Preplitanje istorije i mitologije: Da li su car Trajan i kozje uši božanstva Trojana isto biće?

Rimski car Trajan, rođen u jesen daleke 53. godine, ostao je upamćen kao car za čije vladavine je Rimsko carstvo dostiglo najveće teritorijalno proširenje. Trajan smatran jednim od najboljih imperatora. Pre nego što je postao imperator, Trajan je bio poznat kao sposoban general sa velikim ugledom u vojsci. Kao car, najviše je upamćen kao vojni komandant i osvajanju Dakije i Mesopotamije.

Trajan je bio prvi i možda jedini car koga je usvojio prethodni car, s kojim nije bio ni u kakvom srodstvu. Takođe je bio rođenjem Hispanac i prvi car rođen u nekoj provinciji. Trajan je rođen na prostoru današnje Andaluzije. Pošto je tad bilo sve više provincijalaca u rimskom Senatu, nije bilo ništa čudno da se upravo jedan od njih popne na carski presto.

Dok je vladao, Trajan je poštovao ustavne običaje principata. Bio je pažljiv prema Senatu i redovno se s njim savetovao i izveštavao ga o svojim aktivnostima. Kako je bio skromnog držanja, nije za sebe tražio preterane počasti i sa senatorima je sklapao prijateljstva. Trajan je dobio i naklonost širih slojeva stanovništva, organizujući izgradnju, gladijatorske igre, a za novac se trudio da dolazi do svih. Zbog svega navedenog, bio je popularan među vojnicima. On je bio pravi vojnik – car. Zbog svega toga nije čudno što je imao nadimak Optimus što znači „najbolji„, zvanično od 114. godine, a nezvanično mnogo pre toga.

Još kao mladić, Trajan je napredovao u rimskoj vojsci, služeći na istoku. Antički istoričar Plinije tvrdi da je Trajan lično učestvovao u borbama i na istoku i na Rajni. Oko 86. godine, Trajan je usvojio Hadrijana, koji ga je kasnije nasledio.

Godine 91. Trajan je izabran za konzula. Posle ubistva imperatora Domicijana 96. godine, novi car Nerva je imao velikih poteškoća, jer je vojska bila nezadovoljna. Trajan, u to vreme veoma poznat i popularan general, omiljen među vojnicima, praktično je nametnut Nervi, koji ga je usvojio kao sina i naslednika. Kada je Nerva umro, 27. januara 98. godine, Trajan je postao imperator. Niko se tome nije protivio.

Prvi pohodi protiv Dačana

Trajanov prvi vojni pohod bio je protiv Dačana, u martu 101. godine. Trajan je porazio dačansku vojsku, ali još nije izvojevao odlučujuću pobedu. Koliko sledeće zime, dačanski kralj Decabal otpočeo je kontraofanzivu, idući nizvodno od Dunava. Dačani su odbijeni posle dve bitke u Meziji. Trajan se trujumfalno vratio u Rim, dobivši titulu Dacicus Maximus. Međutim, kralj Decebal ubrzo je ponovo počeo da se naoružava i gradi saveze protiv Rima, da bi 105. napao rimske teritorije na severnoj obali Dunava. Pošto je Trajan podigao dve nove legije, rimsko vojno prisustvo na Dunavu 105. godine popelo se na čak 14 legija, što je činilo skoro polovinu čitave rimske vojske. Apolodor iz Damaska, Trajanov glavni arhitekta, podigao je kolosalni most preko Dunava, koji je omogućio rimskoj vojsci da brzo i u velikom broju pređe reku, kao i da služi za dovođenje pojačanja. Trajan je takođe naredio proširenje puta koji je vodio pored Đerdapske klisure.

Pošto je izgradio infrastrukturu, Trajan je ponovo krenuo u pohod i osvojio delove Dakije 106. godine. Posle žestokog ratovanja, Rimljani su stegli obruč oko Decabala i mesta Sarmizegetuze, koja je na kraju osvojena u uništena. Decebal je uspeo da pobegne i da izbegne zarobljavanje, ali je izvršio samoubistvo. Njegova odsečena glava doneta je Trajanu da bi kasnije bila odneta u Rim gde je bačena sa Gemonijskih stepenica na Kapitolu.

Na mestu stare dačke prestonice, Trajan je podigao novi grad kao sedište rimske civilne administracije. Gradsko stanovništvo rimske Dakije činili su rimski kolonisti i vojni veterani, dok je domaće stanovištvo nastavilo da živi u raštrkanim seoskim zajednicama, po svojim običajima.

Trajanova pobeda i osvajanje Dakije je ojačalo carske prihode. Sem ogromnog plena, Rim je tada kontrolisao dačke rudnike zlata. Kao uspomenu na rimsku pobedu u dačkim ratovima, podignut je Trajanov stub, na kome su zabeleženi najvažniji događaji i tok rata i koji pruža dragocene podatke o rimskom društvu na početku drugog veka nove ere.

Mirnih sedam godina

Narednih sedam godina proteklo je miru, Trajan se bavio poslovima administracije hrišćanima u provinciji Pont, a podigao je mnoge znamenite građevine u Rimu, među kojima je najpoznatiji Trajanov forum. Pomagao je siročićima i siromašnoj deci u Rimskom carstvu.

Godine 113, Trajan je krenuo u novi vojni podvig na istoku, isprovociran odlukom Parćana da na tron Jermenije postave svog kralja. Oko 114. Trajan je osvojio Jermeniju, zbacio kralja koga su postavili Parćani i pretvorio tu zemlju u rimsku provinciju, posle čega su brojna plemena na Kavkazu i istočnoj obali Crnog mora priznala rimsku vlast. Šta se tačno dešavalo nije poznato. Početkom 115. car Trajan je napredovao prema istoku, u srce Mesopotamije, dok je njegov legat Lusije Kvijet uspešno prešao reku Araks u Atropatenu i otišao dalje, prema Kaspijskom moru.

Sve je završeno 116. kada su iskovani novčići na kojima je objavljeno da su Mesopotamija i Jermenija uspešno stavljene pod vlast Rimljana. Prezimivši u Antiohiji, Trajan je 116. je ponovo krenuo u rat da bi osvojio čitavu Mesopotamiju. Trajan je nastavio pohod, napredujući južno prema Persijskom zalivu. Vavilonija je proglašena za novu carsku provinciju. U pismu koje je Trajan poslao Senatu rekao je da je nadomak pobede i požalio se da je previše star da nastavi dalje ka istoku i tako ponovi osvajanja Aleksandra Velikog.

Smrt bila brža od povratka u Rim

Međutim, Trajanovi uspesi na istoku pokazali su se kratkog daha. Odmah pošto je imperator napustio oblast Persijskog zaliva i uputio se prema Vavilonu, izbio je ustanak Parćana. Trajan je uspeo da uguši pobunu i zvanično zbaci parćanskog kralja Hozroja I i na presto dovede marionetskog vladara. Uskoro je carevo zdravlje počelo da slabi, a u međuvremenu su Jevreji u Egiptu, na Kipru i Kireni podigli bunu iza koje je stajala religijska netrpeljivost prema lokalnom paganskom stanovništvu. Buna je prerasla u Kitosov rat, poznat i kao Drugi jevrejsko-rimski rat. Ovaj ustanak se proširio na Judeju i Mesopotamiju. Trajan je bio primoran da se povuče iz Jermenije da bi ugušio pobunu. Iako je pobuna ugušena, situacija je ostala napeta, posebno u Judeji.

Bolesni Trajan se 117. godine spremio za povratak u carstvo. Tokom proleća i leta, car je postepno slabio. Trajan je 8. avgusta 117. je umro u Kilikiji. Njegov naslednik Hadrijan, odmah je odlučio da napusti udaljenu i neodbranljivu Mesopotamiju, a Jermeniju i Osroenu je ponovo uspostavio kao kraljevstva pod rimskim protektoratom.

Ostale oblasti koje je veliki Trajan osvojio su zadržane. Pepeo pokojnog imperatora položen je u podnožju Trajanovog stuba koji je slavio njegovu najveću pobedu.

Pre nego što je umro, Trajan nije zvanično odredio naslednika. Međutim, još ranije su visoke počasti i važna zaduženja bila dodeljena njegovom najbližem muškom rođaku, Publiju Eliju Hadrijanu, namesniku Sirije. Prema rečima Trajanove udovice Pompeje Plotine, Trajan je na samrti usvojio Hadrijana. Da li je to bilo tačno ili ne, niko se nije pitao. Senat i vojska su joj poverovali i priznali su Hadrijana za cara.

Trajan je jedan od retkih vladara čija je reputacija ostala čista. Antički istoričari uglavnom su pisali pozitivno o Trajanu, opisujući ga kao moralnog čoveka i mudrog vladara. Kasije Dion navodi da je Trajan bio dostojanstven i pravedan.

Trajan (ili Trojan) u mitologiji

Trajan je slovensko mitsko biće i ponekad se smatralo i kao božanstvo. Njegov kult bio je vezan za ruševine zamkova i utvrđenja rimsakog cara Trajana, zbog čega se smatra da je slovenki bog Trajan samo personifikacija rimskog cara. Ova teza možda i nije tačna, pošto se za Trajanovo ime vezuju mnoge legende koje nisu ni u kakvoj vezi sa rimskm carem Trajanom.

Postoje brojni istorijski izvori koji govore o slovenskom bogu ili demonu Trajanu. O Trajanu je zabeleženo u hrišćanskim srednjevekovnim spisima „Otkriće Svete Marije božje o paklu„ i „Apokalipsis apostola“ koji Trajana, Peruna, Horza i Velesa nazivaju lažnim bogovima, tačnije personifikovanim istorijskim ličnostima.

Trajan se opisuje kao rimski car koji je proglašen božanstvom dok se Perun i Horz vezuju za Grčku i Krit. Knjiga „Slovo o polku Igorovu“ spominje Trajana četiri puta, a Rusiju zove „zemljom Trajanovom„. Pored pisanih izvora o postojanju Trajana i van teritorija Starih Slovena, nađeni su brojni spomenici koji su podignuti u čast rismkog cara Trajana. Ovakva mesta sedište su Trajanovog kulta i za njih se vezuju mnoge poznate i manje poznate legende.

Postoje mnogi toponimi i mesta za koja su vezane priče, pogotovu u Bugarskoj i Rumuniji. Rumunska mesta koja u sebi sadrže Trajanovo ime su Valul lui Trajan, calea lui Trajan, masa lui Trajan i pratul lui Trajan, a ovakvih toponima ima i u Bugarskoj, kao što je Trajanov drum i Trajanov grad, varoš Ulpia augusta Trajana i mnogi drugi. Što se tiče teritorije bivše Jugoslavije, u Mostaru postoji most koji se naziva Trajanovim mostom, dok se u Dalmaciji nalaze ruševine Trajanovog zamka. Na Dunavu u Đerdapskoj klisuri nalazi se pomenuta Trajanova tabla.

U cara Trojana kozje uši

A šta je zapravo mitsko biće Trajan? Ili Trojan? Srbi znaju za bajku o caru Trajanu, koji je od ljudi krio svoj neobičan fizički izgled. Prema priči, on je imao kozje uši koje je video samo njegov berberin. Tu je i legenda o demonu Trajanu, koja govori kako je on izlazio svake noći iz svoje trvđeve blizu Šapca da bi imao intimne odnose sa lepim seoskim devojkama. Trajan je vodio računa da se vrati u tvrđavu pre izlaska sunca, da ga ono ne bi spžilo. Ipak, ovakvu sudbinu Trajan nije mogao da izbegne. Pošto su seljaci odsekli jezike petlovima koji su Trajana upozoravali na izlazak sunca, Trajan se tako zadržao u ljubavisanju, što ga je koštalo života. Ovu legendu je zabeležio Vuk Karadžić.

Naravno, ova priča podseća na priče o vamprima, kao i na legendu o ukrajinskom knezu Višeslavu, koji je žurio da dođe do svog zamka na Krimu pre izlaska sunca. Još jedna od srpskih legendi govori o troglavom demonu po imenu Trojan koji je živeo planini Cer. Jedna Trojanova glava gutala je životinje, druga ljude, a treće ribe. Kao i Trajan iz priče koju je zabeležio Vuk Karadžić, i cerski Trojan je imao isti kraj. Sunčevi zraci su ga spžili dok je pokušavao da pobegne u svoje utvrđenje.

Mnogi istraživači smatraju da Trajanov kult nastao tako što su ljudi verovali da su ukleta mesta ona koja se povezuju sa rimskim imperatorom Trajanom. Istraživač Jagić smatra da su Sloveni sve ruševine počeli da postepeno povezuju sa carem Trajanom, zbog čega je on postao demon ruševina, odnosno, biće koje naseljava ostatke nekadašnjih zamkova i utvrđenja.

Tako je Trajan dobio i status božanstva, pa se smatrao jednakim Perunu, Horzu, Velesu i ostalim bogovima koje spominje „Apokalipsis apostola„. Autori ovog spisa su iskoristili činjenicu o ljudskom poreklu boga Trajana i na osnovu ove činjenice proglasili i ostale slovenske bogove lažnim.

Treba imati u vidu da nisu sve legende o Trajanu povezane sa nekadašnjim rimskim carem. Njegovo drugo ime – Trojan, sugeriše da je reč o nečemu što je trostruko. U srpskom jeziku postoji epitet trojan koji upravo označava ovo što sam pomenula. U Trojanovom slučaju, trostrukost je vezana za njegove tri glave koje su nanosile zlo ljudima i životinjama.

„Velesova knjiga“ takođe spominje Trojana. Tu se ime Trojan odnosi na jednog od slovenskih patrijarha. Trojan iz „Velesove knjige“ bio je, jedan od magova, odnosno, sveštenika. Čak je jedan period slovenske istorije nazvan je Trojanovim vekovima. Rusija se u delu „Slovo o polku Igorovu“ naziva Trajanovim zemljom. Velika verovatnoća je da je ovde reč o patrijarhu Trojanu, a ne o rimskom caru Trajanu. Patrijarh je dolazio u kontkakt sa Rusima i Skitima, ali nikad nije došao do njihove zemlje.

Ipak, car Trajan je na neki način povezan sa kultom ovog bića, jer je kao demon, Trajan postojao u ovdašnjem folkloru, nezavisno od imperatora Trajana. O tome govore činjenice da biće muškog pola koje pod okrijem noći ima intimne odnose sa ženama postoji kod mnogih naroda, pa nije ni čudo što ono postoji i kod nas. Jedno od imena ovog bića je inkubus, dok je ženski obik ovog demona, koji ima odnose sa muškarcima sukubus. Da je Trajan na neki način povezan sa seksualnom energijom govori i činjenica da se on opisuje na sličan način kao i Pan, pohotno biće iz rimske mitologije. Ovaj demon je pola čovek, a pola jarac. I srpske priče ga opisuju kao čoveka sa kozjim ušima.

 

Inspiracija – Wikipedia i starisloveni.com

 

Fotografije: Wikipedia, Pinterest, povijest.hr, docplayer.cz, wiki.eanswers.com, vreme.com, prometej.ba, enciklopedija.hr, nationalgeographic.it, greekgodpan.wordpress.com, sacredwicca.com