Granični poremećaj ličnosti i praznici: Kako preživeti „minsko polje“? (VIDEO)

Nije mi prvi put da se susrećem sa stigmatizacijom, jer imam, kako napisaše neki – „dijagnozu“. Nikad nisam ni krila da je imam, naprotiv. Nemam jednu, imam ih više. I sve te „dijagnoze“ štete meni, ne okolini. Ali pošto neki pomenuše da mi fale neke daske, čak više njih, objasiniću da „dijagnoza“ koju imam, na njihovu žalost, donosi natprosečnu inteligenciju, zato o daskama koje fale možete da raspravljate na gradilištima, u pozorištu ili u sopstvenoj glavi. Moja ih ima za izvoz, tako da neću štedeti da bilo kog ko me verbalno napadne rado ošajdarim jednom. I zato, nemojte u šut sa rogatim, ako niste dobro potkovani.

Mnogi znaju da imam depresiju, ali je ona praćena sa bar još dve „dijagnoze“ od kojih je jedna primarna. To su „dijagnoze“ koje, da ponovim za one koje imaju pamćenje zlatne ribice, samo MENI štete. Zato, trudim se da pomognem svakom koje u problemu kao i ja, jer znam kroz kakav pakao sam prošla i kroz kakav tek treba da prođem. I nema nas baš malo sa ovim problemima. Ovo je tekst i za one koji me danima zbog moje iskrenosti, pa čak i vulgarnosti (priznajem, jesam bila) čereče po mrežama. Neću napisati da nisam očekivala. Međutim, zašto se prvo ne zapitate zašto je došlo do takovog mog izliva besa? Sigurno nije bez razloga, a ja ću vam dati teaser – nekome blog platforma služi da leči svoje frustracije. Jedino što priznajem kao svoju grešku je vređanje nečijeg izgleda, mada se ne kajem.

Evo teksta da se malo obrazujete, kad ste me lepo žigosali i umalo mi niste kao fašiti Jevrejima zalepili žutu traku oko ruke ili, još gore, kao Hanibala Lektora zatvorili me u kavez i stavili mi brnjicu. Balkan, mesto gde se živi od predrasuda, žigosanja, nerazumevanja i večitog straha od nepoznatog. Ide kod psihijatra? Jao jadna, verovatno je mnogo luda. Nije. Samo brine o svom mentalnom zdravlju. Ali džabe ja to vama pišem/pričam.

Ovo je moja priča i borba koju godinama vodim kako sa „dijagnozom“, tako i sa praznicima. To je moja borba koja mi ne smeta da se družim, smejem, šetam, izlazim, vaspitavam dete, obožavam životinje i brinem o njima, drugujem, ali češće tugujem i osamljujem. I na sve ima da dodam – jebite svi kojima je jedini kec u raspravi sa mnom moja „dijagnoza“. Zbog nje sam, spoznajući je, postala bolja osoba. Zato ne trpim više nikakvo vređanje (jer za većinu vas reč „dijagnoza“ znači da se neko pozdravio s mozgom) i unižavanja, iako sam ćutanjem i ignorisanjem davala šansu da se neke stvari isprave. Ne vredi. Na pojedincima te mere ne pokazuju rezultate.

Svakodnevnica koja obično nosi teške emocije kao što su krivica, stid, strah, odbijanje i bezvrednost je već dovoljno veliki izazov kod ljude koji imaju granični poremećaj ličnosti (u daljem tekstu GPL). Ova osećanja mogu dovesti do poriva za svađom, za bežanjem ili povlačenjem. Sve te neprijatnosti koje graničari inače imaju, za vreme praznika su udvostručene. Međutim, barijere se mogu prevazići čak i kad je stres povećan, kao što je to slučaj sa Novom godinom i praznicima oko Nove godine, kada većina očekuje da se radujete.

Ovo NIJE najlepši period godine

Sezona praznika neminovno dolazi sa mnoštvom očekivanja i sa pitanjem „Kako biti deo toga gde članovi porodice da sarađuju i uživaju zajedno u prazničnom vremenu?„. Praznično vreme je za graničare ono doba koje donosi najintenzivnijie emotivne poteškoće i lične drame. Kod njih nema usiljene potrebe da se raduju, da pokazuju brigu i izvode kerefeke poput glumljenja Deda Mraza.

LJUBAV BEZ GRANICA SA GRANIČNIM POREMEĆAJEM LIČNOSTI: VOLIM TE, RAZUMI ME! (VIDEO)

Ljudi koji imaju granični poremećaj ličnosti doživljavaju veliki stres tokom sezone praznika. Većina toga se odnosi na očekivanja koja se najčešće ne ostvaruju i to stvara velike probleme kod graničara. Da parafraziram popularnu pesmu, ovo za mnoge graničare, nije „the most wonderful time of the year„.

Uprkos negativnim mišljenjima koja vladaju kad je neko pacijent psihijatrijske ustanove, a koja su zasnovana na lošoj informisanosti, mnogi će reći da „neki ljudi jednostavno uživaju da unište sve lepe trenutke ili čine da ih što više otežaju„. Cvrc Milojka! Jeste, graničari „baš uživaju“ da prave omanje paklove gde god da su.

HOĆU LJUBAV, NEĆU LJUBAV: BEŽI OD MENE! NEĆU DA TE POVREDIM, NEĆU DA ME OSTAVIŠ! (VIDEO)

Osobe sa graničnim poremećajem obično žele da se osećaju kao deo ekipe, deo porodice, žele da su prihvaćeni i voljeni kako u porodici, tako i u intimnim vezama. Nažalost, istina je da granični poremećaj može vrlo lako da upropasti željeni odnos ili ljubavnu vezu.

Sve može da uzrokuje loše osećanje

Ukoliko ste osoba  sa GPL-om i ako ste odrasli u nefunkcionalnoj porodici u kojoj su vaše emotivne potrebe ostale bez adekvatnog odgovora, onda su praznici pravo „minsko polje“ po kome koračate. A sa vama i vaša porodica.

Na primer, osećanje bezvrednosti kod graničara može da se javi ukoliko im se učini da novogodišnja ili božićna gozba nije uspela ili oni umisle da gosti nisu bili zadovoljni i pored njihovog velikog truda i pored silnih pohvala da je sve bilo perfektno. Graničar može da reaguje razdražljivo, sarkazmom ili izbegavanjem.

ŽUTE MINUTE I KONSTANTNA PRAZNINA: KAD VREME NIJE SAVEZNIK (MALI VODIČ KROZ GPL) (VIDEO)

Okolina, s druge strane, može neadekvatno da reaguje sa onim čuvenim „Smiri se!“ i „Zašto si tako uzrujan/a?„. Reakcija graničara može dalje da eskalira i da se pretvori u sukob i pravu dramu.

Ovako nešto je frustrirajuće i štetno za sve koji su u blizini. Ono što je sigurno je da će osoba sa GPL-om sve to mnogo bolnije podneti. To graničara može dovesti do zaključka da je kriv za dramu, kao i za osećanja i reakcije ili da je sve što rade bezvredno i da ga ljudi ne vole.

Praznici znaju da prodube stare rane

Ponekad je ovo doba godine uslovljeno odnosima koji nisu dobro funkcionisali i pre, pa se produbljuju stare rane i stara osećanja. Snažne emotivne reakcije mogu nastati zbog pogrešno protumačenog govora tela ili izraza lica ili ako graničar loše razume reči i ton obraćanja. Favorizovanje ili  nipodaštavanje mogu izazvati neprijatna osećanja i preterane reakcije kod graničara.

TA TAKO TEŠKA REČ “SAMOUBISTVO”: JEBALA VAS “TUGA DO NEBA”! (VIDEO)

Naravno, biti osoba sa „graničnim reakcijama“ u ovim situacijama znači da su te osobe krivci za bilo kakvu nevolju, uprkos što će neki to ignorisati, a drugi neće imati saosećanja. Zbog svega navedenog i zato što postoji razlog da graničari završe sami i u emotivnoj patnji tokom praznika, ne bi bilo loše da naprave plan kako da prežive i tako povećaju izglede da im praznici budu koliko toliko pristojno iskustvo.

Treba znati da ponekad izloženost stresnim situacijama i ljudima, a samim tim i teškim emocijama, mogu pomoći da se prebrode izazovi. Svako od nas ima granice. Svako drugačije upravlja mislima, osećanjima i reakcijama.

Sklonite se ako vam je potrban mir

Skroz je poželjno imati mesto gde se možete skloniti kada osetite da treba da uspostavite ravnotežu. Budite spremni da drugi možda neće razumeti ovu potrebu. Obaveze koje su nametnuli običaji i porodica stvaraju pritisak potkopavajući vas u odluci da imate razumne granice u svemu što vam ne prija.

To sve može biti „ustani ili odustani“ odluka koja se tiče onog da na jedvite jade probate da zavolite sebe, bez obzira na osude i očekivanja kako od sebe tako i od drugih, da prihvatite gde ste i šta možete da podnesete. Usklađivanje sa pritiscima koji ne uzimaju u obzir vaše borbe, potrebe i ograničenja neće vam pomoći da funkcionišete.

S druge strane, posvetiti se sebi i probati tako da se smirite i preispitate svoj pristup situacijama, može pomoći pri daljem funkcionisanju.

Još jedna bitna spoznaja je da pokušate da realno razmišljate o tome u šta se upuštate za vreme praznika. To je vreme za emotivne okidače, a ljudi će baš zbog tih okidača biti ono što jesu – kapriciozni, sa uzdignutim nosevima, koji uvek i za sve imaju mišljenje, osuđujući, bezosećajni…

Budite spremni na svakakava lica i naličja

Postoji jedno nerealno uverenje da ljudi moraju ili treba da prestanu da budu kapriciozni i ekscentrični, samo zato što su praznici. Na primer, ako neko u porodici voli da pravi male šale koje nikom ne smetaju, ta osoba će biti takva i tokom praznika. Zato se baš pitam kako će neko prestati da bude ono što jeste, sem ako se dobro ne folira?

Izazov za graničara je da prihvati svaku osobu onakvu kakava jeste i da bude svesna osećanja koji mogu da izazovu nepoželjne reakcije. Potreba za radom dok vas emotivni bol razara i traženje prihvatanja može da se javi mnogo puta tokom okupljanja. U početku je teško, ali nije nemoguće da se to prevaziđe.

Sada neću pominjati Novu godinu (što ne znači da graničari i tu ne mogu da naprave pravi karambol i od veselja naprave opšti haos), ali tokom Božića se porodice i kod nas okupljaju i tu se nekako najlakše vide svi poremećaji, ako ih neko ima.

Navešću primer. Majka sprema večeru i očekuje da svi budu za stolom na vreme. Jedna osoba, često osoba sa GPL-om, sabotira sve. Ili kasni ili joj se ne jede. Tu, naravno, otac pobesni i tako počinje „igranka bez prestanka„.

Ako porodica već poštuje praznične rituale za Badnji dan i Božić, čak i najmanje odstupanje od toga može da pokrene lavinu. Onda su svi uznemireni i svi su ljuti, a osoba sa graničnim poremećajem se oseća krivom što je upropastila praznik.

Kako prevazići taj nenormalini osećaj krivice?

Ovakve situacije često utiču na porodice i dovode do prekida kontakata. Kako osoba sa GPL-om da „preživi“ praznike, a da ne izgubi samopoštovanje i da ne nasrne na sebe, ne daj bože, zbog osećaja krivice?

Poslednji predlog koji ću dati je da imate toleranciju za situacije koje ne možete da izbegnete i kada vas preplave osećanja. Ponekad, bez obzira na to koliko se trudite da razmišljate drugačije, i bez obzira na to koliko vremena dajte sebi da prepoznate emocije i da ih se rešite, situacija ostaje komplikovana.

Otklanjanje uznemirenosti može da se postigne slušanjem muzike, čitanjem knjiga, pravljenjem nečega ili bojanjem (kupite jednu od onih bojaniki, što da ne?), gledanjem filma, masiranjem šaka ili ruku, igranjem igrica na Fejsbuku.

Takođe i igranje video igara, sviranje nekog instrumenta, igranje na snegu, dremanje, stavljanje šaka u kupuku sa toplom vodom, držanje kocki leda, maštanje o boljem sutra ili nečem prijatnom u budućnosti može biti delotvorno. Ali, samo ako ste u stanju da to uradite.

Drušveno prihvatljive zanimacije da se preživi

Ono što je dobro je što graničare ove aktivnosti mogu odvratiti od uznemirujućih misli i osećanja i bukvalno ih odmaraju od osećaja skrhanosti. Ovo pomaže ako se aktivnosti dobro uklapaju u situaciju u kojoj se nalazite, jer tako da izgledaju „društveno prihvatljive„, a druge sprečavaju da vas komentarišu na emotivno uznemirujući ili osuđujući način. Kada počnete da se osećate malo smirenije, možda ćete želeti da ponovo učestvujete u aktivnostima kao i ranije.

Naravno, sve ovo je mnogo lakše reći (u mom slučaju napisati) nego učiniti. Pošto izazov može da bude vrlo težak, to je jedan od razloga je što se graničari često povlače i ne učestvuju u okupljanjima. Osobe sa graničnim znaju da će emotivne teškoće biti tu, da će biti teško, a njihovo raspadanje veoma realan scenario. Zato je oklevanje graničara da bude deo nečeg, sasvim razumljivo.

Biti sa porodicom ili sa društvom samo da bi održavali kakve takve odnose sa njima, koji imaju malo ili nimalo razumevanja za vaše mentalno zdravlje, može da bude iscrpljujuće i zastrašujuće. Svakom graničaru koji je prihvatilo te izazove, uprkos teškoćama sa kojima se suočava, skidam kapu. Želim da vam kažem da ste hrabari i da je to znak da možete dalje, uz uporan rad na sebi.

Zato ću vam sad udeliti nekoliko saveta da preživite ove užasne dane.

Bez prisustva, ako je potrebno

Nigde ne piše da osoba koja pati od GPL-a mora da bude na svakom porodičnom okupljanju. Ako se porodičnoj večeri osoba oseća kao da nosi davilicu, neka se najljubaznije zahvali i napusti već odomaćeno ožderavanje. Ili, ako graničar već zna da će se na nekom takvom skupu osećati kao riba na suvom, neka isplanira nešto drugo, ali neka obavezno javi domaćinu biranim rečima i sa poštovanjem, da neće prisustvovati.

Moj savet vam je da se nikome ne pravdate zašto ne dolazite, čak i ako vas pitaju. Ovo će nekima biti neprijatno i biće ih sramota, ali je svakako bolje nego da se guše među ljudima koji ih ne kapiraju. Ako vreme koje provodite sa porodicom čini da se osećate anksiozno i nervozno, onda vreme provedite sa ljudima sa kojima uživate i sa kojima se možete smejati.

Ako mene pitate, smatram da je ključ dobrih odnosa u dobro postavljenim granicama. Većina ljudi sa graničnim poremećajem ili gaji u sebi neverovatnu količinu besa ili se trude da se svima dopadnu. U oba slučaja, graničari gube svoje lične granice. Kad su praznici u pitanju, ako su proslave nešto što kao graničar ne možete da podneste, dajte sebi dozvolu da se povučete. Bez objašnjenja ili osećanja krivice.

Dozvolite sebi da ne budete u euforiji

Samo zato što su svi u prazničnoj euforiji, to ne znači da i graničari treba da budu. Ako mene pitate, već dugo sa praznicima imam odnos „volim te/mrzim te„. To je uglavnom zbog činjenice da nigde ne mogu da pobegnem. Dozvolite sebi da budete spontani, iako svetlucaju ova „govanca“ napolju.

Na primer, skupite odeću, igračke, slatkiše za decu iz Zvečanske, sa onkologije ili iz Svratišta. Pomozite ljudima u skloništu za beskućnike. I oni vole poklone. Upravo to može da vas ispuni i da učini da se osećate bolje. Evo, sledite moj primer – prikupila sam stare Unine stvari i odnela mališanima na onkologiji. Ne očekujte ništa od više od sebe. Pokušajte da budete svesni svojih kapaciteta. Ništa vi ne morate.

Kad već poklanjate, olakšajte sebi

Kad je reč o poklonima, moj savet je da što ranije to završite. Možda čak u novembru ili oktobru, tako da ne morate da idete u tržne centre kada počne sezona haosa. Uvek napravim spisak za sve kojima treba nešto da poklonim (a nema ih mnogo, na sreću) i držim se toga, bez obzira koliko god da sam u iskušenju da novac spiskam. Kupujem na akcijama i toga se pridržavam.

Trk na seg!

Ako imate sreće da je sneg svuda oko vas i bez obzira što možda ne volite sneg, to nije razlog da ne izađete napolje da malo „vežbate„. Ne bukvalno!  Trčite, sankajte se, pravite Sneška, grudvajte se, pravite anđele u snegu… Većina graničara zna da zimu bukvalno prespava ili da bude u hibernaciji, ali fizička aktivnost je vrlo blagotvorna. Istraživanja su pokazala da vežbanje drastično poboljšava kvalitet života osobama koje pate od nekih poremećaja.

I šta da vam kažem, sem:

 

P.S. Izvinite zbog psovki

Inspiracija – breakawaymhe.com, bpdnomore.com

Fotografije: Unsplash, Pexels, Pixabay, Youtube, medium.com, myvmc.com, whatislove-2010.blogspot.com, mag24.gr, thereseborchard.com, myaccount.news.com.au, standard.net.au, mamiverse.com, 30seconds.com, pittsboronccounseling.carolinacounselingservices.com, counsellinginmelbourne.com.au