice koje drugima izgledaju oštro? Šta ako niste toliko dostupni i dogodi se nešto strašno? Da li bi to bila vaša greška? Na ovo pitanje odgovaraju psihijatri i njihove ispovesti nisu nimalo lake.

Videla sam bol u očima roditelja kada moraju da kažu svom, sada već odraslom detetu, da ne mogu doći kod njih za praznike. Ili, kad promene brave na ulaznim vratima. Čula sam kad se odraslo dete dogovara sa lekarima za majčin smeštaj u bolnicu, jer ona više nije sposobna za vanjski svet, a dete ne može da podnese kritiku i “otrov” koji izlazi iz majčinih usta“.

Savetovala sam muškarce kroz faze razvoda sa nekim sa graničnim poremećajem – i videla strah u njihovim očima, jer oni nemaju pojma šta bi moglo biti sledeće – i za njih i za njihovu decu. Možete biti odgovorni samo za ono što možete kontrolisati. Pokušali ste više puta da pomognete voljenoj osobi – a ona je prestala da uzima lekove. Ili se je ušla u drugu, lošu vezu. Ili opet preti samoubistvom. Put pakla. Beskrajni put pakla“.

Kako da izbegnete osećaj krivice?

Da biste se oslobodili krivice, evo osam stvari koje treba da uradite:

  • suočite se sa strahom od sopstvene bespomoćnosti
  • predvidite najstrašniji ishod i napravite plan kako ćete se izboriti s njim.
  • procenite da li je sposobnost osobe sa GPL-om stvarna da vas fizički povredi. Ako jeste, potražite savet od advokata ili policije
  • objektivno sagledajte štetu koja je drugim članovima porodice napravljena zbog toga što ste stalno sa osobom koja ima GPL
  • osoba sa GPL-om ima odgovornost za svoj život. Znajte da vam nikada neće dati dozvolu da odete. Pružite empatiju, ali ne i simpatiju
  • postavite stroge granice komunikacije i budite dostupni ako se osoba sa GPL-om pridržava tih smernica. Shvatite da ona možda nikada neće moći da razume uticaj koji ima na vas ili vašu porodicu
  • tražite podršku od onih koji razumeju ili znaju kroz šta prolazite
  • najvažnije je imati saosećanje prema sebi samom.

Fotograije: Unsplash, allrelationshipmatters.com.au, brightquest.com, firstlookfamilylaw.com, conwayhall.org.uk, conwayhall.org.uk, pasadenavilla.com, timesofindia.indiatimes.com, everydayhealth.com, psychcentral.com, metro.co.uk

Ostavite komentar

%d bloggers like this: