Znate li šta vas je spopalo? Prolećni ili hronični umor?

Ovo je doba godine kada se lako oseća umor i bezvoljnost. Kažu ljudi, prolećni umor. Mit ili stvarnost? Ili je u pitanju nešto drugo?

Oni koji imaju ove simtome, a pritom pripadaju radnoj populaciji, čim dođu s posla odmah legnu da dremnu. S jedne strane, stvarno to može biti prolećni umor, ali postoji verovatnoća da je reč o hroničnom umoru. To je „bolest“ za koju nema leka ni posle dužeg odmora.

Koji su znaci hroničnog umora?

Jedan od 20 osoba je stalno umorna i bezvoljna. I to nema veze sa prolećem. To stanje uvek prisutno, bilo da se obavlja neki težak posao, bilo da se odmara i spava. Ove osobe imaju problema sa okolinom, jer im niko ne veruje da su stalnoumorni.

Ne znam koliko znate, ali simptomi hroničnog umora su vrlo iscrpljijući. Ti ljudi ne mogu da rade više od nekoliko sati dnevno i odmah posle posla moraju na spavanje. Neki čak osećaju jaku fizičku bol na nekoliko mesta istovremeno i nikako ne mogu da obavljaju kućne poslove zbog toga, a koncentracija i pamćenje su im vrlo loši.

Ovaj  složeni poremećaj se zove sindrom hroničnog umora, a prate ga dve vrlo loše stvari – za to ne postoji lek, a oni koji nemaju te probleme ne veruju da to postoji.

Sindrom lažnog gripa

Sindrom hroničnog umora prati niz tegoba, koje po intenzitetu variraju od pacijenta do pacijenta. Vremenom mogu da budu jači ili slabiji. Tipične tegobe su fizička slabost, pospanost, potreba za ležanjem, nizak pritisak i bezvoljnost. Neki pacijenti imaju hronično povišenu temperaturu, bolove u telu i trnu im udovi.

U mnogim slučajevima, hronični umor počinje kao grip, ali nije grip. Osoba vidi da nešto nije u redu kad ti sindromi lažnog gripa ne prestaju, već traju nedeljama, pa i mesecima. Da bi se došlo do dijagnoze hroničnog umora, nekada su potrebne godine. Lekari, uglavnom, zanemaruju simptome, već smatraju da je pacijent nešto „umislio“ i da je hipohondar.

Zašto nastaje hronični umor do sada nikom nije poznato. Neki smatraju da ga izaziva stres. Navodno, dugotrajan napor, težak gubitak, nesreća ili nasilje.

Neki stručnjaci smatraju da je za ovu bolest odgovoran i neki tip virusa, pa je moguće da je stvara kombinacija stresa i virusa.

Da hronični umor nastaje zbog stresa potvrđuje da uglavnom te osobe imaju  depresivno-anksiozni poremećaj pre nego što nastupi hronični umor. Depresiju i anksioznost uglavnom izaziva stres. Povezanost na delu: dve trećine ljudi koji imaju hronični umor imaju i anksioznu depresiju, a dve trećine anksiozno-depresivnih boluju i od hroničnog umora.

Za sad nije poznat lek koji bi pomogao, ali postoje načini koji mogu da život takvih osoba učine podnošljivim.

Na primer, zdrava ishrana koja obavezno sadrži sveže voće i povrće, integralne žitarice, mahunarke i plodove mora uz eventualne vitaminsko-mineralne preparate i biljčice poput ženšena mnogima dižu energiju i daju volju da živnu.

Poželjno je svladati tehnike opuštanja uz pomoć joge ili transcendentalne meditacije, koje ublažavaju stres. Psihoterapija se preporučuje zbog psihološke podrške.

 

Pošto je umor osnova ove bolesti, sport se ne preporučuje, ali lagano i postepeno uvođenje aktivnosti je u redu i daje rezultata.

 

Fotografije: Pixabay.com, Tumblr, betterthansurviving.me, smh.com.au, guardianlv.comm healthyayurveda.comm en.wikinoticia.com