Priča o Deda Mrazu: Od Boga Mraza do nasmejanog, debelog dekice sa poklonima

U početku sam ga se plašila. Više sam volela njegov lik kada je nacrtan. Krajem decembra svake godine, od mog najranijeg detinjstva, dočekivala sam Deda Mraza. Kod tate u firmi. Ne, nije bio to neki pijani portir, tada nije bilo toliko pijanih portira koji bi za koji dinar više pravili kerefeku od sebe, dok se mališani guše u smradu vinjaka. Bio je to neko drugi, vrlo često neki glumac. Firma je imala toliko para da plati glumca. Nije bio pijan. Bio je, bar za tih nekoliko sati Deda Mraz. U početku me je plašio, a onda je počeo da mi biva simpatičan… Smešan, drag. Simbol poklona, radovnja, dočeka Nove godine. Nekih novih nada.

Tako je bilo pred kraj postojanja SFRJ. Verovali ili ne, ja sam Deda Mraza dočekivala i svoje paketiće dobijala do 13. godine. I baš zato, ovaj blog post je o njemu. Ali, hajdemo redom.

Deda Mraz u Srba ili kako smo pobrkali lončiće

Jugoslavija je bila, ipak, deo nekog drugog sveta u drugoj polovini 20. veka. U drugim zemljama je bilo drugačije, to sam kasnije shvatila. Deda Mraz se vezuje za Božić i to onaj koji pada 25. decembra, svuda u svetu. Sem kod nas. Na taj dan se daruju deca. Mi smo preuzeli tradiciju da Deda Mraz dolazi za Novu godinu zbog komunističkog uticaja, a delom i zbog “pomešanih” datuma, tačnije razlike u kalendarima i naših običaja koji su drugačiji od ostatka sveta.

Svi mi imamo pogrešnu predstavu o ovom dekici. Deda Mraz nije od juče. Kao što napisah, ne dolazi on zbog Nove godine. Deda Mraza nije stvorila “Koka kola“.  Ako tako gledamo, nije ga stvorila ni religija, već ono što je došlo pre same vere u jednog Boga. Paganstvo.

Kod Slovena, bog Mraz je bio loš, zao i vrlo nezgodan deda. Zapravo, on je plašio decu, ali pre svega njihove roditelje. Sem što je imao osobinu da zaledi koga je hteo, deda Mraz je i odnosio decu u velikom džaku. Da bi ga roditelji odobrovoljili i zamolili da im vrati mališane, morali su da mu se dodvoravaju i donose poklone. Sve obrnuto od onoga što je danas Deda Mraz. I još nešto. Božanstvo Mraz je u staroj religiji Slovena brat Obalčnika, boga vetra. Na jednom od sajtova sam čak našla da je reč o dobrom božanstvu, ali tu već sumnjam da je svoje prste umešala hrišćanska vera.

Ako zagrebemo po prošlosti, shvatićemo da Deda Mraz najviše veze ima sa paganstvom. U germanskoj mitologiji je postojao bog Odin, vrhovni bog koji je jahao osmonogog konja Slepnira. Likom, ovaj bog podseća na današnjeg Deda Mraza, sa dugom, belom kosom i bradom. Kod Germana je poznat pod epitetom “dugobradi“.

Odin

Takođe, liči i na Svetog Nikolu koji se neretko poistovećuje sa Deda Mrazom. Konj Slepnir baš zbog svojih osam nogu može sa lakoćom da prelazi sa jednog kraja sveta na drugi, što zvuči poznato u onoj priči o nošenju pokolona za jednu noć svoj deci sveta. Čak i tradicija ostavljanja poklona u čarapama pored kamina ima veze sa Odinonom i Slepnirom.

Deca su, po ranijem verovanju, konju Slepniru u čizmicama ispod dimnjaka ostavljala šargrepe, seno i šećer. Za uzvrat, Odin im je ostavljao poklone i slatkiše. Zvuči poznato? Klinci širom sveta, pogotovo u Nemačkoj, Belgiji  i Holandiji i danas kače čarape kod dimnajka. Tek u 17. veku ovaj običaj dolazi do Sjedinjenih država, kada se pokrenula veća migracija ljudi iz Evrope ka Novom koninentu.

Sinterklas koji putuje na konju

Kakve veze Deda Mraz ima sa Svetim Nikolom, sem sličnosti? Priča kaže da je Sveti Nikola, rodom iz Mire u Likiji (današnja Turska, a nekad vizantijska Anadolija) bio poznat po svojoj darežljivosti  i po tome što je pomagao siromašnima. Priča kaže da je Sveti Nikola pomogao jednom siromašnom starcu, nekadašnjem bogatom trgovcu da uda ćerke. Naime, deda je imao tri ćerke ali nije mogao da ih uda, jer nije imao za miraz. Starac je onda rešio da “proda” svoje mezimice, tako što će ih odati prostituciji.

Sveti Nikola je, kad je čuo za tu priču, odlučio da pomogne devojakama. Jedne noći, dok su svi spavali, ostavio je u starčevoj kući zlatnike, dovoljno da uda najstariju ćerku. Starac je zatekao novac, iznenadio se i udao najstariju ćerku. Sveti Nikola je sledeću noć starcu opet ostavio zlatnike da bi udao i drugu ćerku.

Sinterklas

Priča se ovde razdvaja na dve verzije. Po jednoj, starac je bio radoznao i hteo je da vidi ko je tako darežljiv prema njemu i sačekao je budan Svetog Nikolu i video ga da ostavlja zlatnike. Sveti Nikola ga je zamolio da ćuti i ne širi priču o njegovoj blagonakolosti i darežljivosti. Ipak, starac nije izdržao pa je ubrzo ceo svet saznao za dobra dela velikog sveca.

Po drugoj verziji, Sveti Nikola je naslutio da ga starac čeka i da ne spava, pa je zlatnike za udaju treće ćerke spustio kroz dimnjak starčeve kuće i zlatnici su tako dospeli u čarape koje su se sušile kod dimnjaka.

Sinterklas u Holandiji

Svaki deo običaja vezanih za Deda Mraza ima svoju legendu i priču u prošlosti i to dalekoj, pa tako  i ova o čarapama (cipelama) pored dimnjaka i poklonima u njima.

carapica

Moj otac, rođen s početka 1946. kaže da je njega majka učila da na dan Svetog Nikole, koji po “našem” kalendaru pada 19, a po onom drugom 6. decembra čisti cipele, jer dolazi Sveti Nikola i donosi poklone.

Deda Mraz i pomoćnici

Pomoćnik Deda Mraza – Crni Petar

Poznato je da Deda Mraz ima pomoćnike. Pomoćnici, opet, pominju se još u paganstvu i germanskim pričama. Tako je bog Odin uz sebe imao dva gavrana Hugina i Munina koji su bili glasnici Odinovog dolaska. Oni predstavljaju pobeđenog đavola.

U Belgiji i Holandiji se do danas zadržao kult Deda Mrazovih pomagača. Ti pomoćnici zovu se Crni Petri i imaju razne zadatke – da ulaze kroz dimnjake i spušaju poklone, a pošto od tog posla pocrne, logično je i da nose takav epitet uz ime.

Krampus

Deda Mraz, po starom verovanju ljudi koji žive u Alpima, ima Krampusa, zlog pomagača. On je uvek dolazio pre Deda Mraza u veče 5. decembra  i plašio (skupljao) nevaljalu decu.

U Holandiji, Deda Mraz se poistovećuje sa  Svetim Nikolom i zove se Sinterklas. Ima odoru kao Sveti Nikola i štap po ugledu na sveca. Njegov praznik pada 6. decembra. Tad je dan za poklone, ali se zbog raznih hrišćanskih reformacija tokom vekova (pogotovu tokom reformacije Martina Lutera) darivanje pomerilo za 25. decembar, kada je Božić.

U skandinavskim zemljama mešao se lik Svetog Nikole sa lokalnim folklorom. Tako na primer, kao zaostavština paganskih vremena u nordijskim zemljama pojavljuje se Jolska koza, kao donosilac poklona u vreme Božića. To se zadržalo i dan danas.

Tri mudraca

Da svaka zemlja i narod imaju svoja verovanja ne treba mnogo pominjati, ali o priči o darivanju Španci imaju takođe svoje običaje. Oni ne daruju decu za Božić, već za Bogojavljenje, 6. januara. Taj običaj vuče poreklo iz Novog zaveta gde tri mudraca donose poklone malom Hristu. Tri mudraca danas dobijaju pisma od dece sa željama, dok su mališani u obavezi da im daruju piće i hranu za kamile.

U Italiji, poklone deci donosi veštica Befana, takođe na Bogojavljanje. Prema legendi, kada se Hrist rodio, tri mudraca su krenula na poklonjenje malom Hristu i na tom putu susrela su staricu. Pitali su je za pomoć, da im pokaže put ka malom Hristu. Ona nije znala, ali im je ponudila prenoćište. Zbog njene dobrote, pozvali su je da im se pridruži. Ona je odbila. Mudraci su nastavili put. Kasnije se baka predomislila i krenula za njima, ali nije mogla da ih stigne. Poklone koje je spremila za malog Hrista, davala je deci uz put.

Befana, takođe, ulazi kroz dimnjak ali i kažnjava nevaljalu decu. Tako, nevaljali mališani dobijaju ugalj umesto pokona. Danas su to veoma posebni crni kolači koji se služe u vreme praznika u Italiji. U Italiji, Befana važi za Deda Mrazovog pratioca.

Onda je došlo novo doba. Sa početkom 19. veka i Deda Mraz je poprimio novo obličje. Za njegov novi lik su zaslužni književnici. Pisci dečje literature su bili vrlo nadahnuti i inspirisani legendama i pričama o Deda Mrazu.

Preobražaj Deda Mraza: Od vilenjaka do debeleog, nasmejanog dekice u crveno – beloj nošnji

GreenSanta

Reformacija Deda Mraza je doživela pravi uzlet uz dečje pisce u Velikoj Britaniji. Deda Mraz je prvo je bio vilenjak. Ipak, vilenjak nije mogao da opstane, pa je onda prste je umešao i britanski Otac Božić (pandan našem Božić Bati) . Zapravo, pisac Čarls Dikens je u svojoj dirljivoj priči “Božićna pesma” o Ebenizeru Skrudžu prvi put predstavio Deda Mraza kao duha Božića sadašnjosti. Deda Mraz je u toj priči vedar i nasmejan lik, koji na sebi nosi zelenu odeću.

Najzaslužniji za Deda Mrazov sadašnji izgled su svakako Amerikanci. Holandski Sinterklas je postao Santa Klaus 1809. godine. Što bi se reklo, malo su ga modernizovali. Onda, su mu promenili i odeću, da ne napišem stajling. Nije više imao biskupsku nošnju, poput Svetog Nikole, već je prvi put predstavljen kao debeljuškasti mornar u zelenom kaputu.

santas

U poemi “Noć pre Božića” (“Posete Svetog Nikole“) nepoznatog autora, Deda Mraz  je dobio skoro pa konačan izgled. Sanke, irvase, debljinu i osmeh. Sletao je na krovove sankama i nosio punu vreću poklona. A onda mu je Tomas Nas, karikaturista iz Amerike, udahnuo život naslikavši ga za “Harpers vikli” za Božić 1863. godine. Smatra se da je priča da Deda Mraz živi na Severnom polu njegovo “delo”.

Najzad, sve se definiše 1902. godine. Lajman Frenk Bom književnik iz SAD je imao dovoljno mašte i volje da u svom delu “Život i avanture Deda Mraza”  za mesto stanovanja izabere je dolinu Ho-ho-ho i irvase koji ne lete, ali velikim skokom prelaze razdaljine. Igračke su bile motiv za Deda Mrazovo postojanje i rad, pošto je video tužnu decu koju je trebalo usrećiti.

Inspiriert durch Coca-Cola, schüttelt Santa Claus vorsichtig die Schneekugeln

Vojska spasa je koristila lik Deda Mraza za svoje humanitarne akcije početkom 20. veka. Svi mi koji pamtimo Deda Mraza kao debeljuškastog starca u crvenoj odeći sa bradom, na sankama sa irvasima i vrećom poklona treba da zahvalimo Hadanu Sanblamu. On je bio ilustrator trdesetih godina prošlog veka čije je crteže “Koka kola” iskoristila za svoje reklamne kampanje.

“Koka kola” i Deda Mraz: Veza koja je vremenom postala neraskidiva

Deda Mraz u reklami za kiselu vodu 1915.

Pogrešno se veruje da je “Koka kola” stvorila Deda Mraza. Ljudi su to pomislili zbog boja koje ovo bezalkoholno piće ima (crveno – belo, a takva je i Deda Mrazova nošnja), ali to nije tačno. Najzad, “Koka kola” nije bila prva koja je za svoje potrebe koristila lik Deda Mraza. Prva je to učinila “Vajt rok beverdžis” koja je “uz pomoć” Deda Mraza prodavala kiselu vodu 1915. godine.

Coca-Cola-Art_Christmas_Santa12

Ne mogu, a da ne spomenem Rusiju koja u priči o Deda Mrazu ima posebno mesto. U ruskoj tradiciji se deka koji deli poklone odavno poznaje. Deda Mraz je zajedno sa Snjeguročkom bio glavni simbol Božića. U Sovjetskom Savezu lik Deda Mraza počinje da se poistovećuje sa Novom godinom, iz poznatih razloga. Njegova odeća u Rusiji menjala se nekoliko puta. Na kraju, usvojena je plava boja Deda Mrazove odore, da se ne bi izjednačavao sa Santa Kalusom.

Ruski Deda Mraz

Slično je bilo i na tlu bivše Jugoslavije. Božić se nije pominjao, kao ni Deda Mraz u kontekstu Božića. Slavila se Nova godina. Deda Mraz sa poklonima dolazio je za Novu godinu. Doduše, nije bio u plavoj odori, već uglavnom u crvenoj ili čak – partizanskoj! Ipak, ne treba zaboraviti da je prva Nova godina, kao takva kod nas, proslavljena 1945. u Beogradu. Naš Božić Bata nestao je bestraga. Čak se i danas, pod uticajem novog doba i modernizacije, retko javlja.

Deda Mraz i potošačko društvo

Potošačko drušvo će vam bolje ispričati priču o današnjem Deda Mrazu. Pisanje pisama Deda Mrazu datira iz 1912. godine, a smislili su ga Amerikanci. Od 1940. dečja pisma Deda Mrazu šalju se velikim korporacijama i tako se ispunjavaju želje najmlađih, a taj čin u Americi nosi naziv “Operacija Deda Mraz“.

Američki grad Nort Pol, poznat po tome da se baš tu nalazi Deda Mrazov dom, ima poštanski kod 99705 koji se koristi pri pisanju pisma simpatičnom dekici. S druge strane, Kanada tvrdi da Deda Mraz baš živi kod njih, na delu Severnog pola u kući čiji je kućni broj H0H 0H0.

 

Čini mi se da je “Operacija Deda Mraz” počela. I mi smo baš u tom periodu godine, kada sve šljašti, zvoni, vrca od reklama i šarenog, ukrasnog papira. I ja kao roditelj znam koliko mi to sve oduzme živaca, vremena, a ponajviše novca. Jer želim lep Božić, lep 1. januar, lepe praznike i veselu, nasmejanu decu pored sebe.

Iako znam da je sve ovo iznad jedna lepa priča, verujem u Deda Mraza.

 

Fotografije:  Tumblr, Wikipedia, Pixabay, coca-cola-art.com, kvisoft.com, sitepoint.com iculture.nl, santacollectors.com, whiterocking.org, coca-colacompany.org, neweurussia.net, enjoythemomentrituals.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: