Sirotinjsko leto ili Miholjdan: 12 dana sunca u oktobru

Dođu tako dani kad se neka viša sila umilostivi i, pre nego što krene ona oštra i jaka zima, sirotinji pomogne da se bar malo ogreje i pozavršava ono što ima. Ti dani pozanti su kao dani leta u oktobru. Leto kad mu vreme nije.

Poslednji trenutak da se završe svi poslovi u polju i da se uhvati još malo sunčevih zraka jeste 12 dana oktobra i vreme za koje kažu da su poslednji dani leta koje prolazi. Miholjsko leto. Sirotinjsko leto. Bablje leto. Sve su to nazivi za završetak toplog dela godine i trenutak kad nastupa zima.

Osunčani oktobar

Često se dešava da prva polovina oktobra bude sunčana i lepa. Pogodne oktobarske vremenske prilike vezuju se, najpre, za obavljanje poljoprivrednih poslova na kraju sezone, a onda i za neka uvrežena narodna verovanja.

Jer, činjenica je da radno proslavljanje Miholjdana 12. oktobra kao dana posvećenog i arhangelu Mihailu, to jest osveštanju njegove bazilike, govori o slavlju koji nema veze sa verom, pošto se proslavlja radno – u poljima ili njivama. Na taj način se svi srećni i zadovoljni rastaju sa letom.

Vreme da se završi sa poslom

Narod je još u davna vremena primetio da se oko praznika Miholjdana, vreme prolepša i otopli, pa je taj kratki period, od svega nekoliko dana, prozvao – Miholjsko leto. U nekim krajevima je dobio naziv Sirotinjsko leto, jer mu se uvek posebno raduje sirotinja. Ovaj dan se naziva i mišji dan. Veruje se da miševi i poljske životinjice uginu na ovaj dan ako dotle u svoje brloge nisu dopremili zimnicu.

U narodu postoji verovanje da će, ukoliko imamo Miholjsko leto, nastupajuća zima biti hladna. Ali to baš i nije tačno, utvrdile su meteorološke analize.

Uz Miholjdan su vezane i velike Zadušnice i svi hrišćani na sam dan slave ili u subotu posle praznovanja odlaze na groblje da upale sveće svojim precima i preminuloj rodbini.

Napadaju Čumiroli

Najzanimljivije svetkovine na ovaj dan zabeležene u jugoistočnoj Srbiji i Rumuniji. Žitelji Dunavske klisure, okoline Donjeg Milanovca, Majdanpeka, Negotina, i njihovi susedi iz Moldavije i Vlaške, na Miholjdan praznuju i takozvani Tejkindan, posvećen  ženskim demonima Tetkama. Tetke se na rumunskom jeziku nazivaju Čumiroli i one, kao tri starije žene u crnini, nasrću na ljude čitavog života, donose velike epidemije poput gripa, boginja, kolere.

Miholjdan je vreme kada nastupaju nagle promene vremena. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen, koja je kalendarski već uveliko počela, ali vrlo često dođe do naglog otopljenja koje se naziva Miholjsko leto.

Zbog drastičnih skokova i padova temperature, pada imunitet i šire se epidemije. Narod traži spas u ritualima za opake tri Miholjske tetke, ali i Srpska pravoslavna crkva.

Sveti Kirjak zaštitnik pomoraca

Na Miholjdan proslavlja se Sveti Kirjak. Ovaj svetac je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu.

Pred kraj života boravio je u monaškoj porodici Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca. Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih.  Doživeo je 109 godina i umro je 557. u pustinji, gde je proveo starost i poslednje godine života. U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.

Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. Slavi se u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.

Po brojnosti svečara, Miholjdan je na 13. mestu slava kod Srba.

Fotografije: Wikipedia, Pixabay, novosti.rs,banjalucke.com, srbi.ch