Rođendanski blog: Inspirišite me, i dalje! Volim vas! (VIDEO)

Gledam pravo u lice mog, još jednog rođendana, u ovim otkud znam više kojim godinama. On me podseća da je vožnja u ovom životu prešla polovinu, možda i jače. Šta god da je… Sigurno rušim ustaljena pravila, ponašanja, prinicpe i gavrile.

Ne mogu reći da volim svoj rođendan. Jednom mi je jedan Miloš rekao da uživam danas, jer je to moj dan. Pa da. A ja sam samo želela da bude pored mene. I bio je. Te godine ga je on učinio posebnim.

Ne volim rođendane!

I znam, nije lepo da napisati da ne volim rođendan. I da ga ne slavim. Stvarno je tako. Ako vam napišem da volim da sam baš sad sama? Ne trebaju mi pokloni. Poljupci. Ništa. Treba mi moj unutrašnji mir. Zaslužila sam ga.

Moj Fejsbuk i Instagram biće i već su puni poruka znanih i neznanih ljudi. Drago mi je, te mreže mi pokazuju ljude koje dugo nisam videla. Svi ti divni ljudi mi žele rođendanske želje, jer ih Fejsbuk i podseća da je reč o mom danu.

Svake godine slavila sam taj 4. mart drugačije. U restoranu u Zemunu, uz omiljeni cvet „žar pticu“ i muziku, u omiljenim kafe barovima na obali Save ili na obali Dunava, u „Idiotu“ kod Palmotićeve i Botaničke bašte, u Sloveniji i kuglani „Bohinj hotela“, u pabu gde je svirao i pevao Vukašin Brajić i, najzad, u mojim stanovima na Zvezdari, Vračaru, u Novom Beogradu i u Zemunu.

Želim da sam srećna

Danas samo želim da sam dobro. Da sam srećna. Ali stvarno srećna. Da oni koji me razumeju (ako takvi i postoje), poštuju moje želje. Neću glamur, hoću sebe. Da osetim sebe i svoja osećanja. Da, želim da osećam.

U međuvremenu, planiram da slavim nove pobede i dane kad se probudim bez želje da me nema. Sad sledi novih 365 dana. Ne zamerite na mojoj depresiji. Zato, pustite jednog Vivaldija u moje ime.

Ili Krisa Riju.

https://youtu.be/OA1V7cI28hI

I njima je danas rođendan. A Zvedašima želim da lepo proslave rođendan omiljenog tima.

https://youtu.be/Vp_hlvPytzw

• Ko želi, neka slavi sa mnom. Virtualno, uglavnom.
• Želim da nađem sve izgubljene stvari. Misli, reči, stavove… Teška želja, znam.
• Volela bih da su pored mene neki dragi ljudi kojih nema. Simina, moja mama… Ima ih…. Ali nema njih.
• Žao mi je onih koji su me izgubili. A mogli su da me imaju. Celu i skroz. Sami su birali. Dobili bi mnogo. Gubitak je u odnosu šta bi imali, mizeran. Ali, radujem se u njihovo ime.
• Ova želja je posvećena unutrašnjem miru. To mi je najbitnije. ‘Ajd sad hejteri odjebite! I one debele žene, sa raznoraznim zvanjima i frustracijama, ako mogu da lepo sjašu s mog mozga (pošto kurca nemam da se sa njega se spuste). Da odjebu. Hvala, unapred.
• Ova želja je čista majačinska. Volela bih da moja ćerka zna svakog trenutka i svakog dana koliko joj dugujem i koliko sam zahvalna što je tu. Volela bih da mi ne zapušava lavabo svojom kosom. Hvala ti, Unči, ako ovo pročitaš.
• Volela bih da sam bila dovoljno jaka u kritičnim situacijama, da me ne obuzima depresija, već podsticaj za dalje.
• Iskreno, ne zanimaju me msterjalne stvari. Jebeni pokloni. Samo osmeh.
• Volela bih da više verujem. Jer se sve ostvaruje. Ako ćemo iskreno, bar sam naučila da cenim sebe.
• Volela bih da pustim ljude u svoj svet. Teško to ide. Volela bih da sam nekada znala ono što sada znam.
• Volela bih da nisam empata.
• Volela bih da mogu da pustim. Tek tako. Bez borbe. Džaba. Idem do kraja.
• Volela bih da mogu da izdržim. Sve. Bukvalno.
• Želim da me porodica razume. Toliko.
• U svom traženju i iščekivanju želim da me ON, taj pravi, najbolji, najseksipilniji muškarac obožava kao boginju.
• Volela bih da za nekoliko godina osvrnem u brzom autu i svom voljenom kažem :“Čoveče, opustila bih se i uživala odmah u vožnji da sam samo znala …„. A ko kaže da nisam?
• Volela bih da vidim kako me vidi moje dete. Ah, da. Želim još jedno. Dete. Ne muškarca u pelenama.
• Želim da moja porodica, prijatelji i svi ljudi na mrežama koji čitaju ove redove znaju koliko im se divim, koliko me inspirišu, koliko sam uznemirena kad mi se obrate za pomoć i koliko ih razumem. Volim vas. Tu ste za mene, tu sam za vas, uvek!
• Volela bih da ne uzmem ništa i nikoga zdravo za gotovo, niti da se išta podrazumeva (u ovo uključujem i samu sebe).
• Za kraj, ispunite mi želju. Budite srećni! Jer svaki dan može biti rođendran!

P.S. Izvinite zbog psovki!

Fotografije: Pexels